dva orla dve ribe
Izložba/instalacija dva orla, dve ribe Arhivska dokumentacija, fotografije, crteži... Baza instalacije i polazište je arhivski materijal i fotografska dokumentacija izgradnje sajamskog kompleksa u Lagosu, Nigerija, koje je realizovao Energoprojekt. Jugoslovenska kompanija je za potrebe Lagosa i Nigerije radila na ovom projektu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina proslog veka. Ugovaranje ovog posla je imalo direktne veze sa aktivnostima pokreta nesvrtasnih i aktivnostima Jugoslavije u ovom pokretu. Iz ovog sa izvlače dve informacije: Prva je da je razmena i komunikacija izmedju Lagosa i Beograda funkcionisala na nivou međusobnog uvažavanja i poštovanja. inžinjeri koji su radili na ovom projektu su u Lagos išli sa vrlo jasnim zadatkom, da daju svoje znanje i ekspertizu na izradi dokumentacije i nadgledanje same realizacije kompleksa. ovo nije rađeno za ljubav, već za novac, ali jeste bilo bazirano na tome da je jugoslovenska kompanija tamo išla da uradi svoj zadatak i da sve vreme zna da ima povratnu kartu, da nije tamo da pravi sajam za sebe i za svoju državu, već za klijenta. u ovom odnosu treba uvideti da je razmena i kretanje bila moguća samo kroz jasan i ravnopravan odnos, bez skrivenih namera. Zgrada je građena u sistemu prefabrikovane gradnje. Postojalo je ukupno sedam elemenata – ploče, stubovi, paneli, prepusti, grede. Realizaciju su pratili glavni i troje pomoćnih arhitekata, gde je svako dobio svoju parcelu - krug za ralizaciju svog objekta. svi objekti su građeni istim elementima, ali su sve forme različite. Druga informacija je da je ovaj urabanističko arhitektonski koncept i danas, decenijama kasnije moderan i napredan. Kompleks, koji je nekad bio periferija, danas je napušten, granice grada su ga davno obišle. Jugoslovenski urbanizam i matrica krugova su generisale novi sistem objekata, straćara, polu-kontrolisanih favela koji prate ovu geometriju krugova i trouglova. Instalacija ima tri segmenta: Prvi je dokumnetarni- fotografska arhiva izgradnje. uglavnom na materijal koji je pružio arhitekta Zoran Bojović iz Energoprojekta. Drugi segment je studija prostornog modela baziranog na elementima gradnje. Prefabrikovani elementi se koriste kao gradivni materijal, kao found footage, i od njih se pravi nova prostorna struktura. Ona je oslobođenja konteksta, virtuelna je, generisana je kroz skript, i konstatno se menja. Kroz ovo se naglašava svestranost ideje o prostornoj konstrukciji i organizaciji, i njena odvojenost od konteksta, jer ovaj koncept je primenjiv ne samo u Lagosu, već i bilo gde drugde. Treći segment je video rad. Ideja linije kretanja i razmene, koja podrazumeva odlazak-deljenje-vraćanje, se gleda kroz ponavljanje jedne radnje. Dokumentovanje prelaska mosta, uvek isti pravac/smer, tokom godinu dana. Ako je most jednom pređen, da bi se ponovo prešao, morao je da se desi i povratak i da krene opet. Ako se most prelazi, to znači da se ide kod nekog/nečeg, radi nečeg, i da se tome onda iznova vraća. Ovaj put i razmena podrazumeva dvoje, onog ko ide i onog kome se ide. Ideja o kretanju i trajanju za njih nije ista, kao što nije ni doživaljaj o onome što su delili. https://vimeo.com/45529967

u krug u krug
instalacija 2012-2013 koautor igor sladoljev za igor_sladoljev radna verzija teksta Polazište za rad je nezavršeni muzej Vjenceslava Richtera na Novom Beogradu. Na konkursu rapisanom 1961. Vjenceslav Richter dobija prvu nagradu sa predlogom zgrade kao paviljonskog objekta u parku, apstraktne forme koja proizilazi iz inženjerske logike građenja i osvetljenja, a sa programom koji je definisan kao forum, mesto susreta i razgovora. Ovim je jasno naravljen iskorak u odnosu na druga rešenja koja su bila formalna, gde se više ramišljalo o ikonografiji muzeja a ne toliko o tome šta taj muzej može da bude i šta je njegova šira društvena uloga. Iz pratećeg teksta konkursnog rešenja: *Zadatak je I ideja ovog muzeja čuvanje istine o nama. … Urbanističko-arhitektonska plastika Muzeja revolucije mora izražavati jednu celovitu veliku ideju. Našu ideju i ideju o nama. Ona je toliko naša, koliko je nova i koliko je autentična. Nove ideje proizilaze iz fundamentalnih istina i na njima se grade.* U realizaciju se krenulo 1977, ali sa bitnom promenom u odnosu na konkursni raspis. Promenjena je lokacija, tako da sada zgrada muzeja prati liniju Centralni komitet-Večna vatra-Savezno izvršno veće-Hotel Jugoslavija, tako postaje jedan u nizu objekata za pokazivanje i pričanje o Jugoslaviji, a ne ono što je trebala da bude, objekat u šumi, bliže reci, kao forum i mesto emancipacije. Zadatak da zgrada bude gotova za godišnjicu 1981. nije ispunjen. Jedino što je urađeno, a što i danas postoji je podrumski deo grade i ploča prizemlja. Ovo se tumači kao jasan odnos promena u društvu i promena kursa. Danas je ovaj podrum bez zgrade ničije mesto. U njemu su zimi ljudi koji moraju skloniti negde, društveno nepoželjni. Objekat je dobro ušukan rastinjem tako da se za njega ne zna, ploča je obrasla mahovinom. Policija tamo ne ide, država tamo ne postoji. U parkovskom prostoru iznad objekta je kruzing zona za gej muškarce. 90Tih su tamo pravljeni rejvovi, bar tako kažu. Na 100m je veliki šoping centar-novi feud kapitalizma u zgradi Centralnog komiteta. Danas je ovo mesto magično i tamo je sve moguće! *posetio sam objekat par puta. Prvih nekoliko puta sam bio sa kamerom i sa prijateljem, gde smo slobodno sišli preko korenja u podrum, šetali ogromnom dvoranom, videli ćebad, ostatke vatre, bilo je proleće, svetlo je bilo divno i dolazilo je kroz nekoliko slučajnih rupa sa plafona. Poslednji put sam bio sa Igorom, prijateljem iz Zagreba, koji se oduševio pričom, i tražio je da odmah idemo tamo, sa nama je krenula i prijateljica Marija. Bila je kasna jesen. Kada smo sišli, jedva, čuli smo kako neko kreće da trači kroz mrak velikog hodnika ka nama i zove ostale da dođu i ponesu motke. Jedva smo se iskobeljali iz rupe i pobegli od batina. Ono što je za Igora i za mene najvažnije i nalepše u projektu muzeja, je forma koja odražava emancipaciju, koja ne ide u puku ikonografiju, koja proizilazi iz ideje o prenošenju opterećenja i koja se bavi materijalizacijom sa jasnom idejom inženjerskih pricncipa koji su mogući. Naš plan delovanja: da se nadovezujemo na formu i raspored stubova i masa koje je Richter zacrtao a koje postoje zacrtane u materijalu, prenesemo u stvarnost, privemeno. Koristeći kanap i helijumske blone napravićemo samo u konturi ono što je Richter smišljao. On je nacrtao nešto veliko maseno teško jako, a kod nas je to lagano prozračno i privremeno. Na izložbi bi prikazali sledeće: snimke prve posete fotografije sa bežanja iz poslednje posete nas dvojce zajedno sa Marijom fotografije naše intervencije i novu intervenciju unutar prostora izlaganja gde bi primenili svako za sebe isti princip o konstrukciji kao kod Richtera Zaključak: Objekat uzimamo samo kao polazište i iz njegovih slojeva uzimamo samo ponešto od čega pravimo svoje narative. Naše priče i ideje se izlažu zajedno za dokumentima postojećeg i referetnog jer samo tako mogu stajati. On je pravio kuću da stoji sama od sebe a mi pravimo kuću koja može da stoji samo ako ima nešto drugo da se osloni. http://www.igorsladoljev.com/

specular reflection
fotografije hotel grand lido, bungalovi crna gora 2011-2012 skice za moguće