Maja RADANOVIĆ

Sve mi se više  čini da umetnost izložena u galeriji, osim lične satisfakcije, nema puno smisla. U okruženju gde ljudi nemaju naviku da idu po galerijama i prijavljuju se na mejling liste kako bi bili informisani o umetničkim dešavanjima, gde kao publika ostaju samo ljudi koji se bave umetnošću i njihovi bliski prijatelji, izlaganje u prostoru galerije sve više deluje pasivno, lično i zatvoreno.

Reči „OVAJ ZID JE POSEBAN, NJEGA MOŽE DA VIDI. SAMO UMETNIČKA ELITA, U TA TA“ isečene su iz providne folije i tako zalepljene na jedan od zidova galerije. One upravo narativno navode na situaciju koja se iznova ponavlja. Samo “mi” gledamo taj zid, samo “mi” vidimo ta providna slova, to “carevo odelo”.

S jedne strane, kao fan umetnosti i uopšte intervenisanja u javnom prostoru, ovo je i lični podsetnik da umetnost može da bude komunikativna, da čak može da ruši tabue, pravi promene, diže revolucije, ali bi bilo sasvim dovoljno da bar bude vidljiva i drugima, izađe iz okvira (zatvorenog prostora galerije); ovo je lična potreba da umetnost komunicira sa svima onima koji u galerije ne ulaze. Za koga mi ovo radimo ako samo međusobno jedni druge tapšemo po ramenu?

S druge strane, žao mi je što ova prestižna Mangelos nagrada, van naših uskih, umetničkih krugova, ne znači ništa, kao da ne postoji, niko za nju ne zna, a još manje za njene dobitnike. Ona ostaje tako u našem malom intimnom krugu, kao i jedan od zidova ušuškanih i „sakrivenih“ od očiju i interesa van prostora „bele kocke“, u ta ta...

||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||

Maja RADANOVIĆ  je rođena u Beogradu 1978. godine. Studirala vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mrđana Bajića. Pohađala Međunarodnu letnju akademiju likovnih umetnosti (International Summer Academy of Fine Arts) u Salcburgu, u klasi Intervencije u javnom prostoru, profesora Alfredo Jaara i  klasi Video umetnost, profesorke Ellen Cantor.

Izlagala je samostalno u Beogradu (2004. – Instalacija skulptura i printova Bića/Creatures i 2006. – BRE!ND, interaktivna instalacija, u Galeriji Doma omladine, 2009. – Strah od bele kocke instalacija skulptura u Galeriji Remont, i 2010. – Bermude, serija slika Upoznavanje, Umetnički centar UBSM), kao i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Vršac, Temišvar, Cirih, Pariz, Istanbul…).

Kontakt: zutacrta(at)gmail.com

www.zutacrta.com