metarmofoza uspomena 1
Сва три рада представљају сегменте мог целокупног мастер рада.Читава идеја, која је заправо иста на сва три цртежа које вам шаљем, је идеја о неухватљивости тренутка и његовом поновном проживљавању. Успомене као саставни део наше прошлости, бивају поново оживљене на мојим радовима.Бавећи се старим фотографијама, старим стварима генерално, комбиновала сам сегменте неколико успомена, или сам заправо од једне успомене правила различите варијације. Па тако, спонтано се намеће термин метармофоза успомена. Ако погледате моје радове, јасно ћете уочити доманантну вертикалу, која тек понегде осцилира.Индивидуално или груписане у читаве површине, вертикалама градим свој цртеж. Линија као први и најважнији елемент на мојим цртежима, осцилира од готово транспарентне сиве, прозрачне и танке, до напуњене црне , дебљине и неколико центиметара. Поред ова два дијаметрално супротна квалитета линије, цртежи су грађени и металик сивом површином насталу вишеструким прелажењем графитним пудером преко исте површине, као и белим потезима као контраст компактним сивим тоновима, одузимањем графитног пудера гумицом. All three of my works represent one segment of my master thesis. The whole idea, which is actually the same in all three drawings, is the idea of the elusiveness of the moment and its re-living. Memories as an integral part of our past, are again revived through my work. Working with old photographs, old things in general, I combined several memories segments, or made different variations around one memory. So, naturally the term memories metamorphosis arises. If you take look at my work, you will clearly perceive a dominant vertical, which only sometimes oscillates. Individually or grouped in areas, I build my drawing on verticals. The line as the first and most important element in my drawings, oscillates from almost transparent gray, translucent and thin, up to full black, thick even several centimeters. Apart from these two diametrically opposite line qualities, the drawings are made on a metallic gray surface made by scattering multiple graphite powder over the same surface area as well with white strokes as a contrast to the compact grayscale, removing the graphite powder with a rubber.

metarmofoza uspomena 2
Инсистирање на вертикалама је низбочега другог до потенцирања на атмосфери коју оне додатно наглашавају. Вертикале су на одређеним местима пресечене слободним попречним потезима, тако да њихова контраст додатно наглашава једно друго. Као што поменух, праве линије ,често без промене ритма на њима утичу на стабилност цртежа, чинећи га статичним, мирним, снажним, тако да фигуре које су цртане фронтално, бивају подупрете свим тим вертикалама, наглашавајући саму идеју .Анфас или полупрофил, бирани су наменски, како би додатно, у први план избио интимизам на цртежима и ставио у запећак основни полазни мотив – портрет. Insisting on verticals is for nothing other than to emphasize the atmosphere they bring. Verticals are cut off in certain places with free transverse strokes, so that their contrasts emphasizes one another. As I was saying, the straight lines, often without changing the rhythm, affect the stability of the drawings, making it static, calm and strong, so that the figures drawn frontally, are bolstered with all these verticals, emphasizing the idea. Anfas or semi-portrait, were selected dedicatedly, so they would give intimacy to the drawings and put in the back the main motive - portrait.

metarmofoza uspomena 3
На цртежима, поред дефинисаних вертикала, уочавамо јасне контурне линије, које не настају у овом случају једноставним исцртавањем оловке, већ сусретањем две различите површине. Та линија је јасна и строго дефинисана, као последица честог коришћења шаблона. Тако добијамо чисте површине, на којима се касније мање или више интервенише. Шаблоне у облику фигура, портрета,шака, користим више пута на различите начине. Тако једну успомену обрађујем више пута, тачније долази до метаморфозе успомена. Овај начин цртања ( уз помоћ шаблона) је индиректан начин долажења до резултата. Мултипликацијом ових облика градим простор на цртежима, а негде то вишеструко понављање истих облика има потпуно другу конотацију, понекад, у виду силуете или сенке, понекад као скупина различитих успомена стишњена међу собом. In the drawings, besides the defined verticals, we see a clear line contours, which do not arise in this case, with a simple pencil drawing, but when two different surfaces encounter. This line is clear and strictly defined as a result of frequent template usage. Therefore we get clean surfaces, on which later we intervene more or less. I use figure, portrait and hand templates multiple times in different ways. Thus, one memory is processed multiple times, giving the metamorphosis of memories. This way of drawing (with the help of a template) is an indirect way of gaining results. By multiplying these forms I build space in my drawings, and somewhere these repetition of the same shape has a completely different connotation, sometimes in the form of a silhouette or a shadows, sometimes as a group of different memories clenched between them.