Bista umetnice
Bista umetnice je skulptura napravljena od kovanica 1, 2 i 5 dinara, koja predstavlja autoportret u prirodnoj veličini. Kovanice dinara imaju višeslojnu strukturu i razlikuju se u odnosu na godinu izdanja; sve imaju ili niskougljeničnu čeličnu ili niklovanu osnovu, i presvučene su bakrom. Proizvodnja 1, 2 i 5 dinara košta oko 20 dinara, te samo je kovanica od 20 dinara vrednija od sirovine od koje je napravljena (20 i 10 dinara proizvode se i u papirnoj verziji i zbog toga su izuzeti iz rada). Zbog inflacije koja je posledica jedinstvenog sociopolitičog konteksta, kupovna moć kovanica je minimalna i njihova akumulacija realno predstavlja opterećenje. Sve kovanice koje su upotrebljene za pravljenje Biste umetnice skupljene su po džepovima, tašnama i sl. ukućana u periodu od godinu i po dana. Upotrebljeno je ukupno 11 749 dinara. Rad ima nekoliko nivoa revalorizacije; kovanice se svode na sirovine (koje paradoksalno imaju nekoliko puta veću vrednost kao takve, nego kao valuta), a potom i integrišu u ‘umetnički rad’ tj. bistu čime se navodno dodaje na vrednosti objekta. Bista je format kojim se na određeni način odaje počast pojedincima od značaja za društvo i kao takve deo su šireg sistema. Autoproklamacijom na nivou pojedinac kao umetnik, te i (neki) umetnik kao data vrednost za društvo, krši se nekoliko pravila takvog sitema. Pored toga, uništavanje kovanica je krivično delo.Bista uopšte podstiče na preispitivanje odnosa vrednosti po inerciji i opravdanost kršenja pravila pojedinca (pod oznakom ‘umetnost’). Korisni linkovi: NBS: Novac nbs.rs/internet/latinica/75/index.html NBS: Najčešće postavljana pitanja nbs.rs/internet/latinica/scripts/showfaqsection.html?lang=SER_CIR&konverzija=yes&id_sekcije=34#336 ‘Razlozi za ponovno štampanje i puštanje u opticaj novčanica apoena od 10 i 20 dinara izdanja Narodne banke Srbije su sledeći: …U praksi se pokazalo da je u platnom prometu praktičnija upotreba novčanica apoena od 10 i 20 dinara u odnosu na kovani novac – sa aspekta brojanja, prerade i transporta novca.’ Kovanice za bakšiš i kusur rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1060904/Kovanice+za+bak%C5%A1i%C5%A1+i+kusur.html Putnica sitnišem platila kartu vozac bacio novac kroz prozor 24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/srbija-putnica-sitnisem-platila-kartu-vozac-bacio-novac-kroz-prozor/135871.phtml Kako unovčiti džak kovanica? 24sata.rs/vesti/ekonomija/vest/kako-unovciti-dzak-kovanica/107226.phtml

Od devet do pet
U situaciji u kojoj je infrastrukura za produkciju i umetničko tržište gotovo nepostojeća u Srbiji, umetnici se suočavaju sa ogromnim preprekama u stvaralaštvu i održanju sopstvene umetničke prakse. Iako univerzalan problem, on je naročito izražen kod mladih umetnika. Veliki broj se prekvalifikuje u prvih par godina, a najuporniji rade najrazličitije poslove kako bi mogli u slobodno vreme da se bave onim za šta su školovani i dugi niz godina pripremani da rade. Video Od devet do pet je prikaz procesa produkcije radova u improvizovanom studiju u stanu mojih roditelja u periodu od 21h do 5h. Kao i mnoge kolege, jedino vreme za neometan umetnički rad nalazim u toku noći. Poigravanje sa tradicionalnim radnim vremenom ima za cilj uspostavljanje paralele sa opšte prihvaćenim radnim procesom, tj. izopštenost umetničkog napora, koja za posledicu ima njegovu nevidljivost i, neminovno, dalju marginalizaciju. Postepeno punivši kadar, u svom procesu dajem i izvesne produkte, koji se materijalizuju u vidu crteža i drugih radova. U samom videu, raznovrsnost i blago estetizovana dinamika kreativnog procesa u tenziji je sa uslovima u kojima se ona realizuje. Neka vrsta nedorečenosti u završnom kadru kojim se prikazuje radni prostor sa produkovanim radovima, radikalno je iskren stejtment na nekoliko nivoa, od kojih je onaj osnovni – ovde se cela stvar završava. link: vimeo.com/89952456

Savršena izložba
Savršenstvo je iluzija; savršena izložba u Srbiji dupla. Tokom prošle godine, u okviru rada u grupi Treći Beograd produkovala sam 26 izložbi pojedinačnih umetnika i grupa umetnika, kojima smo ustupili prostore – galeriju na Dunavu i/ili Magacin u Kraljevića Marka 8. To iskustvo me je, pored niza krajnje praktičnih veština i povećanog praga tolerancije na najrazličitije zahteve, ostavilo sa dva bitna zaključka. Prvi je da uglavnom umetnik prihvata za normalno da obavlja sve moguće funkcije vezane za produkciju i realizaciju izložbe (na različitim nivoima profesionalnosti), a drugi da je to posledica činjenice da organizovani umetnički sistem u Srbiji ne postoji. S obzirom da nema ni pomena o evenutalnoj prodaji radova, izlaganje je delatnost izrazito šarmantno apsurdnog karaktera, koja zahteva novac, energiju i vreme umetnika, a daje neobično malo zauzvrat. Smatram sebe za relativno lenju osobu koja ne radi stvari koje nisu intelektualno ekonomične, te se nametnula potreba da nekako rešim problem svoje nagomilane produkcije i prezentacije te produkcije kroz format koji odstupa od tradicionalno izlagačke, koja je očito u ovom kontekstu izgubila gotovo celokupan smisao. Na pitanje, šta je to što ostaje za jednom izložbom kao dokument njenog dešavanja, jasno se nametnuo odgovor - katalog. Naime, mi svakako najveći broj izložbi i dela zbog geografske ili vremenske udaljenosti ne percipiramo uživo, te katalog postaje neobično važan tj. centralan za koncipiranje projekta Savršena izložba. Savršena izložba se dakle sastoji isključivo iz publikacije u kojoj je: predgovor sa osvrtom na kontekst i genezu ideje, grafički prikaz fiktivnog ‘savršenog prostora’ koji sam osmislila i kritički tekstovi o radovima koje sam ‘izložila’ u tom fiktivnom savršenom prostoru. Takođe, tu je i transkript podužeg razgovora sa mojom majkom, potpunim nepoznavaocem savremene umetnosti, o konceptu za ovu izložbu koja se podstaknuta publikacijom samo dešava (ako uopšte) u glavama onih koji se susretnu sa publikacijom.