Dušica DRAŽIĆ

[2007, site-specific intervencija u Worpswede, Nemačka]

Razbiti pravila nametnuta:

• tradicijom;
• sredinom;
• državom;
• krivicom;
• zajednicom;
• moralom;
• autocenzurom;
• zarad poništavanja bezizlaznosti, zarad priznanja potencijala u odbačenima.

Posejala sam korov Amaranthus retroflexus L. na parceli pored kukuruznih i pšeničnih njiva. Ne postoji vizuelna razlika između forme parcela i načina setve. Ovaj projekat je urađen uz pomoć prof. dr Ljubinka Jovanovića. Štampan je i distribuiran flajer sa Jovanovićevim naučnim tekstom o potencijalu upotrebe korova u agrikulturi.

Rad je realizovan uz podršku grada Worpswede i uz pomoć porodice Drees.

“Korovi predstavljaju nepoželjne biljne vrste koje rastu u zajednici sa gajenim biljkama, oduzimajući im deo mineralne hrane, svetlosti, vode i prostora. Jedna od mnogobrojnih definicija korova je da su to biljke koje rastu na pogrešnom mestu u pogrešno vreme[...]

[...] Korovske vrste opstaju u svim nepovoljnim uslovima sredine mnogo bolje od gajenih. Poseban problem predstavljaju vrste koje su otporne na herbicide, pa je višestruka primena herbicida na toleratne korovske vrste bez efekta, samo doprinosi pogoršanju zivotne sredine.

S druge strane, postoje i vrste koje ne rastu u zajednici sa gajenim biljkama, već na siromašnim ili zagađenim zemljistima (npr. Verbascum thapsus L.) kao pionirske biljke. Međutim, pojedine korovske biljke imaju veoma visok prinos biomase i mogu se koristiti za dobijanje energije (toplota, gas, struja i dr.). U procesu fotosinteze, koristeći energiju Sunca, ugljen-dioksid i vodu, biljke akumuliraju velike količine energije u obliku organske materije. Količina fiksiranog ugljenika u obliku biomase svih biljaka, na godišnjem nivou, u procesu fotosinteze, grubo iznosi oko 200 milijardi tona Međutim, od te ogromne količine ljudska populacija koristi za svoje potrebe samo 800 miliona tona tj. 0.4%[...]

[...]Korovske vrste najčešće zauzimaju areale sa siromašnim zemljištima, smanjujući evapotranspiraciju, poboljšavaju bonintet zemljišta, povećavajući organsku materiju zemljišta sa ostacima posle vegetacionog perioda. Na ovaj način, oni omogućavaju ponovno korišćenje siromašnih zemljišta za ljudske potrebe. Na mestima gde je zemlja zagađena različitim toksičnim metalima i organskim jedinjenjima (naftna i hemijska industrija), posle određenog broja godina počinju da rastu biljke koje zahvaljujući različitim mehanizmima opstanka i postepeno čiste zemljišta od polutanta[...]”

Dr Ljubinko Jovanović, Korovi − korisne biljke, 2007. (odlomak)

||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||

Dušica DRAŽIĆ

Radovi predstavljeni u ovoj prezentaciji jasan su pokazatelj fokusa moje produkcije u kojoj koncept i forma imaju podjednako bitnu ulogu u otvaranju rada ka višeslojnom čitanju istog, tj. ka gubitku kontrole autora nad pojavom novih prolaza ka posmatraču/prolazniku. Upravo je ta nestalnost, privremenost, nestabilnost nastala kao proizvod uzročno-posledičnog odnosa između pojedinca, okruženja i datog trenutka, i linija koje se provlače kroz moju produkciju.

Tragam za prostorima bez zakona, prostorima nepravilnosti, razlika, fleksibilnosti, intuicije koji čine nevidljivi deo grada, a pritom su obeleženi tragovima nepoznatih prolaznika.

Poslednje dve godine pored umetničkog angažovanja, prihvatam ulogu “radnika u kulturi” i nastupam kao inicijator projekata, producent ili grafički dizajner.

Više o radu možete saznati na : dusicadrazic.wordpress.com

Kontakt: dusica.drazic(at)gmail.com