Čovek peva posle rata, kombinovana tehnika na papiru (triptih), 70x150 cm, 2017. godina
Тематски, аутор се креће у људском окружењу, не марећи особито за пратећи, сценски аксесоар сем у случају најснажнијих и непходних симбола (Христов Крст). Пажња се концентрише на психолошке карактеристике и односе, ближе Јунгу неголи Фројду. Даље, из виђеног уочљиво је да је Хришћанска тематика окосница ових радова и да аутор представља сопствено ''виђење'' неких од кључних ситуација Новозаветне историје (Голгота, Ламент над Узвишеним или Христ с трновим венцем, Распеће, Иродиви синови). Живимо у доба када је надреално, фантастично, бизарно... део свакодневице; када нас из галерија, са екрана, из књижара, стрипова... обасипа сума до јуче непојамних ситуација и сподоба и када је у тој какофонији практично неописивог бестијаријума тешко разабрати било шта смислено и према томе некако се одредити. На овим цртежима могу се прочитати различити семиолошки системи, на основу којих се могу поставити многа питања: Да ли је ружно оно што постоји по себи, или је то само лишеност лепоте? Да ли је лепота скривена у несавршености материјалних облика или незграпности духа? Упркос томе што цртежи представљају „обесчашћени“, пали свет, у том отуђеном поднебљу савремености, аутор покушава да пронађе истинску, непатворену лепоту, макар само као потенцију будућег спасења. Thematically, the author moves in the human environment, not caring particularly for backing, stage accessory except in the case of the most powerful and necessary symbols (Baptism of Christ). Attention focuses on psychological characteristics and relationships closer to Jung than to Freud. Further, from the seen, it is evident that the Christian theme of the backbone of these works, and that the author presents its own '' vision '' of some of the key things the New Testament history (Golgotha, or the Lament over Supreme or Christ with thorns, crucifixion, Herod’s sons). We live in an age when the surreal, fantastic, bizarre are part of everyday life; When we are showered with suspicion of recently inconceivable situations and characters by galleries, tv screen, the bookstore, comic books... and when in the cacophony of almost indescribable bestiary is pretty difficult to discern anything meaningful and therefore somehow be determined. In these drawings can be read different semiologic systems, on which you can raise a lot of questions: Is it bad that exists by itself, or is it just deprivation of beauty? Is beauty hidden in material imperfections shape or coarseness of spirit? Despite the fact that drawings are "dishonored" fallen world in alienated climate modernity, the author tries to find the genuine beauty, even just as the power of future salvation.

Lacrimosa, kombinovana tehnika na papiru, 170x150 cm, 2017. godina
Тематски, аутор се креће у људском окружењу, не марећи особито за пратећи, сценски аксесоар сем у случају најснажнијих и непходних симбола (Христов Крст). Пажња се концентрише на психолошке карактеристике и односе, ближе Јунгу неголи Фројду. Даље, из виђеног уочљиво је да је Хришћанска тематика окосница ових радова и да аутор представља сопствено ''виђење'' неких од кључних ситуација Новозаветне историје (Голгота, Ламент над Узвишеним или Христ с трновим венцем, Распеће, Иродиви синови). Живимо у доба када је надреално, фантастично, бизарно... део свакодневице; када нас из галерија, са екрана, из књижара, стрипова... обасипа сума до јуче непојамних ситуација и сподоба и када је у тој какофонији практично неописивог бестијаријума тешко разабрати било шта смислено и према томе некако се одредити. На овим цртежима могу се прочитати различити семиолошки системи, на основу којих се могу поставити многа питања: Да ли је ружно оно што постоји по себи, или је то само лишеност лепоте? Да ли је лепота скривена у несавршености материјалних облика или незграпности духа? Упркос томе што цртежи представљају „обесчашћени“, пали свет, у том отуђеном поднебљу савремености, аутор покушава да пронађе истинску, непатворену лепоту, макар само као потенцију будућег спасења. Thematically, the author moves in the human environment, not caring particularly for backing, stage accessory except in the case of the most powerful and necessary symbols (Baptism of Christ). Attention focuses on psychological characteristics and relationships closer to Jung than to Freud. Further, from the seen, it is evident that the Christian theme of the backbone of these works, and that the author presents its own '' vision '' of some of the key things the New Testament history (Golgotha, or the Lament over Supreme or Christ with thorns, crucifixion, Herod’s sons). We live in an age when the surreal, fantastic, bizarre are part of everyday life; When we are showered with suspicion of recently inconceivable situations and characters by galleries, tv screen, the bookstore, comic books... and when in the cacophony of almost indescribable bestiary is pretty difficult to discern anything meaningful and therefore somehow be determined. In these drawings can be read different semiologic systems, on which you can raise a lot of questions: Is it bad that exists by itself, or is it just deprivation of beauty? Is beauty hidden in material imperfections shape or coarseness of spirit? Despite the fact that drawings are "dishonored" fallen world in alienated climate modernity, the author tries to find the genuine beauty, even just as the power of future salvation.

Starica i smrt, kombinovana tehnika na papiru, 50x70 cm, 2016. godina
Тематски, аутор се креће у људском окружењу, не марећи особито за пратећи, сценски аксесоар сем у случају најснажнијих и непходних симбола (Христов Крст). Пажња се концентрише на психолошке карактеристике и односе, ближе Јунгу неголи Фројду. Даље, из виђеног уочљиво је да је Хришћанска тематика окосница ових радова и да аутор представља сопствено ''виђење'' неких од кључних ситуација Новозаветне историје (Голгота, Ламент над Узвишеним или Христ с трновим венцем, Распеће, Иродиви синови). Живимо у доба када је надреално, фантастично, бизарно... део свакодневице; када нас из галерија, са екрана, из књижара, стрипова... обасипа сума до јуче непојамних ситуација и сподоба и када је у тој какофонији практично неописивог бестијаријума тешко разабрати било шта смислено и према томе некако се одредити. На овим цртежима могу се прочитати различити семиолошки системи, на основу којих се могу поставити многа питања: Да ли је ружно оно што постоји по себи, или је то само лишеност лепоте? Да ли је лепота скривена у несавршености материјалних облика или незграпности духа? Упркос томе што цртежи представљају „обесчашћени“, пали свет, у том отуђеном поднебљу савремености, аутор покушава да пронађе истинску, непатворену лепоту, макар само као потенцију будућег спасења. Thematically, the author moves in the human environment, not caring particularly for backing, stage accessory except in the case of the most powerful and necessary symbols (Baptism of Christ). Attention focuses on psychological characteristics and relationships closer to Jung than to Freud. Further, from the seen, it is evident that the Christian theme of the backbone of these works, and that the author presents its own '' vision '' of some of the key things the New Testament history (Golgotha, or the Lament over Supreme or Christ with thorns, crucifixion, Herod’s sons). We live in an age when the surreal, fantastic, bizarre are part of everyday life; When we are showered with suspicion of recently inconceivable situations and characters by galleries, tv screen, the bookstore, comic books... and when in the cacophony of almost indescribable bestiary is pretty difficult to discern anything meaningful and therefore somehow be determined. In these drawings can be read different semiologic systems, on which you can raise a lot of questions: Is it bad that exists by itself, or is it just deprivation of beauty? Is beauty hidden in material imperfections shape or coarseness of spirit? Despite the fact that drawings are "dishonored" fallen world in alienated climate modernity, the author tries to find the genuine beauty, even just as the power of future salvation.