Papierschnitzel
Papierschnitzel, video instalacija iz 2013. godine, se bavi problematikom čitanja jednog niza informacija. Video prikazuje putovanje kroz prošlost, predstavljenu u vidu arhiva fotografija, koje su animirane tako da stvaraju iluziju kretanja - nalik pogledu iz voza na predeo u pokretu. Pošto se planovi predela kreću različitim brzinama, pokretni elementi stvaraju različite kombinacije, tako da je tumačenje ovakvog promenljivog prizora, jednako proizviljno koliko i trenutna kombinacija elemenata koji ga čine.

Spieluhr
U instalaciji Spieluhr (2017) okruženje se tretira kao konstantan izvor informacija. Sadržaj kadra postaje promenljiva ready-made partitura u kojoj svaki kratki interval može da se zabeleži i prevede u novu apstraktnu informaciju - zvuk ili muziku. Prizor koji se ponavlja uz određene varijacije predstavlja pogled sa prozora, gradski predeo sniman u večernjim časovima, kada svetla formiraju različite strukture. Svaka nova situacija manifestuje aktivnosti koje su se odigrale u prostoru obuhvaćenom pogledom. Za razliku od Panoptikona, modela zatvorske zgrade u kojem je arhitektura u funkciji nadzora i u kojem zatvorenici znaju da postoji mogućnost da ih neko posmatra, u instalaciji Spieluhr posmatranje se odvija neprimetno. Akteri na osnovu čijih aktivnosti se menja prizor, a samim tim i melodija, kao i u mnogim segmentima savremenog života, tog posmatranja nisu svesni.

Darkroom
U videu Darkroom (2018, eng. foto-laboratorija), proticanje vremena se materijalizuje kroz beleženje kretanja i akumulaciju informacija, kroz koje se pred nama ”razvija” šira slika prostora. Rad je snimljen u jednoj beogradskoj fabrici pod stečejem u kojoj se kroz ograničenu količinu aktivnosti koje se beleže, otkriva nekadašnji kapacitet i potencijal prostora. Istorijski i ekonomski podtekst rada, govori o različitim “vremenima”, ali i o različitom doživljaju neposrednog, raspoloživog vremena, uslovljenog ekonomskim i političkim prilikama.