Aleksandrija AJDUKOVIĆ

Savremene tendencije menadžmenta ljudskih resursa u svetu kreću se u pravcu sve veće mobilnosti tj. pokretljivosti radne snage, s osnovnom idejom da se potencijalni radnici sele iz prostora manje potražnje za radnom snagom u područja veće potražnje, kako bi se u idealnim uslovima minimalizovala nezaposlenost. U ovoj tendenciji prednjače Kinezi, podstaknuti državnom politikom Narodne Republike Kine koja ih ohrabruje da se isele, dajući im izvesnu novčanu podršku. Kinezi dolaze, između ostalih, i u našu zemlju. Njihova radna etika je najvidljivija u tržnom centru u bloku 70, na Novom Beogradu.

Između ostalog, tržni centar u bloku 70 je jedan od najvećih veleprodajnih objekata na Balkanu. Domaći „butikaši“, ali i oni iz cele regije, dolaze svakodnevno u Beograd kako bi kupovali robu od Kineza i preprodavali je u svojim zemljama po znatno nižim cenama. Vlasnici lokala i radnici provode po ceo dan u buticima kako bi zaradili što više novca.

Japi stil je oličenje uspešnog poslovnog čoveka. Reč japi nastala je od engleskih reči young–mlad, urban–gradski, professional–poslovan, profesionalan. Termin se u početku odnosio na mlade ljude u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim, ali se danas odnosi i na ljude tzv. srednjih godina. Japiji su oni koji nose košulje, sakoe, kravate, teže da zadrže posao koji im obezbeđuje prihod, koji ih smešta u višu srednju klasu. Termin japi nastao je ranih osamdesetih godina 20.veka kao ironičan eho na rane hipije koji su odbijali svet materijalistički orijentisanih vrednosti.

Da li su Kinezi japiji muškarci budućnosti ?!

Ovaj rad sastoji se iz videa i fotografija koje su nastale prilikom snimanja videa. Kinez koji živi i radi u Beogradu prolazi gradom, odlazi u butike Hugo Boss i Pun Kuffer, dok ga stilistkinja povremeno stilizuje i dok ga fotografkinja fotografiše uz tečno minimal numeru Tyger Skin-a, Everybody Loves Ollie. Atmosfera upućuje na okolnosti sa snimanja Fashion TV emisija.

||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||

Aleksandrija AJDUKOVIĆ je rođena 1975. u Osijeku. Diplomirala je na Akademiji umetnosti BKu Beogradu, odsek fotografija, u klasi Milana Aleksića. Od 2005. član je ULUSA, a od 2006. u statusu samostalnog umetnika. Trenutno je na master studijama u Novom Sadu, u klasi Đorđa Odanovića. Gost student Marine Gržinić na klasi za postkonceptualnu umetničku praksu na bečkoj Likovnoj akademiji. Prošlogodišnja i ovogodišnja finalistkinja Mangelos nagrade, dobitnica Henkel Art Award za mladog umetnika 2005. i 45. Oktobarskog salona. Ove godine učestvuje u UnideeCittadellarte, umetničkoj radionici u Bijeloj, Italija. Kroz portetisanje slučajnih prolaznika, naturščika-modela, na elaboriran i duhovit način beleži fenomene vezane za savremeni život i njegove svakodnevne refleksije u domenu mode, pop kulture i lifestyle-a (ne)urbanih sredina.

Kontakt: ajdukovic.aleksandrija(at)gmail.com