Finale 2011 Producirani radovi Arhiva Finale 2012

 

 

 

 

Otkup

Danilo PRNJAT

Saradnici: Artan Balaj, Fatmir Mustafa-Carlo
Produkcija: Stacion, Centre for Contemporary Art, Priština, Kosovo; Interkulturalni dijalog, Rex-B92, Beograd, Srbija;  Nagrada Dimitrije Bašićević Mangelos, DEZ ORG  i Galerija Kontekst, Beograd
Period rada na projektu: 2008-2010

Jedan od načelnih određenja liberalnog kapitalizma koji se zasniva na postojanju privatne svojine, u zemljama u tranziciji, ogleda se kroz proces rasprodaje društvene imovine i njene potpune privatizacije. Ovo načelo privatizacije je proklamovano kao jedno od vitalnih strategija razvoja Srbije i kao jedan od značajnijih uslova njenog puta ka Evropskoj Uniji.
Sa druge strane, pitanja koja se tiču problematičnog statusa bivše srpske pokrajne Kosova1 su pokazala da proklamovane vrednosti nisu mehanizam državnog delovanja, te da je ’državna imovina’ (Kosovo) i dalje jedan od prioriteta za koji se država bori2. Ova borba se vodi/la kulturalnim, političkim, pravnim i vojnim intervencijama dok je ključni, ekonomski aspekt, ostao vešto zamaskiran kulturnim i nacionalističkim interesima. Naime, diskurs koji je srpska zvanična vlast proizvodila i koji i dalje proizvodi ide je u pravcu sveopšte mitologizacije (hegemone kulturalizacije) Kosova. Ova regija je stoga u Srbiji najčešće predstavljena u vidu spiritualnosti koja je esencijalna za ’srpsko poreklo’, nematerijalnog dobra za koje se treba boriti i sl. Takve koncepcije koje su dominantne u srpskom društvu najčešće su potkrepljivane činjenicom da se neki od najstarijih pravoslavnih manastira nalaze upravu o ovoj regiji, te je na taj način, putem društvene ideologije religiozna težnja ka duhovnom, imanentna srpskim pravoslavcima, dobila društveno-manifestnu i politički poželjnu materijalnu formu - borbu za teritoriju Kosova.
Takodje, duhovne vrednosti bazirane na konstrukciji pojma „velikog srpstva“ su se temeljile na ponovnoj aktuelizaciji kosovske bitke3 - na njoj se gradio srpski nacionalni mit o herojstvu, stradanju (od strane turaka, nehrišćana), samožrtvovanju, izdaji i junačkoj smrti poslednjeg svetog srpskog vladara, Cara Lazara. Vrednosti bazirane na ovom mitu i konstrukciji pojma „velikog srpstva“ su upravo ono čime su nacionalističke vlasti na najgori mogući način manipulisale tokom ratova 90-ih, a čiji efekat je i danas široko prisutan u srpskom društvu.
Projekat “Otkup” podrazumeva čin kupovine tri dela kosovskih umetnika i predstavljanje ovog projekta kao umetničkog rada u Beogradu. Ovaj čin egzistira kao:
1. čin davanja konkretnog značaja određenoj ’kulturi’ Kosova putem određenja njene materijalne vrednosti. Ovaj aspekt rada ima za cilj da isprovocira dominantne kulturne paradigme Kosova u Srbiji po kojima borba za Kosovo nikada nije predstavljena kroz pitanje moći i novca već kao mnogo „više“ i transcendentalnije pitanje koje se tiče „samog bića“ srpskog naroda. Takođe, ovim činom se kultura (umetnost) Kosova ne preuzima i kao takva, uslovno rečeno, izglobljenjem (ili otimanjem) predstavlja u Srbiji4, već se koriste metode kojima se u potpunosti postuje njen značaj i njena vrednost;
2. čin ’razvlašćenja’ određene kulture Kosova putem njene transformacije u privatno vlasništvo; i obrnuto,
3.  čin autorizacije putem preciznog određenja privatne svojine i njenu transformaciju u ’opšte dobro’ (umetnički rad produciran putem javnih konkursa).
Naime, ovaj projekat podrazumeva intervenciju unutar zvaničnih institucija Kosova (Ministarstvo kulture) da se dela izabranih umetnika autorizuju kao privatno vlasništvo tih umetnika, kako bi mogla legitimnim putem da se iznesu iz zemlje (prenesu preko granice). Ovaj nedovoljno transparentan status vlasništva na relaciji privatno vlasništvo - javno dobro na Kosovu (ali i u Srbiji kada je Kosovo u pitanju) otvara polje za razne društvene i državne manipulacije (tuđim) vlasništvom. Sa druge strane, ponudivši rad srpskim fondovima (državnim i nedržavnim) za produkciju, dela kosovskih umetnika se istovremeno i razvlašćuju, postaju javno dobro, čime se provocira brutalno uspostavjanje srpske kulturne hegemonije na Kosovu.
S tim u vezi, projekat Otkup, kao vid dekonstrukcije kulturnih i materijalnih praksi koje su dominantne u Srbiji i na Kosovu, ima za cilj da deluje kao emancipatorska društvena praksa kojom se vlasništvo (kultura) utvrđuje kao privatno čime se podjednako provociraju nacionalistički mehanizmi obe suprostavljene strane (Srbije i Kosova).

1 Prostor Kosova podrazumeva spornu teritoriju na prostoru jugo-istočnog Balkana koja je većinom organizovana od strane delimično priznate Republike Kosovo. Kosovo je proglasilo nezavisnost 17.  Februara 2008. godine i uprava države Kosovo de fakto kontroliše ovu teritoriju (izuzetak predstavljaju neke srpske enklave). Srbija nije priznala otcepljenje Kosova i ovu teritoriju smatra etnitetom koji je pod kontrolom Ujedinjenih Nacija. Prema Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, autonomna pokrajna Kosovo i Metohija spada u njenu suverenu teritoriju.

2 Značajniji datumi koji se tiču statusa Kosova i konflikta na ovoj teritoriji su: 1989. godine - Slobodan Milošević je doneo novi Ustav SFRJ kojim je drastično redukovana autonomija pokrajine Kosovo unutar Republike Srbije. Odgovor ne-nasilnog separatističkog civilnog pokreta na Kosovu je bio izgradnja paralelnog sistema edukacije, medicinske zaštite i poreza; 1990. godine – Samo-deklarisan parlament Kosova izglasao je nezavisnost države, Republike Kosovo. U tom period ova država je bila priznata samo od strane Albanije; 1996. godine – OVK (Oslobodilačka Vojska Kosova) započinje u počeku  ne-nasilne akcije kojima pruža otpor srpskim i jugoslovenskim sigurnosnim snagama (počeci rata na Kosovu); 1998. - 1999. godine – Vojni i diplomatski sukobi srpskih i kosovskih vojnih i političkih snaga. Neuspeli pokušaji uspostavljanja OSCE posmatrača i NATO mirovnih snaga.; 1999. godine – NATO bombardovanje Srbije i uspostavljanje Internacionalnog kriminalnog suda za bivšu Jugoslaviju i dolazak NATO, KFOR i UMNIK mirovnih snaga na Kosovu; 2006. godine – Martti Ahtisari-jev predlog rezolucije kojim se Kosovu predlaže “nadzirana nezavisnost”, biva podržan od strana UK, SAD i evropskih članica Saveta Bezbednosti dok mu se Rusija suprostavila; 2007. godine – Republika Kosovo je proglasila nezavisnost. Do Decembra 2009. godine su je priznale 64 države sveta.

3 Kosovski boj je bitka koja se odigrala između srpske vojske i Otomanske imperije 1389. godine na kosovskom polju, oko 5km severo-zapadno od Prištine, današnjeg glavnog grada Kosova. Pouzdani istorijski podaci o ovoj bitci su oskudni i njena rekonstrukcija nije pouzdana.

4 Izložba prištinske umetničke scene “Odstupanje” koja je organizovana u galeriji Kontekst u Beogradu, februara 2008. godine je usled napada koji su usledili od strane nacionalističkih struja u Srbiji, odlukom Ministarstva unutrašnjih poslova, proglašena rizičnom za bezbednost i zatvorena. I pored naknadnih aktivnosti organizatora izložbe da država omogući organizaciju iste, odgovor vlasti je ostao do danas nepromenjen. Više informacija na: http://www.kontekstgalerija.org/pdf_08/odstupanje.pdf, http://www.petitiononline.com/odstupi/petition.html

||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||

Danilo PRNJAT je rođen 1982. godine u Herceg Novom, Crna Gora. Završio je Akademiju likovnih umetnosti – smer Vajarstvo u Novom Sadu i Interdisciplinarne master studije – smer Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Aktivno se bavi performansom u javnom prostoru i društvenim aktivizmom. Njegovi radovi su skorije bili predstavljeni: Moscow Biennale (2010), Wurttembergischer Kunstverein, Štutgart (2010), Frieze Art Fair, London (2009), Haus der Kulturen der Welt, Berlin (2009), Museo Nacional de Arte Reina Sofia, Madrid (2009), Center Pompidou, Pariz (2008), Oktobarski salon, Beograd (2008), Zendai Museum of Modern Art, Šangaj (2007). Živi u Beogradu.

Kontakt: prnjatdanilo(at)gmal.com.