Finale 2011 Producirani radovi Arhiva Finale 2012

 

 

 

 

Ana Krstić

“Mi ne znamo šta je to, ali to sigurno nije ono što ti misliš da jeste”

“Mi ne znamo šta je to, ali to sigurno nije ono što ti misliš da jeste” je skulptura koja se u formalnom smislu oslanja na iskustva minimalističke umetnosti, odnos telesne percepcije objekta i odnos objekat- arhitektura prema onome što o tome govori Robert Moris (Morris)*. Prevelike dimenzije objekta u prostoru galerije koje ne dozvoljavaju da se objekat sagleda u celini...

Međutim,  sve je to simulacija. Zapravo, ja se igram umetnosti, pravim nešto što liči na umetnost. (Naravno da nema mnogo smisla citirati američku minimalističku umetnost u Srbiji 2012, kakva korist od toga?)  Ono što pokušavam  kroz ovu vrstu aproprijacije je da govorim o klasnim razlikama, o pravu da se odlučuje o tome šta jeste a šta nije umenost, pa i šire, šta jeste i šta nije realnost, pokušavam da govorim o opštoj  diskriminaciji  i nasilju koje prožima srpsko društvo do najsuptilnijih nivoa.

____________________________

*R. Morris: ”Notes on Sculpture” (“Beleske o Skulpturi), časopis Art Forum, feb. – okt. 1966. Kod nas preneto u „Likovne sveske 8“, Zavod za udžbenike, Beograd 1996.

                                                                                                                                  

Skulptura je izvedena u okviru samostalne izložbe "Mi ne možemo sada stati" u galeriji "Nadežda Petrović" Čačak, 19. maj - 18. jun. 2012.

dimenzije: 310 x 565 x 400 cm

materijal: metal i natron papir

godina: 2012.




“Mi ne možemo sada stati”

“Mi ne možemo sada stati”  je instalacija koja se sastoji od 1500 papirnih čaša i video rada koji je kombinacija filmova sa Youtoube-a na kojima različiti ljudi ( i deca) vrište u čaše i na taj način zaglušuju zvuk. Publika ce moći da uzme čašu i ponese je sa sobom, kao neku vrstu suvenira sa ove izložbe… Ono sto pokušavam da dokučim je mogućnost da angažovana umetnost zaista radi, da zaista pomaže i moju  potrebu da se posvetim takvoj borbi.

Instalacija je izvedena u okviru samostalne izložbe "Mi ne možemo sada stati" u galeriji "Nadežda Petrović" Čačak, 19. maj - 18. jun. 2012.

dimenzije: promenljive

materijal: papirne čaše

godina: 2012.




“Upoznajte nominovane”

 “Upoznajte nominovane” donosi priču o intervjuima umetnika nominovanim za nagradu Tarner za 2011. godinu  koji su obljavljeni na portalu Artinfo UK. Jedno od pitanja koja su koncipirana upravo tako da približe savremenu vizuelnu umetnost široj publici je i pitanje “Šta biste bili da niste umetnik?” Takvo pitanje se obično postavlja ličnostima iz sveta filma ili zabave, te me na neki način lično pogodilo to da se umetnik sa višedecenijskim iskustvom, upravo u momentu kada doživljava svoje najznačajnije društveno priznanje postavlja pred tako banalno pitanje.  Naravno, odmah sam se projektovala u ulogu nominovane za Tarnerovu nagradu i smislila svoj banalni odgovor – dizajner enterijera.

  Ispada, na žalost, na kraju, da najšire društveno priynanje upravo  banalizuje ne samo poziciju umetnika već i  njegovu ličnost i u krajnjoj konsekvenci, značajno ugrožava njegov rad.    


Instalacija je izvedena u okviru samostalne izložbe "Mi ne možemo sada stati" u galeriji "Nadežda Petrović" Čačak, 19. maj - 18. jun. 2012.

dimenzije: promenljive

materijal: printovi na papiru i  do 200 fotografija kaširanih na juviduru

godina: 2012.

 




“Srećna Nova demokratija”

  “Srećna Nova demokratija” je u osnovi readymade: ja radim u kancelariji, to je trenuto moj dnevni posao, posao koji plaća račune… neki umetnici ga imaju, neki ne. Ja sam srećna što mi moj posao dozvoljava da se bavim i umetnošću. Bez neke jasne ideje šta bih sa tim, počela sam da pravim origami kockice od papira, jednostavno da ubijem vreme, a vremena u provinciji ima na pretek. Kolege iz kancelarije su predložile funkciju tim kockicama – nakit za jelku (sve se dešavalo u vreme Novogodišnjih praznika). Odlično, pomislila sam, kitićemo jelke na mojoj izložbi u Čačku, prostor je osvojen, lepo će izgledati, dekorativno, biće april, maj, ima li smisla?... Koga briga?

 

Instalacija je izvedena u okviru samostalne izložbe "Mi ne možemo sada stati" u galeriji "Nadežda Petrović" Čačak, 19. maj - 18. jun. 2012.

dimenzije: promenljive

materijal: papir, jelke 

godina: 2012.




"Devojke iz grada"

DEVOJKE IZ GRADA



  Nas tri, Maša, Veca i ja živele smo zajedno tokom studija u Beogradu, u Karađorđevoj ulici, otprilike četiri godine. Onda se Maša odselila, a doselila se Ana Marija. Nakon otprilike godinu i po, napustile smo taj stan. Ja sam našla stan na Novom Beogradu, u tom stanu živele su Ivana i Andrijana. Pre toga, počevši od 1998, živela sam sa Aleksandrom, Ivanom, Marijom, Anom, Snežanom, Natašom i sa još jednom devojkom čijeg imena ne mogu da se setim; u Starca Vujadina, pa u Majke Jevrosime, pa u Volginoj, pa u 14. decembra, pa u Karađorđevoj. Iz ekipe koja je živela u Karađorđevoj, u Beogradu je ostala da živi jedino Veca. Za ostale, migracija se nastavlja – nedovoljno urbane da ostanemo u Beogradu, nedovoljno ruralne da se vratimo kući. Moj rad  bavi se time kako snažna centralizacija u državi utiče na emancipaciju žena, zapravo – kako je sprečava.
  Instalaciju čini sedam letećih lavora – u tri se nalaze video-projekcije sa isečcima amaterskih snimaka  (Maša pere svoje plišane lutkice, ili idemo po torbu sa hranom na autobusku stanicu, ili Veca priča o starim SF filmovima…) u sledeća dva – audio-zapisi (Đorđe Marjanović  - Pesma Beogradu i Aleksandra Jovanović sa svojim kratkim pričama) i, na kraju, u preostala dva – mirisne senzacije – deterdžent za pranje veša i jedna (ne baš čista) majica.
  Centralno mesto zauzima lavor sa „Devojkom iz grada”. „Devojka iz grada“ – pesma Miroslava Ilića (autora Obrena Pjevovića)  i čuveni spot sa Sonjom Savić – za mene predstavljaju idealnu paradigmu našeg urbano-ruralnog identiteta, konstantne borbe između velikog grada i ostatka zemlje, šizofrene podele uzrokovane neravnopravnom raspodelom političke i ekonomske moći. Sonja Savić kao paradigma neshvaćenog umetnika, žena koja se nije snašla u velikom gradu u jednoj maloj zemlji.
 Sonja Savić rodila se baš tu u Čačku.
Obren Pjevović - autor pesme i Miroslav Ilić- izvođač, takođe su porekolom iz okoline Čačka.

*
  Instalacija je izvedena kao sajt- specifik u okviru jubilarnog  25. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku "I Am What I Am/ Ja Sam To Što Jesam"  www.25mnp.wordpress.com
(18 septembra -2 novembra 2010. godine).  Posebnu zahvalnost pri realizaciji ovog rada dugujem Aleksandri Jovanović i Veroslavi Milenković.

video možete pogledati ovde  > http://youtu.be/DtMgCFeLOpg 

 

dimenzije: promenljive

materijal: plastični lavori, dvd i mp3 plejeri, prašak za veš, tkanina

godina: 2010.




"Psihijatrijska pomoć 20 din"

PSIHIJATRIJSKA POMOĆ 20 din.


Performans „PSIHIJATRIJSKA POMOĆ 20 din.”, „Progresivne nade 3”,  Galerija HAOS, Beograd, 2008.

   Performans je inspirisan sjajnom idejom iz stripa „Peanuts“  Čarlsa M. Šulca (Charles M. Schulz), u kome Lusi, jedan od ženskih likova, umesto uobičajenog štanda s limunadom ima štand koji prolaznicima nudi jeftinu instant psihijatrijsku pomoć. Na neki način, ovaj performans je nastavak ideje započete performansom „Fotografisanje sa neafirmisanom umetnicom Anom Krstić“, u čijem je centru neposredna komunikacija s publikom, neopterećena predznanjem ili nazorima o umetnosti. Publika je veoma lepo primila ideju, i meni je bilo veliko zadovoljstvo da sa učesnicima razmenim stavove o raznim pitanjima (od nekih filozofskih pitanja  do problema muško-ženskih odnosa).

  Ovaj rad, pored pomenutog „Fotografisanje sa neafirmisanom umetnicom Anom Krstić“ i radova „The smuggler meets the Fabre“, „Neafirmisana umetnica“, „RGB“ i „Mlada partizanka“, kao centralno postavlja pitanje statusa umetnosti.




"Mlada partizanka"

MLADA PARTIZANKA


    skulptura - gips, autolak, dimenzije 80 x 40 x 37 cm, 2008. Beograd
U ovom radu sam, slično kao u RGB, pokušala da dostignem područje ultimativnog kiča. Kombinovala sam tradicionalnu predstavu heroja (predstave biste heroja narodnooslobodilačke borbe) i predstavu manga (hentai) heroine iz stripova sa pornografskim sadržajem.Karakter je inspirisan idealima na kojima je moja generacija odrastala – idejama slobode, ljubavi i požrtvovane borbe za ove vrednosti. Partizanka je, osim što je bila uspešan borac, u isto vreme bila i seks simbol. Ideja „poprsja” (u ovom slučaju prenaglašenog), spojena je s predstavom savremenih heroja manga stripova da bi se kreirao takozvani character – lik, čija se osobenost ističe isključivo spoljašnjim atributima (uniforma, vojnička kapa). Kvazitradicionalna predstava heroja odslikava, takođe, i moje razmišljanje o odnosu prema skulpturi u novije vreme u Srbiji, odnosno o opšteprihvaćenoj popularnoj ideji biste koja predstavlja lik heroja, i dalje samoj ideji heroja, herojskog čina i žrtve, pri tom sam tradicionalnu predstavu prebacila iz očekivano muškog polja u „nevidljivo“ žensko.
















 

O meni

Rođena 1978. u Valjevu

 

2009. Diplomirala vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

1997. – 2000. Studirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

 

Izabrane grupne izložbe:

 

2012. 53. Oktobarski salon, Beograd (predstoji)

2011.  24. Cukaricki salon, galerija 73, Beograd

2011.  Izlozba 34.saziva likovne kolonije Jalovik

2011.  Mikser, silosi Žitomlina, Beograd

2010. "Ja Sam To Što Jesam / I Am What I Am", XXV memorijal Nadežda Petrović , Čačak  http://25mnp.wordpress.com

2010. Karavukovo 0001 – kolonija , izložbe održane u : crkvi Sv. Martina Biskupa , Karavukovo; ZMUC, Beograd; UBMS, Beograd; Art Klinika, Novi Sad

2010. “Žensko pismo/Women’s writing” , galerija REMONT, Beograd

2010. “MLADI MAJMUNI (zauzimaju grad)”, Francuski kulturni centar , Beograd

2010. “Med i krv” , Art Klinika , Novi Sad

2009. “Med i krv “, Booze Cooperativa Centar, Atina , Grčka

2009. “Propozicija /refleksija” , galerija UBMS , Beograd

2008. KEF – festival kratke elektronske forme, kulturni centar REX, Beograd

2008. Aprilski susreti, Studentski kulturni centar , Beograd

2007. HELIX Exhibition , galerija FLU, Beograd

2007. “Lost In Stallation”, Alte Saline , Salcburg, Austrija

2007. “2D MutantZombies” , Kontekst galerija, Beograd; Una Galleria, Bukurešt, Rumunija; MKL Gallery - Kunsthaus , Graz, Austrija

2006. “Tragom roda, smisao angažovanja”, galerija O3ON , Beograd

2006. “The meaning of Greatness”, kurator Sarah Pierce, Project Art Center , Dablin, Irska

2006. “Test Peaces and Blend in Moments” , kurator Sarah Pierce, galerija SKC, Beograd

 

Samostalne izložbe:

2012. "MI NE MOŽEMO SADA STATI" galerija „Nadežda Petrović“, Čačak

2009. “OPŠTA MESTA/ COMMON PLACES” galerija REMONT, Beograd

 

Ostale aktivnosti/nagrade:

2011. 25. Memorijal Nadežda Petrović Čačak – nagrada publike

2008. “Vladeta Petrić - vajar” – nagrada za posebne rezultate u skulpturi, FLU Beograd

2007. Rekonstrukcija/Dekonstrukcija/Aproprijacija, radionica instalacije sa Kristijanom Tomaševskim , Međunarodna letnja akademija umetnosti, Salcburg, Austrija.

2007.  Stipendija Kultur Kontakt Austija za radionicu instalacije na Letnjoj akademiji umetnosti u Salcburgu

2006. “2D MutantZombies”,radionica novih medija sa umetnikom Dejanom Grbom, Letnja škola Univerziteta umetnosti u Beogradu, Pirot

 

Web site

http://anakrstic.wordpress.com