31205
Ulica u kojoj sam nekada ziveo sastoji se od decet kuća, koje imaju tri do četiri člana po porodici. Prosek godina najstarijih članova je četrdeset, a najmladjih sedamnaest. Sve ukupno ulica broji trideset i dva stanovnika različitog životnog doba. Prilikom poslednje posete kući od roditelja sam saznao da se od trideset i dva stanovnika u ulici njih četrnaest leči od različitih oblika depresije i anksioznosti u gradskoj bolnici, psihijatrijsko odeljenje. Troje od njih imaju manje od 30 godina. Kažu da im lekovi pomažu, i kažu da, ponekad, izađu iz kuće. Depresija- spada u grupu poremećaja raspoloženja (unipolarni poremećaj). Depresivno raspoloženje karakterizuje povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, pesimizam, usporeni misaoni tok, osećaj beznađa i bespomoćnosti. Promene raspoloženja tokom dana. Često je neraspoloženje najjače ujutro, da bi se tokom dana popravilo, ali može biti i obrnuto. Poremećen san, rano buđenje i ustajanje i isprekidano spavanje i san zbog brojnih misli koje „prolaze“ kroz glavu. Opšte usporavanje misaonog toka, govora i vitalnih funkcija. Osećaj zabrinutosti. Manjak energije. Nesposobnost uživanja.. Slaba koncentracija. Zaboravnost. Pesimizam. Osećaj krivice. Samookrivljivanje i manjak samopouzdanja. Osećaj beznađa. Oslabljen libido. Oko 7% do 12% muškaraca i 20% do 25% žena različitih životnih dobi pati od depresije u toku života. Anksioznost - nejasan strah bez očiglednog spoljnjeg povoda i uglavnom bez organizmičkih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz realne spoljne pretnje. Od straha se razlikuje zbog svoje neodređenosti, jer nije vezan za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće. Kada se događa često, ometa afektivni život i osećanje dobrobiti. Crteži su nastali kao reakcija na okolnosti kojima sam bio okružen u jednom momentu. Neki od njih rađeni su na licu mesta, tokom razgovora sa portretisanim sagovornicima, neki po fotografijama koje sam snimio dok smo samo razgovarali o tome kako se osećaju i šta im se dešava tokom dana, kad ostanu sami. Mnogi od njih su ljudi uz koje sam odrastao, i moje prve uspomene i sećanja koje imam u uskoj su vezi sa bas tim ljudima. Među portretisanima nalaze se i ostali članovi susedstva, koji govore o stanjima kroz koja prolaze oboleli u njihovoj okolini, i daju svoje viđenje situacije u kojoj se svi nalaze i međusobno pomažu jedni drugima. “Za bolje sutra.” Iz razgovora koje sam imao sa svima njima, i onima u kojima sam bio neposredni sagovornik, shvatio sam da je na stanje, kolektivno stanje susedstva najvise uticala materijalna situacija, masovni gubitak posla, zatvaranje tri vodeće državne fabrike u gradu, ne stalni poslovi, ne redovna primanja, male plate, ili nikakve plate. Gubljenje socijalnog statusa, za mnoge je predstavljalo gubitak identiteta, odmah potom pominju se politička dešavanja, oslabljenje nacionalnog identiteta, za i protiv EU, poljuljana uverenja koja su ih održavala jakima, gubitak osećaja pripadnosti, osporena individualnost, lažna sigurnost (koje su svesni) stvorena uglavljivanjem u veliko potrošačko društvo, ni tu ni tamo. Kolektivna depresija koja je uzela maha, opšta razočaranost u život. Sva velika potrošačka društva, posebno u radničkim klasama, karakteriše visok stepen ljudi sa različitim psihološkim problemima. Neki od njih javljaju se usled nezadovoljstva i osećaja nemoći, dok su druga uslovljena različitim odbrambenim mehanizmima, i bežanjem u sopstvene misli kako bi se pobeglo od stvarnosti. Znam da je problem mnogo širi, da je ovo stanje koje me je zateklo po povratku kući mali deo onoga što se u svetu svakodnevno dešava. Izložba postavlja pitanje kolektivne odgovornosti, prema sebi i drugima, emocionalne zapostavljenosti, i nemoći da se izborimo sa sopstvenim i nametnutim preprekama. Svakodnevna borba nas uistinu jača, ali postoji moment kada se sva ta snaga okrene protiv nas, i sami smo suočeni sa problemom. Društvo prepoznaje problem, ali ostaje slepo za uzrok, bez namere da istraži i promeni date okolnosti. U tom opštem rasulu, pojedinci su primorani da se isključe, i ostanu nemi, izolovani za stvarnost. Ovo je njihova priča.

31205

31205