DNK, digitalni print na platnu, 60x120x3 cm, 2010

 

Na fotografijama koje se bave tematikom savremenog društva, ulogu glavnog aktera predstavljaju moji portreti, koji više puta ponovljeni, imaju simboliku ,,klonova”.

Fotografije se bave tematikom savremenog društva, i imaju za cilj skretanje pažnje na aktuelne probleme i društveno osvešćivanje. Sam način koncipranja fotografija nameće posmatraču novu vrstu vizuelnog prikaza aktuelnog problema. Autor predstavljen na svojim delima postaje nosilac radnje- fabule na svojim delima i tako ostaje ,,zatočen“ u okvirima formata slike. Ovakav način prikaza je i pokušaj umetnika da kroz direktno učeše na svoji delima realizuje želju od ,,petnaest minuta“ slave u današnjem društvu u kome medijska kultura sve više utiče na pojedinca.

Kloniranje – beskonačno rasađivanje ljudi pri kojem svaka ćelija nekog pojedinog organizma može opet da postane matrica identičnog pojedinca. Sva živa bića svoj genetički materijal imaju u obliku DNK ( dezoksiribonukleinske kiseline ), a DNK ima veoma važnu ulogu u prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju.

 

DNK nas čini različitima, a da li je u njemu zaista zapisano sve ono što jesmo ili ćemo biti?

Moderno doba nosi sa sobom kreiranje identiteta koji je fleksibilan i podložan promenama i inovacijama.

Sopstveni identitet možemo graditi i birati, ali moderan način života života nosi sam po sebi zavisnost od drugih osoba pa samim tim i novonastali identitet teži da bude priznat od strane drugih.

Način na koji stvaramo, opažamo i interpretiramo sebe drugima određuje identitet u modernom društvu.

Kao što Žan Bodrijar (Jean Baudrillard) u svojoj knjizi Simulacija i sumulakrumi navodi :

Svako može da sanja i mora da je celog života sanjao o nekom duplikatu ili nekom savršenom umnožavanju svoga bića, ali to ima samo snagu sna i uništava se željom da se san silom prenese u stvarnost.

 

Koncepcija prvog printa DNK na kome se pojavljuju moja tri identična portreta, uticaće na realizaciju projekta DNK, a stakleni lanci-alke koji povezuju portrete imaju simboliku unutrašnjeg osećanja, genetskog materijala i veza koje imamo sa okruženjem i samim sobom.

Staklene alke imaju i skrivenu simboliku DNK, jedinstvenog genetičkog materijala, koji određuje svakog pojedinca.

 

 

 

 

LIKE A PRAYER, fotografija, digitalni print na platnu, 89x159x3cm, 2010

 

Početna ideja digitalnog printa Like a prayer je prikazivanje dubokog emotinog stanja povređene žene i površnih muško-ženskih odnosa u savremenom društvu. Uticaj medijske kulture na ovom printu je najtransparentniji, i upravo realizacija Like a prayer će izvršiti veliki uticaj na osmišljavanje koncepta DNK. Tragajući za predmetima koji će na najslikoviti način preneti poruku ,,slomljenog srca” i nedsvosmernih emocija, inspiraciju sam pronašla u spotu Lejdi Gage ( Lady Gaga) ,,Alehandro” (Alejandro) iz 2010.godine .

U prvim kadrovima spota prikazana je scena sahrane i povorka u kojoj pevačica na jastuku nosi organ srca obmotan lancima, kao simbola ljubavi koja je nestala. Za mene je upravo motiv srčanog organa koje se simbolično ,, sahranjuje” bio centralna tema i simbolika na printu Like a prayer. Otuda i odluka se se fotografišem sa zamrznutim srcem koje je zaključano katancem.

Video spot ,,Ruski rulet” ( Russian Roulette) pevačice Rijane ( Rihanna) iz 2009.godine inspiriše me za uvođenje motiva replike pištolja u kompoziciju. U spotu preovlađuju elementi krvi i suza, Rijana se suočava sa svojim ljubavnikom koji uzima pištolj  postavljen između njih dvoje  i ubija se. Metafora spota se ogleda u stihovima : ,, I možeš videti kako moje srce tuče, možeš videti kroz moje grudi da sam preplašena, ali ja ne odlazim, znam da moram proći ovaj test , dakle samo povuci okidač “ (And you can see my heart beating / you can see it through my chest / that I'm terrified, but I'm not leaving / I know that I must pass this test / So just pull the trigger).

 

LIKE A VIRGIN, fotografija, digitalni print na platnu, 80x150x3 cm, 2010

 

U XXI veku kada je u civilizovanom svetu priča o ženskoj emancipaciji gotovo prevaziđena, u Iranu se vodi borba protiv nezamislivih metoda kažnjavanja žena kamenovanjem. Strogim iranskim zakonima posebno su pogođene žene i nije im dozvoljeno da imaju više od jednog seksualnog partnera, jer se to tumači kriminalnim činom protiv Boga, a kazna za ,,grešnice“ je  kamenovanje koje se izvodi na javnom mestu gde je žena prekrivena belom maramom  i zakopana u zemlju do grudi. Lokalnim zakonom je propisana veličina kamenice, jer je cilj da žrtva umre u najtežim mukama, a ceo proces traje optprilike pola sata pre nrgo što nesrećna žena izgubi svest.

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International žestoko se bori za njihovo oslobađanje ili preinačenje kazne, a zahvaljujući ovoj akciji u 2010.godini je makar privremeno spasena jedna majka dvoje dece, dok je sedam žena privremeno pomilovano.

 

We...fotografija, digitalni print na platnu, 96x167x3 cm, 2010

Koncepcijski digitalni print We... predstavlja repliku Like a prayer, a promena je najvidljivija u kolorističkom rešenju pozadine. Kompozicija i simboli ostaju identični, a crna boja kao rešenje pozadine preuzima primat.

CANDY GIRL, fotografija, digitalni print na platnu, 100x200x3cm, 2010

 

Jedna od karakteristika globalne kulture XX veka je neprevaziđena Barbika. Pored toga što se njen lik pojavio na američkim poštanskim markicama, ova lutka je odavno izvršila uspešnu invaziju na ženske prostore gde do današnjeg dana prebiva. Ona nije samo globalna igračka, već i ideološki fenomen koji je uticao na generacije žena.

Jedna od najčešćih kritika Barbike je da promoviše nerealnu  ideju slike tela kod mladih žena što najčešće dovodi do anoreksije. Iako u ovoj lutki mnogi vide bezazlenu igračku psiholozi upozoravaju da ona ima veliki uticaj na stvaranje slike tela kod devojčica. ,, Od svoje šeste godine sam želela da ličim na svoju Barbi kada porastem.“ Ovako Sindi Džekson opravdava 40 plastičnih operacija koje je izvršila tokom svog života da bi ličila na svog idola – Barbi.

Društvo u kome živimo pod uticajem medijske kulture svakodnevno favorizuje kult tela i nameće idealne proporcije figure. Današnje standarde lepote postavljaju najčešće medijske ikone koje pod uticajem kozmetičke industrije i zahvaljujući mnogobrojnim intervencijama plastičnih hirurga imaju izgled koji je nedostižan običnom čoveku. Izgled koji promoviše ,, večnu mladost“, utiče na žene širom planete da sebi neprestano postavljau nove izazove mnogobrojnim estetskim intervencijama.

 

 

Love, Pray & Vote, fotografija, digitalni print na platnu, 69x120x3cm, 2011

 

Danas političari zauzimaju važno mesto u medijskoj kulturi. Veoma aktuelni u vreme predizborne kampanje, svakodnevno plasiraju obećanja o boljem životu i kroz medijske nastupe pozivaju da postanemo njihovi ,,sledbenici”.

Individua u ime pokreta teži propagiranju ideje koja prerasta u Jevanđelje za koje je svako spreman da umre.

 

TOUCH, fotografija, digitalni print na platnu, 110x113x3cm, 2010

 

Kada je u Srbiji najavljivana ,,Parada ponosa“ 10.10.2010.godine, mediji su mesecima neprestano izveštavali o mogućim rizicima za održavanje ovakvog skupa. Širom Srbije najavljivani su protesti, a osobe homoseksualnog opredeljenja bile su pod neprestanim pretnjama od strane huliganskih grupa. Pod svakodnevnim mogu slobodno reći ,, medijskim terorom“ o nasliništvu određene grupacije ljudi u zemlji u kojoj živim odlučila sam da kreativnim izrazom prikažem svoj stav o slobodi seksualnog opredeljenja.

Digitalni print Touch ima društveno angažovanu konotaciju, i jedini u konceptu digitalnih printova DNK ne sadrži portrete. U središtu kompozicije nalaze se šest pari ruku koje su horizontalno postavljene i simuliraju dodir.

Kao prateći element prozirnih lanaca koji su na prvom printu poneli simboliku DNA, jedinstvenog koda koji nas određuje. Dodiri iako različiti, egzistiraju samostalno, ali i povezani u jednu jedinstvenu celinu, celinu egzistiranja čoveka kao jedinstvenog bića koji treba da shvati da ljubav  nosi prvenstveno u sebi.

 

marama/scarf/bufanda/escharpè – tekstilna instalaciju u prostoru, 2010

Projekat marama/scarf/bufanda/escharpè – tekstilna instalaciju u prostoru  , čine marame i ešarpe na kojima su tehnikom digitalne štampe preneseni motive i originalne slike iz ciklusa Dan kada su bogovi sišli.

Tema ovog ciklusa su maske, te marame i ešarpe postavljene u prostoru u kombinaciji sa publikom dobijaju novo značenje.

Kao takve pružaju mogućnost posmatraču da ,,promeni masku” ili da ista sakrije – prikrije trenutno psihološko stanje .

Kretanjem posmatrača kroz formu instalacije i direktnim mešanjem-stapanjem, kreirana je vrsta performansa. Ponekad je granica između performera i publike vrlo mutna, pa se može reći da je publika sa svojim reakcijama sastavni deo performansa.

Ideja da svoje slike reprodukujem na tekstil je deo koncepta DNK, gde ću ja kao umetnik ostati reprodukovana na svojim delima ( printovima), a reprodukcije mojih slika će nositi ljudi širom planete na svojim maramama i ešarpama. U biti ideje je zamisao da umetnik ostaje ,,zarobljen “ u galerijskom prostoru, a umetnička dela ,,klonirana” u direktnom kontaktu sa publikom.

O meni

 

Marija Stojadinović rođena je 1977.godine. Diplomirala je na Akademiji primenjenih umetnosti 2000. godine u Beogradu, smer primenjeno vajarstvo. Trenutno završava master studije na Akademiji umetnosti u Beogradu, smer Kriranje imidža i odnosi s javnošću, pod mentorstvom prof. Aleksandra Timofejeva.

U toku je odbrana master teze koja se bavi uticajem medija na promociju dela vizuelnog stvaralaštva u javnosti.

Stalno je zaposlena u  Kulturnom centru Kruševac kao urednica programa kluba KCK  i osnivač likovne kolonije Slikamo za KCK u Kulturnom centru Kruševac.

Učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu.

 

Grupne izložbe:

 

2011- 12 Soba-34 Umetnika, Kuća Kralja Petra, Beograd

2010- Voayage Bleu, Velika galerija SKC-a, Beograd

2009 –  Art Festival, Monastir, Tunis

2006 -  L’ aigle de Nice, Nica, Francuska

2005 -  Novembarski salon, Kraljevo

2004 -  Galerija ’’Kredo’’, Haskovo, Bugarska

2003 -  Novembarski salon, galerija Maržik, Kraljevo

2003 -  Galerija ’’Kredo’’, Haskovo,Bugarska

2003 -  Humanitarna aukcija crteža, galerija SULUJ, Beograd

2003  - Galerija ’’Bayer’’, Stara Zagora, Bugarska

2002 -  Oktobarski salon, Umetnička galerija, Kruševac

2001 -  Oktobarski salon, Umetnička galerija, Kruševac

2000 -  Medjunarodno bijenale minijature, Gornji Milanovac

2000 -   Oktobarski salon, Umetnička galerija, Kruševac

2000 -  Minijatura, galerija Singidunum, Beograd

1999 -  Muzej Kyoto, Japan

1999 -  Minijtura, galerija Singidunum, Beograd

1998 -  ,,Čuburska česma“, Opština Vračar, Beograd

1998 -  L’ aigle de Nice, Nica, Francuska

1997 -  Mladi likovni stvaraoci, Art klub, Kruševac

1996 -   Male forme, Umetnička galerija, Kruševac

1996 -   Prvi internacionalni bijenale minijature, Raeivore, Poljska

 

 

Samostalne izlozbe:

 

2010 -  ,, DNK“ – konceptualna izložba, GALERIJA AKADEMIJE UMETNOSTI, Beograd

2008  - ,, Dan kada su bogovi sišli “,  izložba slika , Izba, Novi Sad

2007 -  ,, Dan kada su bogovi sišli “, izložba slika i skulptura, Umetnicka galerija, Kruševac

2005 -  ,, Dan kada su bogovi sišli “, izložba slika SKC, Niš

2005 -  ,, Dan kada su bogovi sišli “,“,  izložba slika – Galerija Maržik, Kraljevo

1998  - ’’ In my bathroom ’’, izložba crteža i slika, Art klub, Kruševac

1998 -  ’’ In my bathroom ’’, izložba crteža i slika,  Art klub ,,Fili’’, Beograd

 

 

 

Nagrade:

 

2000 -  Nagrada Oktobarskog salona, Umetnička galerija, Kruševac

2000 -  Nagrada najtalentovanijim studentima FPUD, Fond ,,Blago“, San Francisko

1998 -  L’ aigle de Nice: Vilue de Saint-Jean-Cap-Ferrat,Nica, Francuska

1998 -  Prix de La Ville du Cannet, Nica, Francuska

1998 -  Velika povelja na otvorenom konkursu za ideju i resenje ,,Čuburske cesme’’, Beograd

 

 

 

Web site

http://www.marijastojadinovic.com http://www.celesteprize.com/marija.stojadinovic