States of Mind/Stanja svesti
Video-instalacija, 2016, dimenzije promenljive U poslednje dve godine se intenzivno interesujem za proučavanja u oblasti neuronauke i vezu neuronauke i umetnosti, inspirisan filozofijom duha koju sam studirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. States of Mind je dugogodišnji projekat, koji kao polazne reference uzima Jonas Mekasov metod filmskog dnevnika, kao i Džojsov roman toka svesti. Svest je sveukupnost doživljaja i psihičkih procesa koji se odvijaju u mozgu pojedinca (oseti, opažaji, sećanja, mišljenje, predstave, asocijacije, potrebe i sl.) Po definiciji, percepcija utiče na svest, a svest na formiranje sećanja, pritom imajući u vidu da percepcija nikada nije pasivno primanje impulsa iz spoljašnjeg sveta u formi nadražaja, već aktivno konstruisanje sveta, projekcija na "stvarnost," i situiranje nadražaja u koherentni svet, a u odnosu na naše trenutno emotivno raspoloženje, kao i misaoni tok u čijoj sekvenci smo primili nadražaj. Mi pronalazimo, ili bolje rečeno, zadajemo značenje, smisao i funkcije tih i takvih nadražaja. Iako sećanja nikada nisu objekivna, od suštinske su važnosti za konstituisanje identiteta. Fragmentarni i sekvencijalni pristup koji sam izabrao za konstruisanje autibiografskog Ja (autobiographical self kod Antonia Damasia u knjizi Self Comes to Mind) služi da se dodatno naglasi mogućnost drugačijih interpretacija pojedinačnih fragmenta, koje u drugačijem kontekstu mogu da imaju drugačije značenje, kao i zbog strukturalne sličnosti sa sećanjima. Svaki put kada se sećamo nekog određenog iskustva, zapravo se sećamo sećanja na to iskustvo, a ne samog iskustva, a onda to stanje obojeno trenutnim raspoloženjem opet "upisujemo" na isto fizičko mesto u mozgu. Zbog ovakvog vida rekurzivnosti, jednom konstruisanih sećanja moguće je tretirati poremećaje koji se tiču trauma na primer, i promeniti, kako sećanja tako i emocije koje ih prate.

I am sorry, but you don't have a soul/Žao mi je, ali vi nemate dušu
Participativni performans, 2016 Običan čovek je dualista – Žan Pol Sartr Žao mi je, ali vi nemate dušu je participativni performans u kome pozivam posmatrače da sednu sa mnom, jedan po jedan, kako bismo razgovarali postojanju duše dok pijemo rakiju. Nakon kraćeg razgovora o njihovim pretpostavkama o postojanju duše, iznosim redukcionističke argumente (iz oblasti filozofije i kognitivne nauke; aproprijacija filozofskih argumenata) protiv postojanja duše u kartezijanskom smislu, ukazujući na mogućnost međusobne zavisnosti između rakije i duha koji vlada kako mojim tako i njihovim ponašanjem, koje se postepeno menja zbog konzumiranja alkohola. Konzumiranje postaje suštinski segment argumentacije, kao i samog performansa.

Building blocks from happiness/Blokovi od kojih je sagrađena sreća
Instalacija (uzorak krvi, nalaz, fotografija, cigle), 2015, promenljive dimenzije Prater (zabavni park u Beču) je igralište koje ljudi posećuju kako bi sebe učinili srećnijima. Koristim naučni metod i znanje u obliku pseudo-naučnog eksperimenta, koji se zasniva na merenju nivoa adrenalina i serotonina (povezan sa srećom, poznat i kao hormon sreće) iz spostvenog uzorka krvi nakon par vožnji u nekoliko igrački (mašina) na Prateru. Nakon vožnje, uzet mi je uzorak krvi i analiziran u laboratoriji kako bi pokazao nivo adrenalina i serotonina. Rezultati su korišćeni kao osnova za izgradnju zida uz referencu na aktuelno građenje zidova koji Evropu odbranjuju od imigranata i izbeglica. Svaka jedinica hormona postaje cigla u zidu. Ovim je postavljena paralela između sreće Evropljana i visine izgrađenog zida.