SLIKE MOZGA
Multimedijalna instalacija Umetnost kao dinamički patern aktivacija posebnih neuralnih mreža. Poslednje tri godine se intenzivno bavim studijama u okviru polja kognitivnih nauka, kao i odnosom kognitivnih nauka i umetnosti. Tokom tog perioda, realizovao sam nekoliko projekata, od kojih jedan nosi naziv STANJA SVESTI, u kome sam instraživao kako iskustvo oblikuje naš identitet pomoću neuroplasticiteta i epizodnih/semantičkih sećanja (konstruisanje autobiografskog ja, Antonio Damasio Self comes to Mind) koristeći metodologiju video dnevnika Jonasa Mekasa, kao i Džojsov roman toka svesti. Slike mozga je multidisciplinarni istraživački projekat koji povezuje naučne metodologije i znanja sa umetničkom praksom istovremeno konstruišući kontekst za preokret pojma umetničke produkcije, umetničkog objekta i posmatranja umetnosti ka novom ideološkom okviru zasnovanom na ispitivanjima kognitivnih nauka. Ontološki preokret se ogleda u tome da je umetničko delo određena aktivacija paterna neuralnih mreža koje mogu da budu aktivirane kako spoljnim tako i unutrašnjim stimulusima. Ovakvo shvatanje umetnosti gde posmatrač igra krucijalnu ulogu vodi dalje ka epistemološkim, sociološkim, političkim i ekonomskim implikacijama koje projekat ispituje. Takođe, značajna pitanja koja izložba postavlja su i etičke prirode korišćenja tehnologije, interfejsa mozak-mašina, kao i mogucnost nadgledanja tuđih misli i opasnost od ukidanja privatnosti mišljenja subjekta. Moja umetnička praksa se sastoji u dvostrukom istraživanju mozga, prvo je takozvani naučni pristup iz trećeg lica, a drugi subjektivističko-poetski pristup iz prvog lica. Još jedna slična podela se odnosi na strukture neuralne aktivnosti i fenomena koji proizilaze iz njih. Izložba Slike mozda sastoji se iz pet grupa radova povezanih porodičnim sličnostima. Radovi na izložbi su u stalnom dijalogu dodajući mnogostruke slojeve mogućih značenja i pitanja: Portret umetnika u mladosti, Slike mozga, Jedna ili beskonačan broj stolica, Mreža neurona i BMIP. Skenovi mog mozga u svrhu ispitivanja i radova, MRI (magnetna rezonanca) su nastali u Beogradu, fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) u Frankfurtu, a TMR (trans kranijalna magnetna simulacija u EVA Lab-u na odseku za kognitivnu psihologiju Univerziteta u Beču ) u Beču. Projekat Slike mozga finansirala je likovna Akademija iz Beča. https://youtu.be/SxGacvF-QuY

PLIVANJE PROTIV TOKA SVESTI
Multimedijalna instalacija (human-to-human interfejs, interaktivni performans, video, fotografija), 2018, promenljive dimenzije Posle uspešne saradnje sa EVA Lab-om na odseku za kognitivnu psihologiju na Bečkom Univerzitetu, a na projektu Brain Pictures, nastavljamo saradnju i na projektu Swimming Against The Stream Of Consciousness, koji ispituje mozak-mašina interfejs, kroz neinvazivnu simulaciju mozga uz pomoć TMS-a i tDCS-a. Istorijska referenca na dadaizam i dadaiste koji su bili fascinirani mehanizacijom i novim mehaničkim spravama tog doba jasno se iščitava iz mehanicističkog shvatanja mozga kao biološke mašine. Ovakvo shvatanje jasno iziskuje pitanje - ko onda upravlja našim prostorom mišljenja i delanja? Rad se sastoji iz dva dela. Prvi deo je niz eksperimenata izvedenih u laboratorijskim uslovima gde je meni kao subjektu ispitivanja stimulisana respektivno Broca-ova, Wernicke-ova area mozga, zatim delovi prefrontalnog korteksa, DLPFC, mPFC i anterior temporal lobe, a koji služe i učestvuju za sematničko i sintaktičko procesuiranje jezika, sa svojim osobitim funkcijama, dok sam ja tokom dvadesetominutne stimulacije, u kameru u formi govorne poezije, izgovarao svoj misaoni tok. Drugi deo rada se sastoji od participativnog performansa izvedenog na otvaranju, a gde uz pomoć human-to-human interfejsa (oblik TMS stimulacije) preuzimam kontrolu nad udovima učesnika i kroz formu aproprijacije uspostavljam kontrolu nad njihovom šakom/rukom. Performans prati video koji se zove Sviđa mi se da ti ne bude prijatno sa referencom na Maneov Doručak na travi. Napredak u kognitivinim naukama i tehnologija koja ga prati, u poslednjih 10 godina otvara mnogo pitanja, od kojih su pitanja privatnosti, dekodiranja misli, kao i odnosa moći neka od najvažnjih koji ovaj rad pokušava da tretira. Ispiranja mozgova koja su se dešavala u skrivenim laboratorijama opskurnih naučnika, kao i ratim zatvorima i logorima, normalizovana su kroz medije, koji takođe koriste slične obrasce za manipulisanje svešću. Dolazi se do vremena kada je manipulacija mozgom mnogo neposrednija, a tehnologija sve dosutpnija širokoj populaciji. Možda je merge-ovanje ljudi i mašina neizbežno, ali se otvara pitanje ko kontroliše koga u toj igri. Na kraju, nije tehnologija, nego kapital protiv ljudi. Roboti su kapital u trenutnom ekonomskom sistemu. https://youtu.be/cWnUVulrFfo

OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE
Znanje i učenje su postali dominantni ideološki aparati indoktrinacije, a samim tim i tema mnogih kritičkih preispitivanja, kao i fokus poslednje Dokumente14 koja postavlja pitanje "Šta možemo naučiti od Atine". U radu Obrazovanje i obrazovanje koji je podeljen na dva dela izlažem svoju privatnu biblioteku koja se sastoji od knjiga, tekstova, arhiva koje su uticale na moje lično internalizovanje znanja koje je, kroz neuroplastičnost pohranjeno u mojim neuralnim putevima, sinapsama, te doslovno formiralo (obrazovalo) fizičke strukture u mom mozgu. Knjige koje se uglavnom odnose na poeziju (deo postavke čine i knjige koje sam i sam objavio), neuronauke, kognitivne nauke, filozofiju, teoriju filma i art, postavljene su tako da formiraju stubove od po 10cm od poda. Preko svih tih knjiga-stubova postavljene su daske koje čine neprovidnu platformu po kojoj posmatrači mogu slobodno da se kreću. Takva pozicija posmatrača koji, da bi sagledao rad mora da se nađe na nesigurnoj platformi, gde se kroz propriocepciju dodatno sugeriše nestabilni položaj. Glavni fokus rada su intencionalna stanja svesti, verovanja, koja ključno utiču na sagledavanja, očekivanja i interpretiranja sense data koje dobijamo iz okoline, a koji vrlo često nisu niti mogu biti transparentni. Na platformi se nalazi pleksiglas sa projekcijom video rada koji tematizuje aproprijaciju naučnih eksperiemenata. Drugi deo rada sastoji se iz više hiljada odštampanih strana stručnih naučnih tekstova koji kroz metaforu sedimentacije ukazuju na fizičke strukture koje se kreiraju u mozgu prilikom usvajanja informacija/znanja (većina njih je nedostupna ili preskupa za širi sloj ljudi). Kroz postavku se tematizuje zatvorenost naučnog znanja, institucijalno vs. neinstitucijalno znanje, kao i verovanja koja su u direkntoj vezi sa znanjem (čine bitnu komponentu definicije znanja "opravdano verovanje"). Papiri A4 formata postavljeni su tako da tvore postament za položeni flat monitor koji je stavljen na vrh. Pored tekstova, sastavni delovi gomile odštampanih papira čini i deo moje lične arhive fotografija i dnevnik snova koji vodim od 2004. godine (extended mind). Video na monitoru, koristeći sličan metod aproprijacije čini jedan lanac "događaja" koji referiraju kroz tekst, fotografije i video na sadržaj samih odštampanih papira (kao i na sadržaje mozga) koji su zbog postavke nevidljivi posmatraču, tvoreći jedan mogući tok svesti, sa sećanjima, snovima, intencionalnim stanjima svesti i fenomena, objekta svesti, odmotavajući beskonačni narativ jednog identiteta. Svest je u isto vreme najrazumljivija i najmisterioznija odlika naših života koja kroz prepoznavanje paterna i dodeljivanje funkcija konstruiše značenje, a samim tim i znanje. Artist talk /performativno predavanje sa gostimujućim predavačima je sastavni deo izložbe, gde se tematizuje i diskutuje o neuro-kognitivnom prevratu u umetnosti koji zagovaram u radu Brain Pictures, a nastavljam u Obrazovanje i obrazovanje. https://youtu.be/p0IAy-JUFCA