Lično/političko

U poslednjih nekoliko decenija je došlo do određene vrste erozije poverenja u naučnu istoriografiju. Postalo je očigledno da su odnosi sa prošlošću predetermisani potrebama sadašnjosti, željama istoričara i ideološkim kontekstima istorijskih istraživanja.

Masovni mediji su jedno od glavnih sredstava putem kojih se uspostavlja suverenitet nad sećanjem, obezbeđuje nacionalni okvir kolektivnom sećanju, ali i oblikuje individualno sećanje. Sećanje se u tradicionalnom smislu smatra nekom vrstom ličnog iskustva sa događajima iz prošlosti, telesnim i fizičkim odnosom sa stvarnim iskustvima koja su dovoljno značajna da informišu i oboje subjektivitet pamćenja. Sa druge strane, istorija se shvata kao impresivni odnos sa javnim događajima koji su se pojavili izvan arhiva ličnog iskustva. Ali, u savremenoj medijskoj kulturi, najznačajniji istorijski događaji su često transformisani u spektakularna iskustva koja zapravo subjektivizuju posmatrača. Uloga medija je dovela do toga da ljudi danas imaju “lično sećanje” o nekom događaju ili osobi iz prošlosti, a da priče koje se prepričavaju vremenom postaju sve prihvatljivije po nacionalni interes. Praznine između ličnih sećanja i onih koja se reprezentuju, sa određene vremenske distance se mogu prepoznati. Međutim, taj lični odnos sa medijskim prizvodom, utiče na kreiranje nekih širih društvenih odnosa. On predstavlja učestvovanje u politikama koje iza tih reprezentacija stoje. Delovanje u sferi privatnog, ličnog, svakako utiče na šire društvene odnose, zapravo, moć publike je ta koja kreira put moći medija. Koristeći se konceptom spektakla, mediji proizvode osećaj konfuzije. Oni koji u percepciji medija učestvuju se tako udaljavaju od stvaranja potencijalnog kritičkog odnosa prema određenim narativima koji im se nude. “Suština spektakla je njegova spoljašnjost. Spektakl je carstvo gledanja, a gledanje je spoljašnjost, odricanje od vlasti nad sobom” (Debord). To je neka vrsta prividnog promišljanja, privida razdvojenog od svoje istine. “Ono što gledaoc promišlja u spektaklu jeste aktivnost koja mu je ukradena, sopstvenu suštinu pretvorenu u nešto njemu tuđe, neprijateljsko, organizatora kolektivnog sveta čija je realnost taj gubitak vlasti nad sobom.” (Ranciere)

Razumevanje prošlosti je neophodno za stvaranje odnosa u sadašnjosti, stoga se u ovom radu analiziraju primeri novinskih članaka iz perioda devedesetih godina prošlog veka sa akcentom na odnos prema ratu u bivšoj Jugoslaviji. Ovde se takođe ukazuje na  perpetuiranje politika devedesetih koje su dovele do rata u Jugoslaviji, a koje se danas dešavaju drugim sredstvima. Možemo reći da više nije bitno samo juriti “istine” iz prošlosti i “objektivno” ih reprezentovati. Ono što je bitno jesu političke odluke u vezi sa tim šta ćemo sa određenom prošlošću da uradimo u sadašnjosti. Potpuno je jasno da se jedna tema može predstaviti na više različitih načina, i da te reprezentacije mogu implicirati više različitih politika. Stoga je potrebno tragati za načinom da se kreira politika u skladu sa etičkim načelima koja će nas voditi kroz proces preispitivanja prošlosti.

Serija crteža, Tuš na papiru, 60x40cm, 2012

Radnik u protestu

Kada je radnik novopazarskog tekstilnog kombinata “Raška” Zoran Bulatović u znak protesta odrezao svoj “mali” prst, desilo se nešto potpuno drugačije od onoga što se očekivalo. Iako je o ovoj akciji Bulatovića bilo dosta reči u široj javnosti, ovaj protest je podlegao klasičnom vidu neoliberalne cenzure. Jedna od glavnih strategija cenzurisanja u neoliberalnom kapitalizmu je da se zamagli i iskrivi svaki vid protesta ili kritike upućenih sistemu. O tome nam govore načini kojima se ovakvi protesti radnika prezentuju u javnosti. Naslovi koji uz njih obično idu, kao što su “radikalni”, “nakaradni”, “ljudožderski”, radničku borbu prikazuju kao nešto sto je plod individualnog ludila ili nemoći pojedinca. Tako se objekt protesta pretvara u potrošački artefakt pročišćen svakog potencijalnog kritičkog mišljenja. Prezentovan onako kako se očekuje da će biti kupljen na najbolji način. Ovo je analogija slici depresivca koji veruje da je svaki pozitivan stav, svaka nada, zapravo opasna iluzija. Osećaj da ne samo što je kapitalizam jedini održivi politički i ekonomski sistem, već i da je nemoguće zamisliti bilo kakvu koherentnu alternativu. Ovakvim medijskim reprezentacijama se, zapravo stvara polje političke i kulturalne sterilnosti gde dominira ideja da ništa novo ne može da se desi i da je svaka akcija beznadežna. Problem je u tome, što ovakva slika beznađa, zapravo, ide u koristi vladajućim elitama. Njena svrha je da nas odrekne svake vrste kritičkog mišljenja i da prepusti da nas povežu emocije.

Sa druge strane, protest u velikoj meri zavisi od figure vođe i jedan od glavnih uspeha trenutne globalne elite jeste njihovo izbegavanje identificiranja sa figurom vođe. Lik vođe je danas u moru slika koje nas okružuju uspeo da ostane gotovo potpuno nevidljiv. Mi se moramo dobro zapitati ko bi to u našem kontekstu mogao biti, a jedino mesto gde taj lik možemo potražiti je polje privatnog kapitala I vlasti. Kao paradigmatska figura vođe kod nas, pojavljuje se lik Miroslava Miškovića. Taj lik je, I ako se o njemu dosta govori, veoma redak u masovnim medijima. On decenijama uspešno odoleva pogledu javnosti, što nesumnjivo pripada strategiji ideološkog zamagljivanja i stvaranja povoljnog tla za dalju manipulaciju.

Dakle, jasno je da se ovde radi o propagandnoj kampanji skupine privatnog kapitala I vlasti. Vlast I privatni kapital koriste masovne medije kao glavno oruđe ideološkog psihološkog rata. Medijskim kampanjama oni zapravo nude iskrivljenu sliku o radničkom protestu koja im služi kao neka vrsta osiguranja od eventualne naklonjenosti radničkim protestima od strane šire javnosti. U tom smislu, vesti koje bivaju objavljene, ni na koji način ne pomažu radnički protest jer pravi uzroci protesta ostaju potpuno zamagljeni. Retko se može čuti u izveštajima masovnih medija neka dublja analiza čitavog problema koji je doveo do situacije u kojoj se radnici danas nalaze.

Mikro sistemi unutar makro sistema ostaju potpuno nevidljivi I cilj ovog rada je razotkrivanje takve strukture.

"Protest radnika Halka Društinca", Ulje na platnu, 120x160cm, 2011

"Lik vođe/Miroslav Mišković", Ulje na platnu, 120x160cm, 2011

"Mali prst Zorana Bulatovića", Ulje na platnu, 120x160cm, 2011

Zlatno doba

U poslednje vreme sve više počinje da raste potreba za nekom novom
ideologijom, koja bi mogla da obezbedi mir i sigurnost. Kompleksni svet u kome
živimo i potrebe na koje bi trebalo da se naviknemo, u političkom, ekonomskom,
kulturološkom smislu, izgleda da nisu uspele da budu zadovoljene predloženim
konzumerizmom. Ne tako davno su se mogle čuti razne sociološke generalizacije
koje su nas obaveštavale o dolasku potpuno novog tipa društva: postindustrijsko,
potrošačko, društvo informatike, medija, elektronsko društvo i slično. Takve
generalizacije su očigledno imale ideološku misiju da pokažu, da se nova
društvena formacija više ne pokorava zakonima klasičnog kapitalizma. Preciznije
rečeno, ne pokorava se vlasti industrijske proizvodnje i sveprisutnosti klasne
borbe. Pod takvim okolnostima, gde je budućnost neizvesna, neminovno je
okretanje prošlosti. Počinju da se oživljavaju mitovi o sigurnoj prošlosti koji imaju
zadatak da obezbede sigurnost grupi. Ključni element mnogih moćnih ideologija
današnjice je upravo njihovo obećanje da će iznova izgraditi taj idealni zavičaj,
obećanje koje nas navodi da se odreknemo kritičkog mišljenja i dopustimo da
nas povežu emocije. Fantazije o prošlosti, koje su uslovljene potrebama
sadašnjice, imaju direktnog uticaja na realnost budućnosti.

Odgovor na osećaj krize, traži se u nostalgičnoj idealizaciji prošlosti i stvaranju
binarnih opozicija između živog sećanja, koje je sada nestalo, i apstraktne
racionalizacije istorije koja je preostala. U tim trenucima prošlost izgleda kao
povratak koji će tajanstvenom preciznošću doneti rešenje. Pojavljuje se čežnja
za nečim čega zapravo nikad nije bilo i prošlost se interpretira u skladu sa onim
što hoćemo da bude budućnost, odnosno, u skladu sa ideološkim fantazijama o
tome šta je kod kuće. Nostalgija je čežnja za domom, ali za domom kog više
nema, ili ga nikad nije ni bilo. Kapitalizam, u svom nestabilnom stanju (što je
jedna od njegovih osnovnih osobina), fantazira o stabilnoj socijalističkoj prošlosti.
Prikazivanje nostalgije ka socijalizmu u vidu fantazije bi trebalo, zapravo, da
ukaže na stanje u kome se nalazi savremeni radnik.

Serija zidnih crteža, Olovka i pozlata na zidu, 80x60cm, 2011

Zidna instalacija, Pozlaćeno radničko odelo i alat, prirodna veličina, 2011

Hands aufs hertz

Valorization of Worthless

Instalacija, Pozlaćena Damper guma, SAV Fest, Majdanpek, 2011

Europe

Zidna instalacija, Radnička odela i šlemovi, 2010

O meni

VLADIMIR MILADINOVIĆ

BORN

1981         Belgrade, Serbia

                Lives in Belgrade, Serbia

POSITION

2007        Status of Individual Artist

2010        Member of the group “Four Faces of Omarska”

2011        Co founder of “Initiative for contemporary art and theory”

EDUCATION

1996 – ‘00    High School of Fine Arts, Niš

2000 – ‘05    M.A. Faculty of Applied Arts, University of Belgrade

2009 -         P.H.D. Interdisciplinary Studies, Theory of Arts and Media, University of           Belgrade

2011        International Summer Academy of Fine Arts, Salzburg, Austria

SOLO EXHIBITIONS

2011    “Worker in protest”, Gallery KONTEKST, Belgrade

2008    “No Gun No Respect”, Gallery SULUJ, Belgrade

2004    “Meet My Little Friend”, Gallery Backstage, Belgrade

GROUP EXHIBITIONS

2012    Finalists of Vladimir Veličković's fund for drawing, Galery HAOS, Belgrade

2011    “Four Faces of Omarska” at “Spaceship Yugoslavia-The Suspension of Time”, Neue Gesellschaft für Bildende Kunst, NGBK, Berlin, Germany

     “Hands aufs Hartz”, International Summer Academy of Fine Arts, Festungspiele, Salzburg, Austria

     “Golden age”, Sound and Visions - Multimedia Festival, Majdanpek, Serbia

     “Monument Group” at 1st “Time Machine” Biennial, Atomic Bunker, D-O, Konjic, Bosnia and Herzegovina

2010    Series of public meetings of the working group ”Four Faces of Omarska” within Milica Tomic's exhibition “Jednoga dana..”, Museum of Contemporary Art, Belgrade

    “Four Faces of Omarska” at International Spaport Biennial “Where Everything is yet to Happen”, Rudi Čajevac, Banja Luka, Bosnia and Hercegovina   

2009    “Anonymous Drawings No 10”, International Drawings Exhibition, Berlin, Germany

    “Without Borders?”, some critical reflections on European global border conditions, Group Exhibition, Magacin Kraljevica Marka, Belgrade

    “Multipoint”, Workshop exhibition, Gallery Universum, Nitra, Slovakia

    “Niš Art Foundation”, Philip Morris Inc. Serbia, Niš, Belgrade, Novi Sad

2008    “Henkel Art Award 2008”, Contemporary drawing 2008, Kuća Legata, Beograd
   
    “40. Majska izložba” ULUPUDS, Museum of Contemporary Arts, Beograd
   
2007    “Mini Art scena” Gallery Singidunum, Beograd
   
    “Salon 30x30” Gallery of Contemporary Art, Zrenjanin

    “44. Golden Pen of Belgrade” Gallery Progress – Beograd

    “39. Majska izložba” ULUPUDS Tursko kupatilo - Beograd
   
CONFERENCES

2012    “Living death camp and Forensic Aesthetics: Where Subjagated Knowledge is Sociability Occurs”, Public working gatherings(public working meetings, lectures, discussions), Initiative Of Contemporary Art and Theory/Goldsmiths University/Centre for Cultural Decontamination, CZKD, Belgrade

     “Dealing with the Past in Serbia: What next?”, Peoples Library of Serbia, Belgrade

2011    “Omarska ist das Echo von Auschwitz”, Konferenz in der Friedensstadt Linz,  Zentrum der zeitgemäßen Initiativen, Linz, Austria

     “On the Surface: The Heritage of Mines and Mining”,International conference, University of Innsbruck, Innsbruck, Austria

     “Questioning Transitional Dynamics in Re-Defining Cultural Identities in South Eastern Europe”,International conference, Peace Institute, Ljubljana, Slovenia

PUBLICATIONS

2012    In print: “The Role of Mass Media in the Construction of Collective Memory”, Art and/or Politics, Karpos, Loznica, Serbia

In print: “Externalization of Memory through Visual Culture”, Theater Film Television, Službeni Glasnik, Belgrade, Serbia

2011    “Politicization of Memory Through the Monument Culture”, Paper is available at the website of the project Questioning Transitional Dynamics in Re-Defining Cultural Identities in South Eastern Europe http://rci.mirovni-institut.si/Docs/ASO%202010%20studwork%20Miladinovic.pdf

2007    Free Transbalkan Magazine KONTEJNER - Ljubljana, Slovenia
    Alternative Magazine URBAN BUG - Beograd, Serbia

WORKSHOPS

2011    Salzburg International Summer Academy of Fine Arts, “Drawing as a Wish Machine”, Christoph Schafer, Salzburg, Austria

2009    “Without borders?” Some critical reflections on European and global border conditions - International workshop, Gallery Kontekst - Beograd
     “Multipoint”, International Art Symposium, Nitra, Slovakia

2008    “The Return of the Gastarbaiters”, International workshop, Public Space, Požarevac

2003    “Summer Mosaic Workshop”, Etno selo Sirogojno, Zlatibor

Web site