Porodični album
Porodični album (2018.) Porodično album je intimno istraživanje konvencija, uloga i emocija u okviru porodične istorije i kolektivnog pamćenja. Rad se sastoji iz tri dela: (i) crteža silueta ljudi iz mog porodičnog albuma, (ii) tekstualnog opisa sadržaja fotografija iz mog sećanja i trećeg dela (iii) koji prikazuje jedan "portret". Ovaj "portret"je pretstavljen u formi teksta, koji je zasnovan na stvarnim sećanjima, osećanjima i iskustvima, ali je po svojoj prirodi, ipak konstrukt imaginacije. Rad je deo mog dvanaestogodišnjeg istraživanja različitih konteksta porodice i fotografije. Rad prenosi u javno, lične segmente porodične istorije, preispitujući postojeće konvencije. Koja je porodična uloga koju nosimo? Da li je sećanje jedne porodice univerzalno i kako ono komunicira s širim političkim i društvenim kontekstom? Da li postoji lično i privatno kada je reč o pisanju istorije? Rad ne daje direktne odgovore na ova pitanja, već samo fragmente i nagoveštaje, ostavljajući posmatraču prostor za dalje tumačenje.

Kuća
Kuća (2008.-2013.) Kroz ovaj rad, stavram sliku fizičkog i emotivnog prostora moje porodične kuće. Rad pretstavlja tri različita procesa: proces nestajanja sećanja, proces prihvatanja vremena koje prolazi i proces mirenja sa činjenicom da ono prolazi. Rad se sastoji iz tri dela, dve instalacije u javnom prostoru i jednog objekta. Rad je nastao u periodu od 5 godina. Ovo je tekst koji je bio podeljen posetiocima na prvoj instalaciji u Londonu: ‘’ Ovo je moja porodična kuća u Zrenjaninu, Srbiji. U njoj sam živeo od rođenja do svoje 15. godine, kada je kuća prodata. Crvene trake pretstavljaju temelje kuće u razmeri 1:1. Crni štapovi nose porodične fotografije iz vremena kada smo živeli u ovoj kući. Oni su postavljeni na otprilike isto mesto na kom je fotograf stajao kada ih je snimio. Ovu instalaciju postavio sam na poljani na Nju Kros Gejtu, u jugoistočnom londonu, ispred zgrade u kojoj trenutno živim.’’ Godinu dana kasnije ponovio sam instalaciju u Srbiji, u beogradskoj opštini Stari grad, sa sličnim tekstom. Ovoga puta veličina temelja smanjena je gotovo na pola realne veličine, a svi likovi na fotografijama bili su pokriveni bojom. Poslednji deo projekta nastao je 2013. godine. To je bio mix-medija objekat, otprilike 20cm x 20cm u obliku temelja kuće sa jednom fotografijom iz mog detinjstva. Na njoj sam prikazan ja kao dete ispred kuće.

Moja mama Moj tata
Moja mama Moj tata (2011.) Ovo nije portret srećnog para. Ovo su portreti uloga koje oni nose i mog odnosa prema njima. Postavio sam ih u položaj i režirao snimak. ’’Snimio’’ sam ih od pozadi. Uloge dominacije su izokrenute. Ovaj rad preispituje autoritet, hijerarhiju i odnose između roditelja i deteta. Postoji određena doza grubosti u nametnutoj distanci. Rezultat je blago pojavljivanje njihovih ličnih identiteta koje možemo videti u dva nesvesna gesta. Možemo ih videti u gestu očeve ruke i u majčinom pogledu. Rad se igra sa komplesnim emocijama i konvencijama i tera nas da dovedemo u pitanje načine na koje su uloge identiteta roditelja i deteta predstavljene.