Provizija

Godina: 2008.

Forma: Dokumentarni video + stotinjak priznanica


    Zamena jedne vrste nova u drugi košta i mnogi ljudi žive baveći se tim poslom. Ovakav vid zarade nije proizvodnja, jer se njime ne stvara ništa korisno, a nije ni trgovina, jer ne postoji konkretna roba koja se kupuje, a zatim prodaje po većoj ceni. Bilo koju robu, uz fiskalni racun, po zakonu imate pravo da vratite prodavcu u slučaju da vam ne odgovara, ali ne i novac.
    Insprisan fenomenom provizije koju banke i menjačinice uzimaju prilikom promene novca iz jedne valute u drugu odlučio sam da uzmem novčanicu od 100 evra i krenem da je menjam naizmenično u dinare pa u evre dok je provizija čitavu ne izjede. Pri ovom poduhvatu obišao sam oko 80 banaka i nekoliko menjačnica.
    Napomenijem da sam celokupnu akciju snimio skrivenom kamerom ali se, usled mogucih zakonskih implikacija zbog neovlašcenog snimanja u prostorijama banaka, nisam usudio da filmić okačim na YouTube te ga prezentujem u vidu fotografija.

Druže naš, koji si na nebesima

forma: Skulptoralna zvucna instalacija
Žitomlin - Mikser festival, Beograd, maj 2011.


    Ujedinjavajuci Jugoslaviju Tito je ukinuo postojece religije i postavio sebe na mesto vrhovnog božanstva. Da bi nova vera opstala, redovno su upražnjavani rituali, svetkovine, simboli, molitve, zakletve...  Jedno od njih je i praznik rodenja bogocoveka – 25. maj.
    Ovaj ekstremni kult licnosti koji je donosio blagostanje narodu za Titovog života smatram indirektno odgovornim za krvavi rasplet koji je usledio. Njegova smrt je prekretnica, a njegov grob je jedno vreme bio svetilište religije koja se polako gasila i ustupala mesto starim besmrtnim bogovima. Cinjenica da na grobu nema petokrake posebno je zanimljiva. Kao da svedoci o njegovoj velicini koja se uzdiže iznad simbola kojima se koristio da bi manipulisao narodnim masama.
    Instalacija je realizovana na zadatu temu “25. maj” u okviru Mikser festivala. Sastoji se od replike Titovog groba i zvucne pratnje "Richard Strauss - Tako je govorio Zaratrustra".

Over The Rainbow

godina: 2010

format: Skulptura na postamentu koji se lagano okreće, duga, zvučna pozadina "Marusha - Over The Rainbow"

    Instalacija Over the Rainbow ima specificnu dimenziju u odnosu na kontekst i sredinu u kojoj je stvorena i u kojoj se prikazuje. Ja je vidim kao jednu vrstu “prigodne skulpture”. Cini mi se da je važno napomenuti da skulptura koja ima prigodni karakter ne mora da znaci da podržava status quo. Naprotiv, ona samo ima povod u širem polju kulture i vezana je za izvesnu pojavu koja ima svoje koordinate u vremenu prostoru. Tako, Mica ovde referiše na dogadjaj koji je u Srbiji imo sramnu istoriju - Gay Pride Parade - javno okupljanje ljudi homoseksualnog opredeljenja koji širom sveta na ovaj nacin obeležavaju svoja osnovna ljudska prava. U zatvorenoj, homofobicnoj i ksenofobicnoj Srbiji, prvi ovaj dogadjaj završio je izuzetno neslavno pokazujuci kako ni institucije sistema nisu bile spremne da obezbede slobode svojim gradjanima, niti su posebno zainteresovane da razumeju razlicitost. U trenutku kada je ova tema, s pravom, ponovo actual, umetnik želi da svojom provokativnom instalacijom otvori dijalog.
    Daleko je Micin rad udaljen od politicki ispravne umetnosti koja bi diktirala ljudima eticki sadržaj i samim tim poništavala svoju umetnicku prirodu – postavši propaganda. Njegova instalacija ne zastupa nijedan, ma koliko ispravan politicki stav. Ona se, na igriv nacin, obraca publici da bi ih, uznemirila.
    Skulptoralna instalacija Over the Rainbow koristi poznate, emblematske Disneyeve junake - Mikija i Paju Patka na zazoran nacin.  Za umetnika nije bilo samo važno da šokira - mnogi umetnici (na primer Jim Dine ili Paul McCarthy) zašli su mnogo dublje u sferu zazornog  i grotesknog de-stabilišuci cistunske likove kako ih je Disney zamislio.  Micin pristup ovim popularnim likovima  podjednako je udaljen od cistunstva  koliko je udaljen od politicki korektne propagande. Umetnik se poigrava sa sentimentalnošcu onoga koji posmatra rad - pre svega u odnosu na koncept  cistog detinjskog’. Mica, cini se, veruje da je ovaj konstrukt lažan - detinjstvo je samo u sentimentalizovanoj tradicionalnoj verziji dogadjaja - cisto i nevino. Ili, kako u to i sam voli da veruje, nije skroz siguran – te stoga postavlja ovakvu dilemu i pred posmatraca. Ako nam je ovakav odnos prema detinjstvu serviran od strane dominantne popular kulture, onda ostaje da ga preispitamo. Istovremeno, ostaje posmatracu potrebno da se oseti pomalo neugodno kada se dopadljivi junaci nadju u ‘nepristojnoj’ situaciji. Na širem planu istorije i kulture specificne sredine u kojoj se izložba dešava, neosporno  je da umetnik svrsishodno priziva kontroverzu da bi naznacio i svoju veru u moc umetnosti da izazove, ako ne transformaciju društva, ono barem preispitavanje. Na ovaj nacin, Mica se približio utopijskoj dimenziji Beuysove ideje o društvenoj skulpturi i umetniku kao agensu promena.
    Ostaje nada da ova instalacija može da bude dovoljno uzbudljiva za posmatraca i da prenese znacenje iz polja estetskog u polje etickog. Vizuelno provokativna instalacija tako bi delovala kao ‘nežni okidac’ koji poziva na sagledavanje svih aspekata ovog društvenog fenomena i ukaže na neophodnost tolerancije.

iz teksta Jovane Stokić "Homologni parovi"

Ministry Of Silly Walks

godina: 2006.

Skulptura je inspirisana istoimenim Monti Pajton skecom, u kojem komicar Džon Kliz hoda na neuobicajen nacin. Ova engleska filmska grupa je izvršila veliki uticaj na moje poimanje humora i pristupa životu uopšte te sam smatrao da zaslužuju da im podignem neku vrstu spomenika. Mislim da je spomenicka kultura na našim prostorima pod velikim uticajem politike, zastupljeni su mahom narodni heroji i razni nacionalni simboli, dok neke neformalne i duhovite tematike gotovo da uopšte nema (za razliku od vecine evropskih gradova). Izlaganjem ove skulpture u javnom prostoru (ispod Brankovog mosta) u okviru Mikser festivala imao sam priliku da bar na kratko uticem na taj, po meni, negativan trend.

Link za izvorni skeč: http://www.youtube.com/watch?v=IqhlQfXUk7w

Street-Car performance

Instalacija u prostoru / performans

maj 2007 - Ulica ispred galerija Complesso S. Michele, Rim, Italija
maj 2009 - Knez Mihajlova ulica - ispred Austrijskog Kulturnog foruma, Beograd

    Automobili su apsolutni gospodari ulica u gradovima. Prostor za njihovo kretanje dominira nad ostalim slobodnim prostorom. Oni su statusni simbol i ujedno najveca urbana opasnost. Nekada su majke ucile decu da se cuvaju vukova, zmija i ostalih zveri, a sada ih uce da se se paze da ih ne zgazi auto.
    Ovaj rad pokušava da razbije strah i poštovanje koje osecamo prema automobilu kao objektu koji nas svakodnevno okružuje. Kada mu malom intervencijom oduzimemo tipicne karakterne osobine, auto postaje upravo ono što jeste, prazna kockasta kanta na našem putu, koju možemo da zaobidjemo, a i ne moramo.
    Performans se sastojao od parkiranja automobila na prostoru rezervisanom za kretanje pešaka i njegovo prefarbavanje tako da se utopi u podlogu. Posle toga sledi ohrabrivanje prolaznika da hodaju preko njega. U pocetku, to su uglavnom bila deca, a kasnije su se ukljucivali njihovi roditelji, kao i ostali smeli prolaznici.
       
VIDEO: http://www.youtube.com/watch?v=0HDZOPcia3A&feature=g-upl

Street-Chicken performance

17.jul 2007, Ulica ispred kafica Crveni Petao, Beograd, Srbija
   
    Performans/hepening se sastojao u dovodjenju 3 kokoške i jednog petla u centar srpske metropole i njihovo pustanje na "slobodu" ispred renomirane gradske kafane. Zahvaljujuci ideji da petao ostane vezan kanapom za stub, koke su se posle krace turneje po Beogradu opet skupile i sutradan sretno vratile u svoje selo.
    Cilj performansa je upoznavanje kokošaka sa urbanom sredinom kojom, po slobodnoj proceni autora, bar stotinjak godina nisu slobodno hodale. Simbolicki gledano mogao bi se baviti i fenomenom migracija stanovništva na relaciji selo-grad i njihovim snalaženjem u novim uslovima.

VIDEO: http://www.youtube.com/watch?v=V8rB9aaVG8o&feature=g-upl

Explore The Recycle Bin

Godina: 2009.
Format: Interaktivna instalacija

    Moram priznati da sam više puta poželeo da zavirim u ulicni kontejner ali mi to opšte prećutno moralno pravilo nije dozvolilo. Postavljanjem kontejnera u galerijske uslove tj. njegovim umotavanjem u magični veo umetnosti ova želja postaje moguća i poželjna, đubre je sada umetnost.
    Da bi privukao i zadržao posmatrača kontejner, osim raznih neorganskih otpadaka, sadrži i monitor na koji se emituje snimak dela galerije u kojem se cela postavka nalazi uz zakašnjenje od nekoliko sekundi. Na taj nacin radoznali posmatrac vidi scenu sebe kako prilazi kontejneru i naginje se nad njim. Tada je upecan i verovatno ce još neko vreme nastaviti da se igra nad kantom.

Kamenje na sistem

Godina: 2009.

Forma: Računar sa nelegalnim softverom, kamenje, print

    Ovaj (potencijalno interaktivni) rad je posvecen jednom mojem poznaniku koji je ostao bez svega što je sticao godinama samo zato jer je imao tu nesrecu da se nadje medju prvima na udaru kontraverznog talasa legalizacije softvera sprovedenog u Srbiji pre nekoliko godina. Oni koji su ga uhvatili u grehu, kao i oni koji su mu kasnije sudili podjednako su grešni koliko i on.
    Iako je izloženi racunar prepun nelegalnog softvera zasad ga niko nije gadjao kamenom.

Baby-Cola

Godina: 2008.

Ovaj rad je inspirisan Deda Mrazom, figurom ciji je današnji izgled nekad davno kreiran od strane marketinškog tima Koka-Kole i sada je njena glavna maskota. On je u isto vreme snažan simbol detinjstva i nevinosti. Ova kompanija ga koristi u oba aspekta.

Aplauz

Godina: 2010.

Forma: Light box koji se povremeno pali

    Ovakav aparat se koristi u pojedinim TV emisijama radi informisanja lažnog gledališta kada treba da se cuje pljesak a kada ne. Doživljavam ga kao jedan od tipicnih proizvoda potrošackog društva.
    Postavljen u praznoj prostoriji u okviru galerijskog prostora transformiše se u redimejd objekat tj. umetnost, cime postaje ono cemu se tapše tj. cilj samom sebi.

O meni

Milorad Mića Stajčić je rođen u Beogradu 1977. godine. Studirao informatiku na FON-u i vajarstvo na Fakultetu Likovnih Umetnosti u klasi profesora Mrđana Bajića. Osim skultura, u svom izražavanju koristi se instalacijama, performansima, videom. Tema su najčešće potrošačko društvo, mediji, tabui, društvo u celini.

Samostalna izlaganja:
2010. “Kontraspekcija”, Umetnički centar UBSM, Beograd
2010. “+PDV”, Magacin u Kraljevića Marka, Beograd
2010. “Interakcija, provokacija, komunikacija”, galerija Dvorište, Pančevo
2010. “Over The Rainbow”, galerija Remont, Beograd
2009  “Sloboda zbunjuje”, Magacin u Kraljevića Marka, Beograd
2009  “Street Car performans”, Austrijski Kulturni Forum, Beograd

Odabrana grupna izlaganja:
2012. "MIKSER festival", Savamala, Beograd
2011. "Za male i velike”, Wita Stwosza 32, Wroclaw, Poljska
2011. “Algebra”, ITS-Z1, Ritopek, Beograd
2010. “Festival nauke i tehnike”, Galerija Narodne banke, Beograd
2009  “Ekologija, priroda, empatija”, Galerija savremene umetnosti, Pančevo
2009  “Noc muzeja”, SKC, Beograd   
2008  “Internacionalni festival stripa”, SKC, Beograd
2007. "Bijenale proširenih medija", New Moment, Beograd
2007. “INBETWEENESS”, S. Michele Complex, Rim, Italija
2006. "++", art grupa "Dez.org", Galerija Zvono; Beograd

Web site