“Eastern Eggs”
Da dete ima priliku da sačuva svoje omiljene uspomene i predmete u vremenskoj kapsuli, koji bi bio izbor? Dolazeći sa Balkana gde je tradicija važna, praznici i njihova proslava su velika stvar. Odrastao sam na selu i stoga su običaji ostali u donekle originalnom obliku. Na Veliki petak mama i ja bismo uvek ukrašavali kuću. Kako je proleće već došlo, vrtovi su cvetali, a mi smo brali najlepše cveće za pravljenje buketa. Najvažnija stvar tog dana bilo je farbanje uskršnjih jaja. Postoji poseban način bojenja jaja pomoću lukovine i nanošenjem biljaka kao pečata. Dok smo brali cveće, ostavili bismo i neke koje smo koristili za bojenje jaja. Proces je uvek bio uzbudljiv, sa elementom slučaja. Nakon kuvanja u vodi ispunjenoj lukovinom, svako jaje dobilo bi jedinstveni ornament u bež i braon nijansama. Sećam se ovog radosnog, gotovo magičnog trenutka istraživanja svakog jajeta, pokušavajući da se setim koji je to cvet bio, koji je sada trajno ostavio trag na ljusci jajeta, postajući mali spomenik našoj bašti. Na Uskrs bismo brat i ja uzeli svoje korpe i započeli avanturu pronalaženja blaga koje su naši roditelji sakrili oko bašte, koja je postala čarobno mesto. Kako više ne živim u svojoj rodnoj kući, nisam u blizini naših kokošaka ili bašte. Ono što je ostalo je moj sentiment i tradicija koju nosim sa sobom. Umesto spomenika naše bašte, jaja koja farbam u svom radu postaju spomenici tih radosnih vremena. Ona slave taj topli osećaj verovanja u narodne priče i euforiju proslave Uskrsa.

Moja kuća je providna, ali nije od stakla
U prostoru galerije napravljen je izmišljeni rođendanski set, pozivajući publiku svojim živim bojama da ga dalje istraži. Približavajući se, otkriva se da direktnija interakcija sa instalacijom nije moguća, jer je sedeti za stolom nemoguće. Preostaje samo šetati okolo i gledati. Ovaj projekat je započet istraživanjem rođendana iz mog detinjstva. Tokom kasnih devedesetih, naši roditelji su se pobrinuli da proslave rođendana učine posebnim, kako bi zadržali osećaj normalnosti koji se suprotstavljao sumornoj stvarnosti naše okoline. Kao deca nismo mogli da shvatimo širu političku sliku događaja koji su se dešavali izvan naše kuće. Uživali smo u ovim druženjima jer je to bilo vreme za zabavu, igru i jelo pre-ukrašenih torti. Rođendani su ostali jedno od omiljenih doživljaja mog detinjstva. Vraćajući se ovom sećanju, sada mogu da vidim dalje od slatke fasade, pitajući se šta se krije iza šećerne glazure naivnih torti?

Poznati likovi
Osvrćući se na moje detinjstvo, prepoznajem da sam se često osećao prilično izolovano. Tada nisam bio svestan toga, ali sada shvatam da je moje prvo sećanje - bombardovanje Srbije kada sam imao tri godine, imalo veliki uticaj na razumevanje sveta oko mene. Ne shvatajući ozbiljnost situacije, zapamtio sam bombardovanje kroz dečji rečnik crtanih filmova i igre. Uprkos svemu, smatram moje detinjstvo srećnim. Pronašao sam radost u onome što sam imao, pre nego što sam osvestio da postoji nešto bolje ili drugačije. Igra je univerzalna. Ona je instinktivni element ljudske prirode i veliki deo odrastanja. Igračke su važan sastojak igre i stoga su dragocene za razvoj dece. Jedna od uloga igračaka, igara i crtanih filmova je da predstavi željene norme u određenom društvu. Na njih se može gledati kao na svojevrsno geopolitičko ogledalo. Nažalost, loši delovi društva takođe pronalaze put do dece, kvareći sadržaj sa kojim se deca susreću. Dečji sentiment je nepristrasan, postoji izvan socijalnih konvencija, te deca svakako razvijaju emocionalnu vezanost prema svom detinjstvu. U ovom projektu želim da napravim sinopsis detinjstva. U spontanom i intuitivnom putovanju samorefleksije, vraćam se čudnim mestima i ispunjavam ih poznatim likovima. Prigrliti slike detinjstva za mene znači pronaći mir i negovati univerzalnost sentimenta djetinjstva. Dečja emocionalna pristrasnost učinila je da sve okolnosti iz daljine izgledaju dragocene, s obzirom na to da su oblikovale ono ko sam danas.