BALANS (2011-12)

U čuvenom istorijskom medicinskom časopisu „Nouvelle iconographie de la Salpetriere“ (1888-1918), fotografija je korišćena kao sredstvo za jednoznačno i precizno definisanje histerije. Albert Lond (1858–1917), prvi fotograf u istoriji koji je u ovoj funkciji bio zaposlen u okviru medicinske ustanove, postavio je temelje naučne fotografije. Tako je definisao koji delovi tela se pod kojim svetlosnim uslovima, u kojim pozama i sa kojih odstojanja fotografišu pod kojim uglovima, da bi tako nastali snimci dobili status medicinskog dokaza o manifestaciji odgovarajuće bolesti. Lond je uspostavio precizan kod na osnovu koga su tela histeričnih pacijenata stacioniranih u bolnici Salpetriere pretvorena u mape naizgled čitljivih simptoma psihosomatskih poremećaja.

Crno-bele fotografije različitih pozicija ruku histeričnih pacijenata, preuzete iz medicinskog časopisa pariske bolnice Salpetriere, znatno su uvećane, tako da štamparski raster postaje značajan vizuelni element. Snimci su zatim prevedeni u cijanotipije i markirani na različite načine transparentnim objektima. Ova intervencija destabilizuje njihovu prvobitnu funkciju jednoznačnog dokaza simptoma histerije i uvodi ih u domen ambivalentnog značenja estetskih objekata, koji ostaju otvoreni multivalentnim simboličkim interpretacijama.

Veliko-formatne fotografije su kombinovane sa zvučnom instalacijom

DUPLI CVETOVI (2010-11)

Rad se bavi reinterpretacijom medicinskih fotografskih portreta pacijentkinja različitih klinika za mentalno obolele sa kraja 19. i početka 20. veka. Naslov rada referira na termin koji je Jozef Brojer u “Studijama o histeriji”, objavljenim zajedno sa Frojdom 1895. godine, upotrebio kao metaforu za histeričnu ženu, kao primer zavodljive ženske abnormalnosti. Fotografski snimci su pacijentkinja preuzeti iz medicinskih knjiga, montirani su sa objektima, biljakama i životinjama koje u holandskom slikarstvu 17. veka imaju precizno kodirano simboličko značenje. Prvobitna funkcija medicinskih fotografskih portreta kao navodno objektivnih ilustracija psihičke bolesti, moralne korupcije i seksualnih anomalija, kroz ovu intervenciju se destabilizuje i dovodi u pitanje. Značenje pojedinačnih portreta se dekonstruiše uvođenjem stranih elemenata. Tako se zamagljuje granica između “normalnog” posmatrača i “patološkog” bolesnika.

Printovi su različitih dimenzija i kombinovani su sa dve projekcije bez tona i nezavisnom tonskom instalacijom.

ŽENE POD TENZIJOM (2010-11)

Rad istražuje kulturne strategije u izgradnji ženstvenosti, seksualnosti i želje, kao i normalnosti kroz preispitivanje (pseudo)naučnih i društvenih praksi implicitno prisutnih u filmovima, fotografijama i pisanim dokumentima sa kraja 19. i početka 20. veka. Polazište za rad predstavlja 1895. godine objavljena knjiga “Nenormalna žena” samozvanog naučnika Artura Mekdonalda, čija je namera bila da proučava granični poremećaj ličnosti kod žena, ne u okviru institucija, nego u opštoj populaciji. Sve što odstupa od ove norme označio je kao devijantno i nenormalno. Ljubav je po Mekdonaldu opsesija i izvor emocionalnog ekscesa, “jedan od najčešćih uzroka mentalne, fizičke i emocionalne aberacije”. Da bi prikupio materijal za svoje istraživanje, Mekdonald je objavio lični oglas, pozivajući dame na korespondenciju u kojoj će izneti svoje stavove o ljubavi, opisati intimna iskustva i očekivanja.
Fragmenti iz ukupno jedanaest savremenih pisama su montirani u jedinstveni narativ, koji čita kompjuterski generisan ženski glas. Instalacija se zasniva na montaži tonskog zapisa sa dekonstruisanim arhivskim filmom kompanije Edison iz 1904. godine, kojije tipičan primer ranih filmova potere. U ovom slučaju, čoveka koji je preko oglasa tražio ženu, progoni jedanaest žena kroz različite lokacije. Eliminišući uzrok potere progonjenog muškarca, kao i trenutak razrešenja kojim se takvi filmovi konvencionalno završavaju, hajka se pretvara u histeričnu, nelogičnu akciju. Tempo filma, kao i zvučnog zapisa su usporeni u tolikoj meri da su dobili gotovo hipnotički kvalitet.
Sastavni deo instalacije su dve fotografije žena tokom histeričnog napada koje su markirane čiodama u boji, koje referiraju na istorijsku praksu istraživanja praga bola kod pacijentkinja pod hipnozom.

Crno-beli video sa tonom (17:24 min), crvena zavesa, 2 digitalna printa, 76x140cm, sa crvenim, crnim i belim čiodama, publikacija sa tekstovima.

Link: http://www.youtube.com/watch?v=d8GjuZH5w-A&feature=player_embedded

ETAT NORMAL (2008-9)

Rad se bavi istraživanjem granica autoportreta i preispitivanjem mogućnosti mapiranja tela u smislu sticanja znanja i formiranja jednoznačnog detereminističkog diskursa o telu. Ubrzo nakon njenog izuma, fotografija je bila primenjena u medicini (Dišen de Bulonj, Šarko). Ove naučno-fotografske studije lica nisu nisu bile estetske reprezentacije pojedinaca koje su isticale individualnost, nego evidencije afekata i izvanrednih emocionalnih stanja. Njihov cilj je bio uspostavljanje normativnog sistema koji nedvosmisleno razdvaja normalna mentalna stanja od nenormalnih.

Razjapljena usta predstavljaju dominantni motiv mojih autoportreta, nastalih u momentima ekstaze kada nisam imala racionalnu kontrolu nad sobom. U vizuelnom kanonu istorije umetnosti, razjapljena usta se izjednačavaju sa gubitkom identiteta. Orgazmično lice podriva pokušaje normiranja, jer ostaje ambivaletno i nečitljivo. Pored autoportreta u ekstatičnom stanju, rad čine režirane fotografije, koje direktno referiraju na Dišenove eksperimente sa elektičnim manipulacijama lica. Poput Dišenovih dioda, ruka moga partnera dodatno deformiše moje ekstatično lice u svojevrsnu dvostruku grimasu. Osim toga, preuzimam Šarkoove medicinske fotografije histeričnih žena i lepim moja ekstatična lica preko njihovih, poništavajući njihovu prvobitnu normativnu funkciju. Video rad je baziran na fotografijama, a preuzima strukturu Šarkoog kanonskog razvoja „potpunog i pravilnog velikog histeričnog napada“.

Lambda printovi, uramljeni, 30 x 40 cm, 40 x 60 cm i 60 x 80 cm, video projekcija, tonska instalacija.

MIMIKRIJA 02 (2009)

Prema Žaku Lakanu, osjećaj identiteta nastaje kroz proces otuđenja, tačnije kroz mimikriju. Mimikrija je termin iz biologije, koji označava taktiku pojedinih vrsta da imitiraju izgled neke druge vrste. Koncept biološke mimikrije je proširen na oblasti estetike, psihoanalize, feminističke teorija i sociologije. Iako se mimikrija obično smatra za oblik mehanizma zaštite, francuski sociolog Rože Kajoa, smatra da ona predstavlja luksuz, s obzirom na činjenicu da organizam kroz imitaciju drugog subjekta gubi svoju individualnost. S druge strane, mimikrija nudi mogućnost subverzivnih otpora u potrošačkom društvu, koje se odlikuje prisilom na uniformnost.

Fotografski snimci predstavljaju mimiku i gestiku kodifikovanu u okviru standardnih gimnastičkih vežbi za lice, kako ih je praktikovao američki fitnes guru Džek Lalejn. Njihova svrha je, iako to ostaje osporeno, da se kroz zatezanje mišića lica postigne i zadrži mladalački izgled. Ponekad se preporučuje kao alternativa za face-lifting. Izvodeći ove vežbe pred kamerom, ispred crvene plišane zavese, koja asocira na pozorišnu scenu, apstrahujem ih iz njihovih originalnih konteksta i pretvaram u ambivalentne  s više mogućih značenja. Time podrivam njihov izvorni kontekst normativne prakse, namenjene stvaranju uniformnih tela.

15 lambda printova, svaki 50 x 70 cm, letraset tekst na zidu veličine 80 x 120 cm, video bez tona.

Link: http://www.youtube.com/watch?v=d2UCfMWcSAU&feature=player_embedded

MIMIKRIJA 01 (2009)

Mimikrija 01 je multimedijalna instalacija. Sastoji se od fotografija, video radova, tekstova i tonskog zapisa. Rad balansira izmedju autobiografskog narativa i analize ideoloških struktura koje definišu naš odnos kako prema sebi, tako i prema drugima. U dvostrukoj ulozi autora i objekta istraživanja, manipulišem subjektivnim, autobiografskim aspektima rada, istovremeno preuzimajući različite medijske matrice. Kroz seriju autoportreta istražujem svoj osjećaj identiteta kao konstrukcije koja je zasnovana na kulturnim praksama i dominantnim koncepcijama ženske lepote. Na granici narcizma, analiziram uticaje različitih medijskih stereotipa sa kojima se intuitivno identifikujem. Rad se bavi problematikom identiteta “drugog pola”, referira na fenomene fetišizma, konzumerizma i neurotični strah od starenja. Kroz seriju insceniranih autoportreta lice kao nosilac identiteta biva pretvoreno u mask(erad)u. Poigravam se sa različitim modelima lepote i dekonstruišem obećanja kozmetičke industrije. Tonsku instalaciju čine fragmenti iz engleskog prevoda tekstova feminstkinje Luce Irigaray koje čita 13-godišnja devojčica čiji je maternji jezik engleski.

8 lambda printova, diasek, svaki 90 x 96 cm, HD video projekcija sa tonom, crvena zavesa.

Link: http://www.youtube.com/watch?v=5Pu7BqlYeec&feature=player_embedded

TITO- TATA (2008)

Rad je nastao poređenjem i uparivanjem pronađenih i prisvojenih fotografija Josipa Broza Tita, velikog idola moga oca, sa oficijelnim fotografijama moca oca koje su nastale tokom njegovih dugogodišnjih poslovnih aktivnosti kao generalnog direktora fabrike slatkiša „Pionir“. Frapantne formalne sličnosti između fotografija moga oca i Tita, iako nisu nastale u istom periodu, svedoče o dominantnosti streotipa vezanih za način vizuelnog predstavljanja muškarca na vodećoj poziciji. Ne samo da postoji sadržinska sličnost između događaja koje se beleže na fotografijama (uručivanje plaketa i nagrada, primanje delegacija, proslave, poslovni ručkovi i čestitanja), nego je način komponovanja snimaka, kao i način poziranja protagonista gotovo identičan.

Titove fotografije su preuzete sa interneta i iz različitih časopisa i publikacija, a snimci moga oca iz njegovog privatnog albuma. Izvor snimaka postaje ostaje vidljiv, čak dodatno naglašen njihovim uvećavanjem: u slučaju Titovih fotografija, pikseli ili štamparski raster, dok kod fotografija moga oca postaju očigledna oštećenja i ogrebotina nastale njihovom upotrebom.

20 diptiha, digitalni printovi i video projekcija, varijabilne dimenzije.

TATA (2006-8)

Fotografije su nastale u saradnji sa mojim ocem, pažljivim “režiranjem” njegovih poza, konstruisanjem scenografija, te odabirom odeće i predmeta kojima on pridaje značaj kao znakovima sopstvenog identiteta i samopredstavljanja. Formalne i “žanrovske” odlike snimaka referiraju na modne fotografije, odnosno, na editorijale iz life-style časopisa, u kojima se ista manekenka (ili maneken) pojavljuje na čitavom nizu fotografija na raznolikim, često egzotičnim, lokacijama. Moj otac pozira u svojoj odeći na različitim mestima u porodičnoj kući i njenom neposrednom okruženju. Pri tome zauzima poze koje predstavljaju svojevrsnu hibridnu sintezu njemu svojstvenih gestova i njegove interpretacije “manekenskog” držanja, pokušavajući da se uživi u različite uloge “idealnog” muškarca. Serija “Tata” je strukturisana kao hijazmatična mreža ponavljanja, jukstaponiranja i diferencijacije uvek iste osnovne scene u kojoj se moj otac izlaže pogledu Drugog, isprobavajući različite ready-made identite, koje privremeno prihvata kao svoje imaginarne projekcije. Fotografija tako postaje svojevrsni ekran koji nudi privremeno zadovoljenje želje, pružajući modele koji omogućavaju identifikaciju, a time i, bar kratkotrajni, osećaj pripadnosti i ostvarenog identiteta.

20 uramljenih lambda printova, svaki 70 x 90 cm.

M.M. (2005-7)

Rad je nastao kroz proces preispitivanja intimnosti i sećanja vezanih za detinjstvo. Gotovo apstraktne fotografije delimično obnaženog tela moje devedesetogodišnje bake u donjem vešu, montirane su sa tekstovim u kojima iznosim sećanja na detinjstvo provedeno sa njom, prepričavam anegdote iz njene mladosti ili na veoma subjektivan način opisujem njen karakter i navike. Interakcija između, s jedne strane, snimaka ostarelog tela, prikazanog u fragmentima, i s druge, subjektivnog narativa u prvom licu koji pruža parcijalni uvid u ličnost moje bake, indirektno reprezentuje neuhvatljivost prošlosti. Lice moje bake nikada nije direktno prikazano na fotografijama, nego je indirektno portretisano pomoću reči. Tekst na taj način preuzima simboličnu ulogu, sugerišući nemogućnost direktnog vizuelnog predstavljanja intimnosti. Krhko, mada još uvek senzualno telo moje bake, koje nije u skladu sa konvencijama reprezentacije ženskog akta, uspostavlja sopstvena merila lepote, zahvaljujući njenoj spremnost da se gotovo koketno predstavi pogledu kamere. Njena čulnost i samouverenost su izvor njene privlačnosti. Naslov rada čine incijali moje bake.

17 lambda printova 40 x 60 cm, 5 lambda printova 70 x 100 cm, uramljeni, 5 tekst-tabli, svaka 80 x 124 cm.

ODSUSTVO (2004-5)

Polazište za rad su fotografije moje majke iz njene mladosti, preuzete iz porodičnog albuma. Jedan deo rada čine stare fotografije montirane sa tekstovima u kojima moja majka iznosi sećanja koja povezuje sa pojedinačnim snimcima. U drugom delu rada, stare fotografije grade diptihe sa mojih fotografijama, na kojima moja majke, decenijama kasnije, pozira na istom mestu, i na isti način kao kad je bila fotografisana kao devojka.

Putem vizuelne i tekstualne rekonstrukcije starih fotografija moje majke, kružeći između prošlosti i sadašnjosti, strukturišem deo porodične istorije i preispitujem odnos između fotografija kao materijalnih ostataka prošlih događaja i sećanja moje majke na te događaje.

Većina preuzetih fotografija predstavlja tipične porodične snimke koje, verovatno, svako ima u svom albumu. Međutim, moja majka za većinu fotografija vezuje negativne uspomene, obojene događajima koji su emotivno obeležili period između nastanka originalnih fotografija i trenutka u kojima ih ja rekonstruišem. Njena verzija prošlosti je nepouzdana u istoj meri u kojoj su porodične fotografije izvan svog prvobitnog konteksta, ambivaletne i otvorene za različita, često konfliktna tumačenja. Kao objekti koji za nas imaju znatan emotivni naboj, porodične fotografije su jednako varljive kao i sećanja koja povezujemo sa njima.

Lambda printovi 30 x 30 cm i  30 x 42cm.

O meni

Rođena 1977. u Subotici, živi u Berlinu.

OBRAZOVANJE

2006 – 2009            Postmagistarske studije, Akademija vizuelnih umetnosti, Lajpcig

2003 – 2006            Magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti, Beograd

1999 – 2004            Studije komparativne književnosti, Filološki fakultet, Beograd

1998 – 2002             Diplomirala fotografiju na Akademija umetnosti BK, Beograd

NAGRADE, REZIDENCIJE

2013            -Rezidencijalni boravak, Shen Zhen Institute of Fine Arts, Kina

2011            -Autores in Seleccion nagrada, Fotonoviembre 2011, Tenerife, Spanija

2009            -Rezidencijalni boravak, Centre national d’audiovisuele, Luksemburg

                    -Mangelos grant

2008            -Nominovana za izložbu godine, Mesec fotografije, Ljubljana

2007            -1. nagrada Festivala fotografije u Lajpcigu

                    -Dobitnica “sittcomm.award”

                    -Finalista “Ricardo Pezza European Photography Prize”

SAMOSTALNE IZLOŽBE (IZBOR)

2012            DOUBLE FLOWERS, Petra Rietz Salon Galerie, Berlin

                    TITO TATA, Projektraum Bautzner 69, Drezden

2011            FEmales under Tension , Fotonoviembre, Sala de Arte Contemporaneo, Tenerife, Spanija

                    ON SHOW, Bayer Pharma, Berlin

2009            ETAT NORMAL, Galerija Deliktessenhaus, Lajpcig

                    HIGHEST COMMON FACTOR, CNA, Luksemburg

2008            GOLDEN BOYS, Kunstverein Lajpcig

                    ON SHOW, Photon Gallery, Ljubljana

                    IDENTITE(S), Galerie Caroline Vachet, Lion

2007            TATA, Lumen Galerija, Budimpešta

2006            ABSENCE, MXEspai, Barselona

2005            KAZANOVA, Remont galerija, Beograd

2003            FETIŠ, Vector Gallery, Jaš

2002            INTIMATE ALBUM, Artget galerija, Beograd

GRUPNE IZLOŽBE (IZBOR)

2012            AFTERMATH, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana

                    SONDERFART, WhiteBOX, Minhen

                    CONFETTI GENERATION, Polly’s Picture Show, Amsterdam

2011            MUTATIONS III, Carre Rotonde, Luksemburg

                    AUSLOESER. Kunsthalle der Sparkasse Leipzig, Lajpcig

2010            MUTATIONS III, MUSA – Museum auf Abruf, Beč

                    NOW, TIME, TOLD, Darmstaedter Tage der Fotografie

                    LABOR OST, EWZ SELECTION, Cirih

2009            EHRLICHE HAUT, Pasinger Fabrik, Minhen

                    EUROPA NEUROTISCH #2, Petersburg, Amsterdam

                    NOORDERLICHT PHOTOFESTIVAL, Holandija

2008            WE’LL ALWAYS BE THERE FOR YOU, Kunsthaus Dresden

                    TICKLE ATTACK,  TR1, Tampere, Fluss, Wolkersdorf i Studio Marangoni, Firenza

                    RICCARDO PEZZA PRIZE, Triennale di Milano

                    TERITORIJE, Bijenale vizuelne umetnosti i fotografije, MAMAC, Lijež, Belgija

2007            F/STOP, International Photography Festival, Lajpcig

                    NOS/ZTALGIA, Collegium Hungaricum, Berlin

2006            EINE FRAGE (NACH) DER GESTE, Opera, Lajpcig

2005            NEUE FOTOGRAFIE AUS SERBIEN, Galerie Fotohof, Salcburg

                    NE(A)T, Kogart House, Budimpešta

2004            OKTOBARSKI SALON

Web site