Novi novac [2015]
Verovatno najupadljivija posledica polarizacije društva u Srbiji jeste nova klasa izrazito malobrojnih, ali izuzetno bogatih pojedinaca koji su svoje (za lokalne okolnosti) veliko bogatstvo stekli tokom perioda opšteg društvenog osiromašenja. Iako otvoreno kritički koncipiran, rad „Novi novac“ sastoji se od fotografija na kojima su reprezentativno predstavljeni simboli novog bogatstva u Srbiji. Tautološki karakter ovakvog pristupa podrazumeva vizuelnu afirmaciju motiva čija je formalna privlačnost već pretpostavljena, ili preciznije - kodirana u konvencijama reklamnih slika privilegovanog načina života. Skupoceni džipovi, šik butici, ekstravagantni restorani, jahte, golf tereni, ekskluzivne četvrti, specijalizovani saloni lepote, pomodna arhitektura i drugi motivi predstavljeni su kao iskrivljene reklame. Mnogo manje privlačni procesi džentrifikacije, obezbeđivanja i održavanja predstavljeni su kroz neutralnije fotografije gradilišta, ograda, sigurnosnih kamera i posluge. Slika globalne raspodele bogatstva nije mnogo drugačija u odnosu na stanje u Srbiji. Postoji upadljiva sličnost srpske „nouveau riche“ klase sa pojavama u takozvanom regionu i zemljama trećeg sveta. Ipak, čini se da je sprega kriminala i paralelnih državnih struktura u kontekstu skorašnje političke istorije u Srbiji proizvela potpuno novu klasu velikog biznisa čiji je imidž i način života postao jedna od glavnih osobenosti savremene srpske kulture.

R. V. najbolje zna [2005-2012]
„R. V. najbolje zna“ je kompozitni rad i čine ga dve serije fotografija: „R-fotografije“ [2005–2012] i „Otac najbolje zna“ [2009–2012]. Oba projekta proizašla su iz istraživanja mog sopstvenog, neobično bogatog fotografskog nasleđa i proizvod su aproprijativne prakse. Rad „R-fotografije“ sastoji se od fotografija izrađenih sa negativa koje je snimio stric mog oca, Radomir Vasiljević (1918–1944), u periodu od 1937. do 1944. godine. Ove fotografije su značajne u kontekstu istorije fotografije u Srbiji. One su jedini važan trag koji je ostao za jednim od malih heroja – čovekom zahvaljujući kome je nekoliko ljudi preživelo Drugi svetski rat, a čije je ubistvo ostalo nerazjašnjeno. U radu „Otac najbolje zna“ koristim fotografije svog oca, Radomira Vasiljevića (1948–), koji nije ni fotograf ni ambiciozan foto-amater, ali fotografiše već pedeset godina. Kroz svojevrsno ponavljanje istorije, prisvajanjem ovog foto-amaterskog materijala, ustanovljavam njegovo novo značenje. Pitanje privatne, porodične istorije dolazi u centar pažnje kroz seriju fragmentisanih i gotovo dnevničkih foto-zapisa. Naziv rada preuzet je iz konzervativne američke radio i televizijske serije (Father Knows Best) iz pedesetih godina i ima za cilj da nagovesti moj autokritički stav u istraživanju ovog materijala. Uobičajeno porodično nasleđivanje imena u slučaju dva Radomira Vasiljevića dobija apsurdan obrt. Ne samo da ovi ljudi nose isto ime, već značenje njihovih fotografskih poduhvata na isti način prevazilazi početne okolnosti. U društvenoj realnosti u kojoj vlada diskontinuitet a promena je po pravilu negativna pojava, može se reći da poduhvati svih Radomira Vasiljevića imaju poseban značaj.

Trans. [2009-2014]
„Trans.“ je skraćenica za englesku reč za „prevod“ (translation), ali može da znači i „tranziciju“, „tranzit“, „transcedenciju“ ili „stanje transa“. Iza ovog razigranog naslova stoji relativno velika grupa fotografija nastalih tokom šest godina putovanja po Srbiji. Spomenici, ljudi, zgrade, znakovi, nalepnice, njive, automobili, ograde, mašine, stanice, trgovi, ulice, mostovi, reklame, itd. snimani su sa ciljem formiranja moguće slike savremene Srbije. Ova slika treba da bude reprezentativna, ali ne ulepšana i patetična – bez ekstrema, prostih metafora i cinizma. Cilj je bio postići jednostavnu, ali intenzivnu konstataciju o stanju stvari. Stalna, gotovo četvrt veka duga politička drama u Srbiji dovela je do metatranzicione društvene krize i, poslednjih godina, do neke vrste nestvarne ravnoteže, ekvilibrijuma u kome se i formalno gubi svaki smisao. Nemoguće je kritikovati ili afirmisati ovakvo stanje u kome se prošlost i sadašnjost preklapaju; moguće ga je samo dokumentovati.