О раду. Скулптура и тектоника јесу две различите ствари, наизглед неспојиве. Уметност и наука. Управо је то оно што ме је као уметника надахнуло да покушам спојити тако различите области. Тектоника је дисциплина динамичке геологије која се бави покретима и деформацијама у земљиној кори, литосфери. У литосфери се догађају покрети литосферских плоча које називамо тектонски покрети. Тектонски покрети су покрети у унутрашњости земље настали као последица сукобљавања сила земљине теже и земљине топлоте. Радом таквих сила на земљи су се оформили континенти,мора,океани... Наука која се бави настанком земље као и процесима који су је обликовали дуги низ година отварала ми је свет асоцијација и помогла да започнем серију скулптура за чију тему мотиве проналазим у науци сродној тектоници а то је астрологија. Пажљиво бираним мотивима које изводим у својим скулптурама желим да покренем давно запостављена питања... Једно од тих питања може гласити: ”Да ли је све на овој планети настало случајно или има свога творца?” Скрећући пажњу на оваква и слична питања желим да савременом декадентном друштву скренем мисао ка спасењу. Имајући у виду да је скулптура тродимензионална форма креирана у циљу уметничког израза заједно са тектоником, дисциплином геологије која се бави покретима и деформацијама, површину своје скулптуре третирам као да је површина настала услед неког од тектонских поремећаја. Својом техником директног заваривања метала успевам да дочарам процесе који су се одвијали милијардама година. У тако добијеним текстурама препуних детаља трудим се да не запоставим облик као главни квалитет скулптуре. То постижем тако што остајем веран реалистичком односу пропорције и масе у зависности са мотивом на коме радим. За такав однос бирам да скулптуре изведем у галеријском формату, не желим да стварам сензацију, остајем скроман уз сазнање да монумент нужно не произилази из величине. На тај начин моји радови се првенствено баве истраживањем естетски лепог. За материјал својих скулптура користим остатке метала који су настали у радионици мога оца. Радионица старог заната у којој су се производилили уникатни предмети од кованог гвожђа за собом је остављала мноштво отпадног материјала. Додавањем и спајањем једног дела за други градим форму и масу на скулптури. Процес је специфичан из тог разлога што у истом моменту док се гради маса и форма треба имати јасан увид у крајњи циљ. За спајање метала користим ЦО2 апарат за заваривање. Уочавам да сам вар апарата могу искористити као ликовни квалитет. Даље у свом раду користим вар као препознатљивост свога стила. На тај начин у временском периоду од једне декаде створио сам петнаест скулптура које сам представио на самосталној излож 12. јануара у Београду. Више о моме раду можете погледати на: www.nikolapantovic.com