Beznađe
Безнађе Литографија, 140x100 цм Девојка се налази у центру композиционог простора, чија је структура изграђена на супротстављању два поступка. Замисао да композициони простор делује строго и јасно захваљујући ритму хоризонталних, вертикалних и дијагоналних линија, које образују линије зидова, пода и положај тела и удова, супротстављена је експресивном начину цртања прстима, примењеним с намером да се појача утисак драматичности. Игра светлости и сенке и ритам бојених наноса треба да створе утисак вибрирања и треперења целе површине графичког листа и тескобно осећање немира и напетости. Енергични, вибрантни потези супротстављени су осећању туге које је обузело девојку. Детаљи одеће приказани су слободно, с неколико брзих потеза. Извор светлости налази се на десној страни, изван граница рада. Светлост долази одоздо опонашајући осветљење позоришне сцене. Светлосним градијентом фигура се издваја из тамне позадине и учвршћује у првом плану. Ипак, утисак плошности, који целокупан призор оставља, супротстављен је интезивирању присуства саме фигуре, које је остварено њеним приближавањем посматрачу, али и монументалношћу самог формата. Сценографија призора је готово потпуно неодређена. Хоризонталним и вертикалним линијама пода и зидова наговештено је да је фигура смештене у мрачан и оскудан ентеријер, који додатно наглашава оскудност духа који ту влада. Ванвременост и ванпросторност призора јесте утисак који сам желела да остварим смештањем фигура у празан и оскудан простор. Палета која се користи, такође је оскудна и чине је нијансе смеђе и црне боје. Општи утисак који рад оставља је ритмичко смењивање и повезивање светлих и тамних вибрантних површина.

Otuđenost
Отуђеност, 200 x 100 цм Монументалност композиције одликује наредни рад. Одбацивање конвенционалног (галеријског) формата има два исходишта. У првом случају, одабир великог формата резултат је замисли о супротстављању идеје о људској отуђености и интезивирању његовог присуства; супротстављању пулсирајуће и вртложне атмосфере наглашено мирним и неекспресивним позама. Друго исходиште односи се на потребу да се нагласи важност теме. Формат рада је вертикалан и прати усправну, издужену фигуру девојке. Усправност фигуре указује на вертикалну осу симетрије. Међутим, распоред елемената није организован симетрично око централне вертикале, сем делимично на самом лицу. Монументалност формата, који у потпуности испуњава фигура девојке у природној величини, супротстављени уздржаном ставу, треба да учине приказану фигуру истовремено и блиском и далеком, отуђеном. За овај рад карактеристично је смењивање веома тамних и веома светлих, готово монохроматскох површина. Палета је сведена на црну и светлу, сиво-окер боју. Светлост као да преплављује целу композицију, прави снажне контрасте те моделује тело девојке, чинећи њене обрисе истовремено и оштрим и нејасним.

Nespokojstvo
Неспокојство 70 x 50цм Портрет девојке са шакама у првом плану испуњава цео композициони простор. Незнатно окретање главе улево држи равнотежу шакама на десној страни. Концентрације светлости на лицу и шакама девојке образују снажне композиционе центре, а пирамидалност целокупне структуре одређена је управо овим светлосним чворовима, али и усправним положајем тела и рукама које образују њену хоризонталну основу. Образац примењен и усвојен на овом раду биће примењен и у другим, без обзира да ли је реч о портрету „грађанског типа“ (лице са шакама) или приказу целе фигуре. Наредна карактеристика, присутна у готово целокупној серији везана је за сам цртачки поступак. „Линија“, у мојој интерпретацији мрља коју оставља отисак прста, постаје метафора људског присуства и постојања која се супротставља идејама дезинтеграције и алијенације које се провлачи кроз целокупан рад. Отисак симболично сажима готово све категорије којима сам се у раду бавила: алијенација, искоришћеност, нарушавање личног, тело и телесност, идентитет, идентификација, присуство, одсуство, редукција, трансформација... Обликовање фигуре и простора остварује се применом снажног светлосног контраста. Облици се артикулишу захваљујући надигравању јако осветљених зона и зона сенки просутих по призору. Светлост потиче од вештачког извора који се налази изван граница приказаног простора и бочно осветљава фигуруДва слоја светлости и простора егзистирају у раду – физички и метафизички. У приказу простора и светлости, рачунала сам на традиције које се протежу кроз књижевност и уметност прве половине двадесетог века. Иста свест о тежини традиције, која се прузима избором одређених елемената, пратила је одлуку о избору мотива и натуралистичког поступка.. Колорит укључује нијансе окер и сиве, пригушене смеђом и црном. Одећа и коса моделују се густим сплетом линија, потезима жустрим и енергичним, далеко слободнијим него при обликовању шака и лица. Снажни светлосни контрасти и урањање призора у битуменске тонове и овом случају се примењују с намером да се изрази драматичност и физичка манифестација унутрашњих стања.