MISLITI VREME
Koncept projekta: Lidija Antonović Transmedijalni performans „Misliti vreme“ je premijerno izveden 2015. u Studentskom kulturnom centru, na međunarodnom festivalu muzike BUNT 3.0.- Beogradska umetnička nova teritorija i izveli smo ga ove godine na Aprilskim susretima u SKC. Video art sam kreirala pomuću snimka planete zemlje i od video art delova komponovan kao sinhrona slika preplitanja mističnih oblika realnosti i mašte. Polazeći od koncepta i ideje da se paralelno događa više odvojenih ali kompatibilnih kreativnih celina, nastala je inovativna forma sukcesivnog transmedijalnog performansa. Publika je birala koji umetnički pristup preferira kao vodeći: muzičari, video art, performeri, slikarska forma scene. Pomoću grafoskopa slikarske skice su dale nepresatlne promene scene: bile su po podu, publici, stubovima i zidovima velike sale i nastajale na licu mesta i menjale se iz minuta u minut kreirajući scenu, te premeštajući performere u prostor mašte. Četiri performera prate četiri instrumenta uz interakciju sa linijama, granicama i putevima. Kreirana situacija donela je veći potencijal performerskom telu, koje iako slobodno, uvek teži nekim putokazima jer su to razni putevi istraživanja. Na glavi performera je bila go-pro kamera koja je beležila reakcije publike. Do-edukacija i međusobni podsticaj na istraživanje je važan za sve nas mlade (ne)afirmisane stvaraoce kulture. Želimo da podstaknemo publiku na razmišljanje o komunikaciji kroz interakciju, na inovativne multimedijalne sadržaje jer samostalni umetnik, ovde i sada, kreativno radi u izolaciji i zbog finansijskih poteškoća ne može sam da realizuje svoje ideje. Projekat je pokretanje važnih pitanja u društvu u vezi sa savremenim umetnicima. https://www.youtube.com/watch?v=sxjYITRMsWU

DRVEĆE GOVORI
Provokativni i utopijski koncept transmedijalnog postupka u umetnosti i ekologije mišljenja okupio je veliki broj ljudi različitih profesija: od reditelja, fotografa, slikara, dramaturga, kompozitora i performera do profesora šumarskog fakulteta, botaničara, arhitekata, ekologa i tehnologa u projektu O3 zona - Drveće govori, koautor sa Nelom Antonović. Trodnevnim programom u galeriji OZON bile su obuhvaćene sve umetničke forme: video projekcije, fotografija, likovne umetnosti, performans, instalacije i druge eksperimentalne forme. Vođena utopijskim konceptom o prirodi i ekologije mišljenja razvijam ideju kroz cilj da se pokrene javnost kako sa aspekta ekologije tako i umetnosti. Fotografisala sam drveće Botaničke bašte u Beogradu, čiji je vodič otvorio izložbu i vodio kroz »baštu«. Pored svake fotografije postavila sam tekst sa karakteristikama odgovarajućeg drveta, gde su posetioci imali mogućnost da pronađu drvo koje ima sličnosti sa njima. Posetioce fotografišem i na licu mesta radim fotografije pomoću Epson štampača na fotografskom papiru. Posetioci su sa izložbe otišli sa unikatnom fotografijom. Nagrada za film »Akcija« na festivalu AFC- Alternative film video omogućila je novi film »Drveće govori«, koji sam 2015. obogatila animacijom i montažom u okviru EU projekta The Complete Freedom of Truth »Putokazi«. Video je kasnije bio inspiracija Džuliji Braun,umetnici iz Londona za kratki eksperimentalni filmić. https://vimeo.com/143014941

U KADRU
Samostalna interaktivna izložba, Galerija Stepenište, Šumatovačka – centar za likovnu umetnost 2013 Putujući po Srbiji, Evropi i Africi fotografiala sam prozore, koji su odraz istorije, arhitekture, kulture stanovanja, socijalnog statusa i interkulturalnosti. Simbolično značenje prozora, prolaza iz zatvorenog prostora u beskrajna prostranstva sveta, bilo je inspiracija za moj rad. Koncept je vizuelni most ali i granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Fotografije prozora su bez ljudi, da bi pokrenuli svest da oživimo fotografiju, da joj pozajmimo svoj život, da bi od nje stvorili predstavu uz pomoć zvučne instalacije. Zvukovi svakodnevnog života, onoga što se dešava iza prozora: plač bebe, pranje sudova, uvežbavanje na klaviru, usisivač, radio stanica, lavež pasa, igra dece, televizijski program, razgovor ljudi, slavlje...Tako fotografije na kojima nema ljudi, postaju još više uočljivi iako su deo svakodnevne komunikacije i života. Na psihološkom planu, kada spolja gledamo u prozor, to je simbolička želja da se zaviri u nesvesno i nepoznato. Prozori su fotografisani tako da daju utisak da smo u eksterijeru, te pružaju mogućnost da maštamo ko i šta je iza prozora i da radoznalo zavirimo unutar. Kao univerzalni upotrebni predmet prozor je simbol stanovanja na Zemlji. Živimo u svetu koji se ubrzava i u kojem se gubi simbolizacija od staništa do ljudskih odnosa. U eri novih tehnologija svakodnevno gledamo u prozore na računarima i tako komuniciramo, ali se tu otvaraju nove mogućnosti za kreiranje simbola. Tako mitske matrice u nama i oko nas i dalje postoje i oblikuju naše živote. Izložba ima cilj revitalizacije osnovne funkcije i simbola prozora, kao podsticaj razmišljanja o lepoti diskrecije življenja. Fotografija sa izložbe "Od šume se ne vidi drvo" je ostala u umetničkoj kolekciji galerije Stepenište, Šumatovačka.