Ozračen-autoportret

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

Potrošači

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

Prevara monetarnog sistema

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

Prošlost-sadašnjost

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

Maxi izobilje

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

Potrošna roba kapitala

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

Istorija

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

SSSR

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

Nuklearne vaze

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

Obama

Slika / crtež. Veličina: 70x50cm. Akrilik na ručno pravljenom kartonu. Rad iz ciklusa društveno angažovanih radova 2009-2012.

Sinopsis:

Kataklizmične forme nuklearnih vaza, njihova prelepa isparenja u nevini etar.  Ekspanzija proizvodnje nepotrebnih stvari-brutalna potrošnja u smislu besmisla. Plastični grad od vrelog betona. Dišeš punim plučima metal. Reklama i extra potrošnja-uzvikuje idol- evro-pa! Učinimo da sve bude veštačko i to što pre, jer kapital nema vremena, on proždire samog sebe. Korpokratija definiše šta je stvarno a šta ne. Oni kažu samo je virtuelno realno. Od simulakruma nepostojanosti krvare oči. Simulacija morala. Neprestana učestala slika agresije. Nehumanost. U svetu vrelih komunikativnih tehno ludorija šiklja asocijalnost. Imaš jednog  jedinog pravog prijatelja ili 1000 facebook kvazi  friend-ova. Politika opsednuta ratom i izmišljanjem  stalno novih terorista, neprijatelja. Kome je još do mira sem čitavoj ljutskoj populaciji na planetici zemljici. Dali je ovo vreme samo ovakvo sada? Ne, ono je takvo od nastanka novca i monetarnog sistema. Istorija pohlepe i muške destrukcije. Hvala bogu, pardon-boginji, rodila se feministkinja. Verujemo u promene svesti, dosta više s tim obeliskom, netreba ga rušiti, urušava se sam. Pasivna borba je najača borba. Ne, ne i ne, ljudi neće više da piju Koka Kolu jer znaju da u njoj živi cijanid. Pa ko je lud da kupuje štedljive sijalice kad je u njima živa. Ja nisam automat i zato mi netreba čip u ruci, ja sam organsko i duševno. Auto kurac nek se nosi dođavola, ja vozim biciklo. Nama nije trebao komunizam kao ni sad kapitalizam, niti bilo kakav- izam, sve je to isto govno za mazanje po čistom čovekovom kreativnom mozgu.  Industriska revolucija, preciznije revolucija porobljavanja u fabrikama(zatvorima) i maksimalna eksploatacija svih resursa. Marginalizacija ljubavi i centralizacija materijalizma. Pinokio s kravatom i naj novijim audijem reklamira svoju ne postojeću slobodu. Njegova dama ga drži za falusni novčanik da proveri dali su sve tu bankovne kartice. Krediti vam se nude u tako divnim nijansama, birajte koliko godina želite da robujete zarad  tako potrebnog komfora. Informacija određuje znanje, a koga je još briga dali su te informacije tačne. Napuniti mozak s što više dnevnog informacionog otpada, pašteta. Ali ja sam ugasio tv odavno i jedino me knjige interesuju. Bogatstvo industrijske hrane. Od emulgatora, konzervanasa, GMO,  boja i raznih sintetika živečete dugo u zdravlju i sreći, a to vam garantuje Codex Alumentarijus, ha haa.  Post industriska revolucija-kakva laž, kao i ova prethodna.  New age i novi svetski poredak, globalizacija klimavo se drže na nogama koje se raspadaju u sopstvenim lažima I jadu. Pakao je predugo hodao na zemlji umornoj i to isto zlo više nema gde da se skloni, maske s nje trunu.  Zlo je saterano u prostor u kome jedino može da nestane zauvek.  Sve postaje jasno i još bistrije. Jedina esencija same istine je tu, ona vibrira u auri prostora, svi polako to počinju da osećaju, nastupa novo vreme-vreme bez vremena. Anti vreme.  Ambijent ćiste egzistencije, ljubavi. Cvet je ponovo nikao čist i nov, zato što si počeo ponovo da sadiš planetu-sebe. Ako nisi, onda odma to poželi, jer želja čini stvarnost!                                                                         

                                                                                                                                                  Bogdan Đorić            

 

O meni

 

   CURRICULUM VITAE - Đorić Bogdan

Rođen 22. 02. 1983. god. Zrenjanin. Srbija. Akademski umetnik.

Adresa: B. V. Vlahovića 41/21,  23108  Zrenjanin. Tel: 062/17 66 535, 023/532 864.  Email: bogihellboy@gmail.com  

WebSajt:  BogdanDjoric.art

http://www.saatchi-gallery.co.uk , www.artinfo.rs , www.superste.net  , www.artboulevard.net

Obrazovanje:

-Završio osnovnu školu Petar Petrović Njegoš, Zrenjanin. I dobio specijalnu nagradu za ostvarene rezultate iz oblasti likovne kulture.          

-Završio srednju Umetničko-dizajnersku školu  Bogdan Šuput, Novi Sad 2003. Smer-Likovni tehničar.

-Diplomirao na Univerzitetu umetnosti- Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2009. god. u klasi prof: Gordan Nikolić. Slikarski smer. Od 2010. je član  ULUS-a.  Član je umetničke grupe Artizani.  Takođe je i član umetničkog udruženja „Široka staza“Zemun.

 

Volontiranje:  Radio godinu dana volonterski kao umetnički direktor  i kustos  AKC- KLUPČE  u Zrenjaninu.

 

Samostalne izložbe:

-Izložba slika. Okupacija stvarnosti. Galerija centra za kulturu i obrazovanje Rakovica. Beograd. 2012.

-Izložba slika. Rengen Vremena. Moderna galerija Lazarevac. 2012. Srbija.

-Samostalna izložba slika. Kosmosapiens Art Kafe. Novi Sad. 2012. Srbija.

-Izložba slika. Vibracije usamljenosti. Opština Bogatić. Narodna biblioteka „Janko Veselinović“ Bogatić kod Šapca. 2012. Srbija.

-Izložba slika. Okupacija stvarnosti ili preokupacija stvarnošču. Galerija KC Zrenjanin. 2012. Srbija.

-Izložba slika. Vibracije usamljenosti. Galerija Jokanovića kuća. Narodni muzej Užice 2011. Srbija.

-Izložba crno belih slika. Galerija Centra za kulturu Majdanpek 2011. Srbija.

-Izložba digitalnih printova- virtuelna apstrakcija. AKC Klupče, Zrenjanin 2011. Srbija.

-Izložba slika-vibracije usamljenosti, Galerija Bogić, Zvezdara, Beograd. 2010.  Srbija.

-Izložba minijatura-akvarela biblioteka Sveti Sava Zemun 2010. Srbija.

-Izložba slika galerija KCZR 2009.Zrenjanin. Srbija.

-Izložba crteža galerija Zavoda za proućavanje kulturnog razvitka 2008. Beograd. Srbija.

-Izložba slika galerija Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ Beograd 2008. Kao jedan od najboljih studenata FLU- Beograd 2007.  Srbija.

Predstojeće izložbe:

-Kolektivna izložba. Dani Tesle 2012. Galerija Ikar, Zemun. Srbija.

-Grupna izložba angažovanih radova. Galerija Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ Beograd 2013. Srbija.

-Međunarodna izložba slika. Muzej naivne umetnosti. Kovačica 2012. Srbija.

-Međunarodna izložba slika i skulptura. Kulturni centar Sečanj 2012. Srbija.

-Kolektivna izložba radova. Galerija 73. Beograd 2012. Srbija.

-Grupna izložba Artizani. Galerija Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica. Beograd 2013.

 

Kolektivne izložbe:

-Izložba radova umetničke grupe ARTIZANI. Galerija mladih Macut.  Spens,  Novi Sad. 2012.

-Izložba Prozori Beograda- Umetnićko udruženje Široka staza. Galerija KC Zrenjanin 2012. Srbija.

-Izložba aktova, studija sa Likovne Akademije. Narodni muzej Zrenjanin 2012. Srbija.

-Sajam crteža-Festival alternativne kulture BEZ IZLAZA. TQM Centar, Zrenjanin 2011. Srbija.

-Međunarodna izložba –Inspiracija Pikaso, putujuća izložba-Narodni muzeji Niš, Bor, Knjaževac i Aleksinac  2011- 2012. SRB.

-Kolektivna izložba minijatura-Micro natura. Galerija Singidunum-ULUPUDS. Beograd 2011. Srbija.

-Rumunsko-Srpska izložba. Voće stabla želja. Narodni muzej Zrenjanin. 2011. Srbija.

-Kolektivna izložba radova-30X30. Savremena galerija Zrenjanina 2011. Srbija.

-Novembarski Art market. Kuća Kralja Petra I Karađorđevića. Senjak, Beograd 2011. Srbija.

-Prozori Beograda-široka staza 011. Galerija Magacin. Beograd 2011. Srbija.

- Međunarodna izložba akvarela. Memorijal MBĐ II. Galerija Bogić Beograd 2011. Srbija.

-II Međunarodna izložba Umetnost u minijaturi. Centar za kulturu Majdanpek 2011. Srbija.

-Međunarodna izložba slika, dvorac Strmol. Rogatec 2011. Slovenija.

-Izložba plakata i grafika. Galerija Biblioteke grada Beograda 2011. Srbija.

-Bijenalna međunarodna izložba kolaža i asamblaža - V Memorijal Jovan Marković kameni, ArtCentar, Beograd 2011. Srbija.

-XV Portret kroz vreme, galerija Bogić. Beograd 2011. Srbija.

-Muzej destrukcije-Pinova vila, noć muzeja Srbije, Zrenjanin 2011. Srbija.

-Humanitarna izložba. Galerija Kondor 88, udruzenje Srpsko- Japanskog prijateljstva 2011. Beograd. Srbija.

-Art market, izlozba umetnika savremene Srpske scene. Kuća- muzej Kralja Petra I, senjak, Beograd 2011. Srbija.

-Izložba radova članova ULUS-a, decembarski salon, galerija Ulus 2010. Beograd. Srbija

-Art market -30 umetnika savremene Srpske scene, kuća- muzej Kralja Petra I, senjak, Beograd 2010. Srbija.

-Kolektivna izložba crteža-Niški crtež, Galerija Srbija, Niš 2010. Srbija.

-Kolektivna izložba-Likovni jezik Čirilice, Moderna galerija Lazarevac 2010. Srbija.

-Međunarodna izložba slika Široka staza-OBALA  zemunski kej 2010. Srbija.

-Međunarodna izložba slika Jankay galerija Bekescsaba 2010.  Mađarska.

-Izložba KC Vrbas, paleta mladih 2010. Srbija.

-Izložba povodom konkursa-Viktor Vazareli Narodni muzej Zrenjanin 2010. Srbija.

-14 Prolečna međunarodna izložba udruženja *Široka Staza* Kuća Đure Jakšića, Skadarlija 2010. Beograd. Srbija.

-Izložba novih članova ULUS-a Beograd 2010. Srbija.

-Izložba video radova-KEF-REX Beograd 2009 i 2010. Srbija.

-Izložba crteža Gete institut, Beograd 2008. Srbija.

-Izložba radova najboljih bivših učenika srednje umetničko -dizajnerske škole Bogdan Šuput, povodom renoviranja škole. Novi Sad. 2008. Srbija.

-Gratska izložba 30/30 Savremena galerija Zrenjanin 2007. Srbija.

-Izložba crteža galerija Boem, Starčevo 2006. Srbija.

-Godišnja izložba radova studenata FLU-Beograd 2005-2009. Srbija.

-Izložba studentskog crteža FLU-Beograd Galerija Doma omladine Beograd-2006,2007,2008, 2009. Srbija.

-Izložba predstavnika najboljih studenata FLU-Beograd na Grčkoj akademiji umetnosti Solun 2005. Kao jedan od najboljih studenata FLU-Beograd. Srbija.

-Izložba crteža galerija Da, Novi Sad 2004. Srbija.

-Izložba talentovanih učenika osnovnih škola. Salon Narodnog muzeja Zrenjanin. 1996. Srbija.

 

Likovne kolonije(simpozijumi):

-Međunarodna umetnička kolonija Sečanj 2011.

-Međunarodna likovna kolonija Kovačica jul. 2011.

-Međunarodna likovna kolonija. Dvorac Strmol. Rogatec, Slovenija 2011.

-Međunarodna likovna kolonija AKVAREL 2010. Zemun.

-Međunarodni art camp simpozium Bekescsaba 2010. Mađarska.

- Međunarodna likovna kolonija (Široka staza) Zemunski kej 2010. Zemun.

-Likovna kolonija Ugrinovci 2010. Ljig.

-Likovna kolonija Miris dunja, Zlatibor 2009.

-Humanitarna likovna kolonija Tomaševac 2009. 

-Likovna kolonija Morovići, Šid 2009.

-Likovna kolonija Miris dunja, Zlatibor 2006.

-Učestvovao kao predstavnik i jedan od najboljih učenika umetničke škole Bogdan Šuput na skupu umetničkih škola Srbije Sirogojno 2003. Zlatibor.

       

 Radionice:

-Noć otvorenih ateljea 2011. Zrenjanin.

-Bio asistent savremenom svetskom umetniku Bartolomeu Toguou muzej Afričke umetnosti 2007. Beograd.

-Održao predavanje o slikarskoj tehnici akvarel u osnovnoj školi Ujedinjene Nacije, Cerak, Beograd 2011.

 Radno iskustvo:

-Serija ikona po poruđbini 2010.

-Serija zidnih reklama za fudbalski stadion Mladost. Banatski Despotovac 2012.

-Projekat- 5 zidnih mozaika, 7 slika za restoran i serija murala u slanoj sobi  i bazenu u welness centru u Vili Etni-Ugrinovci kod Ljiga 2011.

-Strip  Mozgotres izašao u Časopisu-FANZIN BENZIN 2012. god. Srbija.

Ostale aktivnosti:

-Biciklizam, planinarenje, plivanje, košarka, trćanje, volontiranje...

 

 

Web site

http:// BogdanDjoric.art , www.saatchi-gallery.co.uk , www.artinfo.rs , www.superste.net , www.artboulevard.net