NESTALI

         Rad "Nestali" čine digitalni printovi dimenzija 200*130cm koji prikazuju uginule pčele, snimljene u režiranim situacijama. Scene ističu okolnosti koje jesam viđala u prirodi  i situacije koje naslućujemo, ali ostaju nevidljive. Prikaz situacija koje ostaju nevidljive jeste značajan aspekt ovog rada, jer aluzija se odnosi na nestale ljude tokom ratova. OSOBE su postale brojevi. Tela ljudi, kosti, grobovi, vapaji porodica, pa i ta tema ostaju nevidljivi za društvo kog su bili/jesu deo. Da li su nestali "samo" fizički ili su zaboravljeni u sistemu države? A u sistemu pojedinca?

          Sećam se potrage za grobljima insekata. Imala sam 5 ili 6 godina i sećam se pokreta ruku, traganja među lišćem, travom i sećam se zbunjenosti jer ne nalazim minijaturna groblja. Verovala sam da postoji ritual sahranjivanja medju insektima. Kasnije sam saznala da pčele kojima se divim, ipak ne posvećuju pažnju umrlim članovima svog društva...Kada sam napunila 11 godina napustili smo Sloveniju, ali moj otac nije došao u Srbiju sa porodicom, on je sa vojnom jedinicom otišao u Bosnu i Hercegovinu. 1991. godine pokušala sam da shvatim svrhu ratovanja, ali kada je 1999. god. otišao na Kosovo i Metohiju - molila sam ga da napusti vojsku. Svakodnevno smo čekali znak njega ili njegovih prijatelja da su dobro, živi. Telefon je zvonio tek ponekad. Vreme je nekad nezamislivo rastegljivo, sati nepodnošljivo traju. Vratio se bolestan - ali se vratio. Mnogi su poginuli, civili i vojnici. Ljudi. Mnoge nazivamo nestalima. Tada sam počela da analiziram prisustvo/odsustvo empatije u svom odnosu prema dešavanjima, kao i u odnosu ljudi koje sam poznavala, kao i rukovodstva države. Mnogo emocija nosi svaki dan - dok se pitaš da li je neko živ. Koliko boli kada ne znaš da li je živ - ali se veruje da je mrtav? Kako je kada se ne zna mesto groba? Kako se nositi sa tim da je neko ubijen, mučen, nije sahranjen, već bačen, a zatim i odbačen? GDE SU NESTALI ODGOVORNOST I EMPATIJA?

 

(NAD)REALIZAM

       Grupu radova (Nad)realizam čine kadrovi koji prikazuju odnos vodenih površina i tla, biljaka, koje okružuju jedno jezero. Realne scene prirode ostavljaju utisak nadrealnih prizora,  što je dodatno naglašeno izlaganjem posredstvom light box-eva. Pokušala sam snimanjem zabeležiti neobičnost situacija koje sam posmatrala tokom uobičajenog boravka pored vode. Razmišljala sam o okolnostima koje su uslovile da satima osmatram i fotografišem vizuelne promene jedne celine. Jedini zaključak je bio da se dogodila izvesna promena u mojoj opservaciji, jer ranije, iako često provodeći vreme u prirodi, fotografišući, nikada nisam bila toliko zainteresovana za određeni motiv, da bih poželela da razvijem konkretnu umetničku celinu vezano za segment prirode. Ranije su fotografije detalja prirode predstavljale uspomenu, belešku ili tehničku praksu u snimanju makro fotografija. Tokom ovog snimanja desilo se suprotno, ideja se jasno izdvojila nakon posmatranja smena suptilnih valerskih vrednosti, čak nijansi koje nisam uspevala postići na svojim platnima kao slikarka. Svaki segment posmatranog je postao izvor interesantnih kompozicija, koje su počele činiti mogućim koncept o grupi radova zasnovanim na optičkoj iluziji, bez dodatnih manipulacija, obrade snimljenog materijala. 

       Ovaj rad finalizovan je izborom light box-eva kao načina prezentacije, jer neonke doprinose isijavanju prizora, veštačko svetlo delimično simulira blještavilo prirodnog. Light box-evi su odabrani i da bih njihovoj najčešćoj primeni u današnje vreme - reklamnim svrhama suprostavila prizore koji nisu samo trenutna aktuelnost. Ujedno ovaj rad potencira i pitanje interesovanja, pravca usmerenja pažnje mnogih konzumenata vizuelnih sadržaja. 

MOZAIK / SLIKA / OBJEKAT

      Objekat/sliku gradi 36 kocki izrađenih od voska. Dimenzije kocki su 10*10*10cm. Svih 6 strana svake kocke tretirala sam i gradila kao površinu slike, te je na taj način kompletan rad satkan od 216 slika (36*6 strana). Kocke su smeštene na mrežastu konstrukciju i njihovim okretanjem, premeštanjem, dolazi do građenja različitih kompozicija objekta/slike. Mogućnost transformisanja rada i izvođenje hiljada kombinacija 1 slike dostupna je ne samo umetniku, već i publici. Na promenjivost dela utiče i karakteristika voska, koji tokom dužeg vremenskog perioda menja boju, kao i teksturu površine, na koju vrlo utiču i sitna fizička oštećenja. Tako je tokom izvesnih vremenskih intervala nemoguće ponoviti izgled jednom kombinovane celine, ni u boji, ni u formi i to je planirana odlika ovog rada.

      Pri formiranju koncepta jedna od prvobitnih ideja je bilo isticanje snage potencijala mogućeg beskonačnog niza geometrijskih elemenata. Ali modularna struktura nije ostala dominantan cilj. Interesovao me je spoj karakteristika kontinualnog niza jednostavnih/savršenih elemenata, kocki - i snage specifičnosti svakog pojedinačnog elementa. Izrada kompletnog dela zahtevala je dosta vremena, jer sam želela da svaku mikro celinu od 10cm tretiram posvećeno kao i površine većih slika, razmatrajući i menjajući njihove likovne vrednosti. Iako je kalup mogao da pruži vrlo slična rešenja u izgledu malih objekata, oni se znatno razlikuju, jer se događalo da se usled različite temperature tečnog voska nakon hlađenja formiraju krajnje različite površine. Ponekad su građena udubljenja zanimljive nepravilne forme, ponekad je formirana ravna, glatka, mat ili sjajna površina.

     Vremenom je menjan i način izlaganja konstrukcije, tako će sledeća izložba opet uključivati promenu okvira, slika će postati deo veće drvene skulpture. Time se naglašava prethodno pomenuta ideja o stalnoj transformaciji jednog dela, koje nikada nije isto, jedno, već je uvek drugačije, drugo?

O meni

 

BILJANA  ĐUKIĆ

 

Rođena 1980. god. u Ljubljani. Diplomirala 2005. god. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Od 2007. godine živi i radi u Kraljevu.

 

RADIONICE:

- Radionica "Outside Project", Galerija La Corte, Firenca, 20 dana, 2010. god.

- Škola filmske režije, Akademski filmski centar (AFC), Novi Beograd, 8 meseci, 2005. god.

- Radionica u okviru Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma

  "7  veličanstvenih", Sava Centar, Beograd, 2011. god.

- Foto finiš, Međunarodno takmičenje fotografa (24 sata/fotografa/tema), Niš, 2010. god.

- 35. Internacionalna likovna kolonija "Studenica", Studenica, 2010. god.

- Radionica "Digitalno pričanje priča", Fenomena, IKT centar, Kraljevo, 2 meseca, 2009.god.

- Radionica u okviru Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma

  "7 veličanstvenih", Sava Centar, Beograd, 2008. god.

- Foto radionice, Foto kino klub Kraljevo, Kraljevo, 2 meseca, 2007. god.

- Radionica "Osnove animiranog filma", DKSG, Beograd, 3 meseca, 2004. god.

- Radionica "Međunarodna letnja umetnička škola", Rektorat Univerziteta umetnosti u

  Beogradu, Galerija FLU, Beograd, 2003. god.

 

OD 2003. GODINE UČESTVOVALA NA MNOGIM IZLOŽBAMA I PREZENTACIJAMA FOTOGRAFIJA, SLIKA, OBJEKATA I CRTEŽA.

Kontakt: biljana.djukic@gmail.com

 

 

 

 

 

 

Web site

http://