OTVORENA SKOLA EKONOMIJE, participativni projekat, 2014
Naziv projekta: Otvorena škola ekonomije Organizator i koordinator projekta: Danilo Prnjat Radna grupa: Aleksandar Elezović, Aleksandar Stojanović, Ana Milovanović, Andrea Jovanović, Branislav Dimitrijević, Danilo Prnjat, Dragan Protić Prota, Hristina Mikić, Ivan Božić, Jovana Zafirović, Luka Petrušić, Marija Ratković, Milica Mustur, Milica Popović, Mira Mulaimović, Nikoleta Marković, Nina Mudrinić, Olja Nikolić Kia, Petar Stanić, Sanja Maksimović, Sava Jokić, Uroš Matović, Vahida Ramujkić i mnogi drugi. Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju - CZKD, Beograd Godina: 2014. Opis projekta: Otvorena škola ekonomije je participativni i radioničarski projekat koji je podrzumevao pravljenje platforme za istraživački i praktični rad na afirmaciji alternativnih ekonomskih modela koji izlaze iz okvira neoliberalnog ekonomskog sistema. Polje interesovanja radne grupe je bilo istraživanje ekonomskih teorija koje nude potencijalnu mogućnost za uspostavljanje alernativne ekonomske razmene koja nebi funkcionisala po principima profita pojedinačnih subjekata, već je vođena interesom zajednice kao celine. Projekat se realizovao u obliku grupnih radionica, čitajućih i diskusionih grupa otvorenog tipa (na primer, po principu iznenadne pojavnosti mini učionice u javnom prostoru i sl.), unutar konkretnih društvenih ili radnih zajednica unutar kojih je aplikabilnost određene alternativne ekonomije delovala izvesnije, kao praktičan i administrativni rad na terenu i td. Projekat je zamišljen kao vid samo-organizovanja, samo-edukacije i kao praktična intervencija u polju ekonomske razmene u lokalnom kontekstu. Paralelno sa obradom teorija, u sklopu projekta su organizovane i pezentacije praktičnog rada, te mapiranja paralelnog aktivizma iz određenih interesnih oblasti koji već postoje u lokalnom kontekstu ali nemaju vidljivost u javnom prostoru. Neke od teorija koje je projekat do sada uspeo da obradi su: evoluciona ekonomija (Joseph Schumpeter), enviromentalistička ekonomija (Herman Daly), zelena ekonomija (Andrew Dobson i drugi), participativna ekonomija (Michael Albert, Chris Spannos), ekonomska teorija inkluzivne demokratije (Takis Fotopoulos), teorije novca i alternativne valute (Alva i Bitcoin), socijalne ekonomske institucije (etičke banke (Jan Lucassen i Frans de Clerck), Organizacije za razvoj društva (Nationwide), kreditne unije (London Mutal), finansijske institucije za razvoj društva (CDFI) i sl.), koncept time-banking-a (Edgar Cahn), feministička ekonomska teorija (Nansy Folbre), teorija samoupravnog socijalizma (Edvard Kardelj), teorija slobodne kooperacije (Trebor Scholz i Geert Lovink), teorija poklona (Marcel Mauss) i druge. Video dokumentacija je obimna, Primer videti ovde: https://www.youtube.com/watch?v=i4z5gVDpiko

SOCIJALNA EKONOMIJA, participativni projekat, 2012
Autor: Danilo Prnjat Ko-autori/učesnici radionice: Nikola Baković, istoričar i student doktorskih studija; Dragana Božović, istoričar umetnosti; Branko Ćalović, ekonomista; Dušan Darijević, novinar i aktivista u kulturi; Vladimir Gojković, ekonomista i aktivista NVO; Sava Jokić, student filozofije, pesnik i aktivista; Vesna Kuveljić, psiholog; Julka Marinković, istoričar umetnosti; Daniel Mikić, fotograf; Ivan Milovanović, ekonomista i aktivista NVO; Bozidar Plazinović, umetnik i aktivista; Marija Protić, trgovac; Marija Radisavljavić, istoričar umetnosti i aktivista; i Milenko Savović, fotograf. Opis projekta: Projekat Socijalna ekonomija – Model: Čačak podrazumeva eksperimentalni pokušaj uspostavljanja modela robne razmene koji bi egzistirao kao potencijalno izglobljenje unutar postojećih ekonomskih procesa u našoj zemlji koji su sve više determinisani i vođeni logikom liberalne ekonomije. Rad je podrazumevao organizaciju radionice otvorenog tipa na kojoj se ušlo u promišljanje potencijalnosti, kao i praktične pokušaje izvođenja realnih samo-održivih sistema razmene koji nebi bili određeni dominantnom logikom po kojoj proizvodnja ili rad uvek rezultiraju (ili treba da teže) ostvarenju viška vrednosti, odnosno profitu. U tom smislu, jedina premisa rada je bila vođenje obrnutom logikom od one koju dominantna politička ekonomija nalaže – kretanju od viška vrednosti (profita) ka proizvodu, čime se težilo njegovoj besplatnosti (u ovom slučaju proizvod kome se težilo je bila hrana). Pod viškom vrednosti ovde smo podrazumevali sve one proizvode koji iz nekog razloga ne uspevaju da nađu svoje mesto na tržištu, dok drugačiji vidovi njihove razmene najčešće nisu omogućeni ili su pak, zakonom i zabranjeni. Radionica je okupila 15 učesnika različitih zanimanja (ekonomiste, aktiviste u kulturi i NGO sektoru, psihologa, trgovca, istoričara, osobe sa iskustvom rada u prehrambenoj industriji, osobe zaposlene u medijima i dr.) Na radnim sastancima su se pokušala mapirati sva ona naprsnuća i sitne pore koje se stvaraju u konstituisanju nekog ekonomskog programa ili sistema, te naći njihova logika i unutar iste pokušala se razviti neka drugačija, socijalno usmerenija i samoodrživa praksa koja bi mogla funkcionisati u lokalnom kontekstu (na prim. snadbeti određene ugrožene grupe hranom koja se inače baca). Ukratko, projekat se sastojao u pokušaju premošćavanja socijalnog i ekonomskog jaza koji je postao simptom društvene realnosti naše zemlje. Neke od linija razvoja projekta su išle u sledećim pravcima: 1. Proces istraživanja i mapiranje različitih klasno podvojenih grupa građana koje nemaju međusobnu komunikaciju, jasno razumevanje uzroka te podvojenosti i pokušaj uspostavljanja veze. U ovom aspektu projekta, studije slučaja su bili: a) oni koji sa viškom raspolažu, ali ga se iz nekog razloga odriču (proizvođači i domaćinstva koja bacaju proizvedenu hranu jer ne mogu da je plasiraju na tržište, farmeri-učesnici protesta, katering indistrija, trgovinski lanci, nemarna domaćinstva i; b) oni koji u postojećoj razmeni ne uspevaju da dođu do hrane (korisnici narodne kuhinje). Ovaj segment projekta je bio najobimniji, obuhvatajući rad na terenu, razgovore sa proizvođacima, anketiranje građana i sl. 2. Istraživanje obima uticaja koje Republika Srbija, kao i zemlje članice EU, kroz sistem institucija i zakona vrše, ograničavajući druge i drugačije vidove razmene (hrane) izvan onih koji su precizno utvrđeni zakonima (na prim. HASAP (HACCP) i dr.) čime se najdirektnije uzrokuje odbacivanje velikih količina hrane i sprečava mogućnost njihove dalje distribucije (različita politika koncepata best before i use by i sl.). Ovaj projekat je mapirao i neodgovornost socijalnih institucija države koje nisu pokazale otvorenost za projekte ovog tipa, obražući svoju poziciju mnoštvom različitih zakona i prebacivanjem međusobnih nadleznosti sa jedne na drugu (Crveni krst (Narodna kuhinja) i Centar za socijalni rad). 3. Istraživanje fabričkog procesa i pokušaj da se u samom proizvodnom procesu pronađe napuklina, deformisan proizvod, nešto što bi egzistiralo izvan stroge proizvodnje proizvoda namenjenih tržištu. Ovaj aspekt radionice je bio usmeren na pokušaj spoznaje sudbine prozivoda čiji je rok pred istekom i proizvoda koji bi mogli biti upotrebljivi i posle isteka roka (na prim. testenina, med, začini i sl.), te sudbine prizvoda na sam dan isteka roka upotrebe i sl. Ceo ovaj proces je najčešće, barem u našoj zemlji, vrlo opskuran. Ono sto smo mogli da saznamo jeste da trgovinski lanci imaju prilično razrađen mehanizam snižavanja cena (akcije) proizvodima koji su pred istekom, što bi, bez obzira na prvenstvenu usmerenost, moglo i da se razume i kao izvestan vid socijalne politike. Sve ono sto se ne proda, od strane trgovinskih lanaca biva vraćeno proizvođačima. Sta proizvođači rade sa prozivodima kojima rok istekne, nismo uspeli sa sigurnošću da saznamo. Brojni tekstovi ukazuju na veliku verovatnoću prepakivanja istih tih proizvoda i njihov povratak na tržiste, ali ovog puta sa znatno kraćim rokom upotrebe i oznakom use by (za razliku od oznake best before na primarnom proizvodu). 4. Razmišljanje o mogućnostima reaktuelizacije festivala hrane koji su u ranijim periodima bili aktuelni (na primer, Pitijade) i razvijanja koncepata društvene satisfakcije za učesnike, mogućnosti doniranja hrane, razvijanje socijalne logike prilikom distribucije prikupljene hrane posle festivala i sl. Ovaj aspekt projekta smo mapirali kao otvorenu mogućnost. 5. Pokušaj uspostavljanja nezavisnog sistema socijalne razmene koji bi funkcionisao izvan postojećih institucija sistema. U ovom segmentu zamisao je bila da se uspostavi nezavisan sistem razmene od farmera do krajnjeg korisnika (koji u ovom slučaju nebi bio korisnik narodne kuhinje). Kao potencijalnu mogućnost povezivanja, radionica je izdvojila mogućnost reaktualizacije koncepta radne akcije. Ovaj koncept društvenog aktivizma je bio popularan u jugoslovenskom socijalizmu, a istraživanja ukazuju na to da njegova popularnost nije jenjavala svih godina razvoja samoupravnog socijalizma od prvih radnih akcija na posleratnoj obnovi zemlje, pa sve do kraha Jugoslavije, krajem 80-ih godina. Takođe, ovaj vid društvene participacije nailazio je na veliku podršku i odobravanje od strane najšire društvene javnosti za sve vreme svog postojanja. Anketa i istraživanje koje smo mi sproveli, pokazli su da i danas postoji velika otvorenost ljudi za društvenu participaciju ovog tipa. Ideja je bila da se mobilišu oni kojima je hrana najpotrebnija u akcije sakupljanja hrane koja na njivama inače propada. Međutim, pokušaj uspostavljanja razmene ovog tipa, za koji smatramo da stoji kao otvorena mogućnost, je trenutno bio onemogućen zbog velike suše koja je zadesila zemlju i koja je farmerima unistila najveći deo prinosa za ovu godinu (do 70%). Zbog ovih vanrednih okolnosti, radna grupa nije uspela da izdvoji drugi ‘višak’ tog tipa koji bi mogao biti iskoriscen za nove procese razmene. Iz svega navedenog, rezultat radionice je društveno kritički rad, dokumentarnog tipa, koji mapira sve ove “mrtve tačke” ukazujući na limite koji egzistiraju kao najdirektnije kočnice uspostavljanja socijalne inicijative i (ne)mogućnost egzistencije društvenog u realnom ekonomskom prostoru. Video koji je deo istraživačkog rada, videti ovde: https://www.youtube.com/watch?v=MnRHVVu3kAA

OČEVI I OCI, video-intervencija, 2011/14
Autor: Danilo Prnjat Očevi i oci, 2011-2014 Video prebačen na DVD, tekst, boja, bez zvuka, 2min13sec Projekat Očevi i oci podrazumeva video intervenciju koja je nastala tako što je umetnik nekoliko dana vizuelno pratio kretanje sina srpskog političara Nenada Čanka. Snimak predstavlja dete dok detektorom za metal, traži rimski kovani novac po njivama Vojvodine u okolini Begeča (nekad rimski grad Onagrinum), ali pronalazi samo novac iz perioda Jugoslavije. Sin Nenada Čanka je u velikoj meri eksploatisan u političkom marketingu stranke koju vodi njegov otac, a pojavljivao se i u promotivnim video spotovima iste. Ovi spotovi su zbog upotrebe dece u svrsi promocije političke partije i njenih ideja izazivali različite reakcije javnosti, dok se sama stranka, inače u javnosti prepoznata kao vojvođanska autonomaška stranka, branila time da je upotreba deteta legitimna i u svrsi prikaza borbe ove stranke za nasledstvo i za Vojvodinu. S obzirom na navedeni kontekst, ovaj video je svojevrsna intervencija koja nacionalističku politiku (u biti borbu za teritoriju) i interes kapitala (eksploataciju teritorije od strane privatnog interesa) dovodi u istu tačku. Prikazom naslednika srpskog političara koji iz vojvođanskog tla izvlači novac, rad teži da ukaže na međusobnu zavisnost dve navedene dominantne matrice. Cilj rada je da se u javnom prostoru ukaže na manipulativan mehanizam sporvođenja politike u domaćem kontekstu i bukvalnim prikaže jedan simptom političke realnosti koji je danas posebno aktuelan – da se pod plaštom patriotizma celokupna državna i društvena imovina i kultura pretaču u privatni kapital. Sa druge strane, uvođenjem crnog kvadrata na liku deteta (referenca na Maljeviča, kraj reprezentabilnosti u umetnosti i sl.) iz razloga osiguravanja legalnosti projekta, rad ukazuje na nereprezentabilnost buržujskog u kontekstu građansko-demokratskog. Video videti ovde: https://www.youtube.com/watch?v=Dz82neCcY6o