World is what you create
Većina naših verovanja o stvarnom svetu nije istinita. Određeni smo čulnom spoznajom, socijalnom sredinom, ograničeni predrasudama. Religijske, moralne, estetske norme nasleđene su, preuzete učenjem, vaspitanjem. Verujemo da je stvarno samo ono što možemo da razumemo, vidimo, dodirnemo, prepoznamo. Međutim, vreme je privid, univerzum je beskrajan, a nebo, nebo je svih boja osim plave. Granice postoje isključivo u našoj percepciji. Postavljene su u momentu u kom smo poverovali da je nešto nemoguće, da ne možemo, da nećemo nikada. Ubeđenja, bila tačna ili netačna, kreiraju naš pogled na svet. Tajna je u osećanju. Svaka misao je uzrok, sve ostao samo je posledica. Mišljenje određuje razumevanje života i odnos prema njemu. Mašta ga čini vrednim življenja. “Sve što možemo da zamislimo postoji, a ovaj svet samo je odraz naših maštarija.“ Henry David Thoreau Objekat, 100 x (22,5 x 21,5 cm) ručno pravljenog papira, 2013

Priča o drugoj polovini
U traganju za savršenstvom ljudi se spajaju ili spajanju teže. Spajanjem čovekovo biće nestaje. Menja se. Postaje. "Jedno kratko vreme, u vreme stvaranja sveta, kad nije postojao nikakav Eros, čovek je bio ceo. Tada je postojao androgeni, muškoženski rod, rođen od Meseca. Bio je snažan i prkosan, sa četiri ruke, četiri noge i dva lica, i podigao bunu na bogove. Ne mogavši drugačije da se odbrani, Zevs ih kazni raspolućivanjem - prepolovi ih da bi bili slabiji, brojniji i zavisniji. Lice im okrene prema rascepu da bi bili smerniji. Rastavljene polovine čeznule su jedna za drugom, grilile se i pripijale, pune žudnje i nade da će srasti u celinu, a naposletku umirale od gladi i nerada. Zevs se smilovao, premestio im stidne delove napred da se više ne bi razmnožavali kao cvrčci, prosipajući svoje seme u zemlju. Na taj način su mogli da rađaju decu jedno s drugim, da u grljenju zadovolje svoje žudnje. Tako je nastao Eros: žudeći da od dvoje napravi jedno, on sastavlja polovine u prvobitnu celinu i tako uspostavlja staru prirodu." Ovidije P. Nazon: Metamorfoze (Mit o nastanku sveta i Erosa) 75 x 70 cm, pastel na ručno pravljenoj podlozi/papiru, 2012

U mračno doba na put spasenja treba krenuti biciklom
"Bicikl je jedno vertikalno vozilo. Ako pogledamo uprošćen grafički prikaz bicikla, videćemo da ta sprava vrvi od religioznih simbola; dva točka, dva kruga, simbolizuju dve rđave beskonačnosti (vreme i prostor) spojene istinskom večnošću Trojstva, predstavljenog trouglom noseće konstrukcije. Istovremeno tako predstavljen, bicikl ima oblik metafizičkih naočara kojima je moguće popraviti duhovnu kratkovidost. Kada sa muškog bicikla apstrahujemo točkove, ostaje samo ram kao grafički prikaz muške duše: vrh trougla okrenut prema dole, znamen je palosti čoveka, a kraci– jesu zablude i strasti koje dušu prikivaju za zemlju. Ženska duša je predstavljena ramom ženskog bicikla. Budući da nema poprečni potporanj, podložna je devijacijama. Taj nedostatak u metafizičkoj konstrukciji duše prouzrokovan je time što je žena napravljena od Adamovog rebra. Dok su bili jedno, ta konstrukcija beše stabilna. No, nakon pada, duše su postale slabije, naročito ženska." "Ergo, danas na put spasenja valja krenuti biciklom. Međutim, tu se pojavljuje jedan problem. Zbog specifišnosti konstrukcije ženskog tela i oblika sedišta bicikla, vožnja velosipedom može osobe ženskog pola dovesti u stanje autoerotizma, a to je nespojivo sa mistikom." "Zato bi žene trebalo da na taj put krenu sa svojom muškim partnerom, kako bi se ispunilo Evanđeosko predanje: Dvoje će postati jedno telo." Svetislav Basara, Fama o biciklistima: "Teologija i biciklizam" 22,5 x 21,5 cm, kolaž na ručno pravljenoj podlozi/papiru, 2013