Pop Up
Video Pop Up se bavi privremenim karakterom arhitektonskih objekata u lokalnom okruženju. Njihova privremenost se ponekad sagledava kroz prisustvo scenografskih principa u arhitekturi, u slučajevima kada neposredno potrebna simbolička funkcija objekta nadjača njegovu osnovnu, praktičnu namenu. Ako bismo zamislili skalu, čiju jednu krajnost predstavlja absolutna utilitarnost, a drugu čista slimbolika bez praktične upotrebljivosti, onda bismo mogli da pozicioniramo različite objekte između te dve tačke. Na primer, scenografije, kao objekti koji simuliraju funkciju, stajale bi bliže slimboličkoj krajnosti, dok bi prosečni stambeni blokovi imali veći udeo praktičnosti i funkcionalnosti. Brze promene u neposrednom okruženju se promovišu idejom progresa, izgradnje, jačanja i stavranja. Ali, često su i posledica nestabilnosti i neutemeljenosti - nastaju samo da bi stvorile trenutno traženu sliku i ne predstavljaju realan odraz progresa i ljudskih potreba. Rad Pop Up je vrsta kataloga, u kome se predstavlja ponuda imaginarnih prizora zasnovanih na ličnom arhivu fotografija realnih beogradskih arhitektonskih objekata, čije se simboličke funkcije i upotreba međusobno prepliću. http://www.nemanjaladjic.com/popup.html

Spieluhr
U instalaciji Spieluhr sadržaj kadra se tretira kao kod, odnosno ready-made partitura, zahvaljujući kojoj se jedan medij - video zapis, prevodi u drugi - zvuk ili muziku. Prizor koji se ponavlja u razlčitim varijacijama je pogled sa mog prozora, koji je sniman u večernjim časovima kada svetla formiraju različite strukture. Raspored objekata je uvek isti, ali se menjaju kombinacije aktivnih svetala, koja manifestuju aktivnosti u prostoru obuhvaćenom pogledom. Tako se svaki momenat može odrediti trenutnom kombinacijom aktivnih izvora svetlosti. Data situacija podseća na Panoptikon, jer oni čija aktivnost se prati i prevodi u novu informaciju, tog posmatranja nisu svesni. U iščitavanju svetlosnih signala uz pomoć definisanog algoritma, digitalni snimak funkcioniše kao površina cilindra muzičke kutije, pri čemu pojedinačni vizuelni podaci postaju okidači, note u kompjuterski generisanom zapisu. Time dobijena melodija postaje autentična i jedinstvena zabeleška momenta, situacije, odnosno trenutnog pogleda. Od ovog procesa prevođenja se ne očekuje da razotkrije skrivene informacije - ono je bazirano isključivo na vidljivom vizuelnom sklopu, na preciznim podacima koji su dostupni posmatraču. Suština, dakle, nije u utvrđivanju kauzalnih veza ili narativnih elemenata, već u istraživanju metaforičkih i semantičkih potencijala digitalne slike, koju svaki posmatrač može dovesti u vezu sa sopstevim iskustvom i ličnim doživljajem prostora. http://www.nemanjaladjic.com/spieluhr.html

Squares
Rad Squares je baziran na ličnom arhivu video snimaka evropskih trgova koji se transformišu u jedinstven video prikaz. Sastoji se od pokretnih kadrova koji rekonstruišu pogled imaginarnog posmatrača. Njihova vizura se premešta sa jednog detalja na drugi, prateći ljude i vozila u pokretu, kao i osnovne arhitektonske obrise. Pojedinačne pokretne vizure se kreću po projekcionoj površini, tako da fiksni objekti (drveće, arhitektura) zadržavaju svoje pozicije u širem kadru. Pored toga, vremenski tok video zapisa je vidljiv i kao trajan, prostorni trag, jer akumulacijom frejmova na projekcionoj površini svaki promičući kadar ispisuje za sobom delove gradskog pejzaža. Postupak je specifičan po tome što stvara zapis za koji možemo reći da je između filmskog i fotografskog. Tragovi pokretnih vizura su statični, ali sadrže informacije o prostornim i vremenskim promenama. Statični elementi pejzaža se ispisuju u svom realnom obliku, dok se pokretni elementi deformišu, pošto ispis sadrži čitav sled njihovih prostornih promena. Materijalizovani pokreti ljudi i vozila slični su efektu koji stvara TX-Transform, postupak koji su izumeli Martin Rajnhart i Virgil Vidrih. U ovom postupku video zapisi se obrađuju uz pomoć algoritma, prevodeći signal klasičnog zapisa u blok frejmova, da bi zatim zamenili mesta jednoj prostornoj i vremenskoj dimenziji bloka. Kroz isčitavanje bloka po prostornoj osi kao da je vremenska, dobija ze video zapis čiji svaki frejm sadrži po jedan deo svih snimljenih frejmova i samim tim i informaciju o celokupnom pokretu. Polazište za ovu tehniku je bila teorija relativnosti i B teorija vremena ili Blok teorija, po kojoj ne postoje prošlost, sadašnjost i budućnost, već se vreme sastoji od skupa trenutaka koji postoje paralelno. Pojedinačni elementi arhiva, isečci postojanja, isprepletani u konačnoj verziji rada, ostavljaju posmatraču mogućnost da na osnovu sopstvenog iskustva ili spleta asocijacija kreira potencijalni narativ, ali samo kao jedan u nizu mogućih tumačenja informacija. http://www.nemanjaladjic.com/squares.html