Devojke iz grada

  Nas tri, Maša, Veca i ja živele smo zajedno tokom studija u Beogradu, u Karađorđevoj ulici, otprilike četiri godine. Onda se Maša odselila, a doselila se Ana Marija. Nakon otprilike godinu i po, napustile smo taj stan. Ja sam našla stan na Novom Beogradu, u tom stanu živele su Ivana i Andrijana. Pre toga, počevši od 1998, živela sam sa Aleksandrom, Ivanom, Marijom, Anom, Snežanom, Natašom i sa još jednom devojkom čijeg imena ne mogu da se setim; u Starca Vujadina, pa u Majke Jevrosime, pa u Volginoj, pa u 14. decembra, pa u Karađorđevoj. Iz ekipe koja je živela u Karađorđevoj, u Beogradu je ostala da živi jedino Veca. Za ostale, migracija se nastavlja – nedovoljno urbane da ostanemo u Beogradu, nedovoljno ruralne da se vratimo kući. Moj rad  bavi se time kako snažna centralizacija u državi utiče na emancipaciju žena, zapravo – kako je sprečava.

  Instalaciju čini sedam letećih lavora – u tri se nalaze video-projekcije sa isečcima amaterskih snimaka  (Maša pere svoje plišane lutkice, ili idemo po torbu sa hranom na autobusku stanicu, ili Veca priča o starim SF filmovima…) u sledeća dva – audio-zapisi (Đorđe Marjanović  - Pesma Beogradu i Aleksandra Jovanović sa svojim kratkim pričama) i, na kraju, u preostala dva – mirisne senzacije – deterdžent za pranje veša i jedna (ne baš čista) majica.

  Centralno mesto zauzima lavor sa „Devojkom iz grada”. „Devojka iz grada“ – pesma Miroslava Ilića i čuveni spot sa Sonjom Savić – za mene predstavljaju idealnu paradigmu našeg urbano-ruralnog identiteta, konstantne borbe između velikog grada i ostatka zemlje, šizofrene podele uzrokovane neravnopravnom raspodelom političke i ekonomske moći. Sonja Savić kao paradigma neshvaćenog umetnika, žena koja se nije snašla u velikom gradu u jednoj maloj zemlji.

 Sonja Savić rodila se baš tu u Čačku.

*

  Instalacija je izvedena kao site specific u okviru jubilarnog  25. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku

(18 septembra -2 novembra 2010. godine).  Posebnu zahvalnost pri realizaciji ovog rada dugujem Aleksandri Jovanović i Veroslavi Milenović.

Just do it / Tito - to smo mi

  Mionica je mala varoš u zapadnoj Srbiji, udaljena od Beograda oko 100 km. Na svom putu kroz Jugoslaviju Štafeta mladosti prolazila je svake godine i kroz ovo malo mesto.  Nedavno sam , sasvim slučajno, čula sledeću anegdotu vezanu za prolazak Štafete mladosti kroz Mionicu.

 „incident“ se dogodio osamdesetih  –

Na svom putu od Ljiga do Valjeva , štafeta prolazi kroz Mionicu. Najpre stigne automobilom do pred samu varoš, a potom je preuzimaju odabrani mladi trkači koji je nose kroz glavnu ulicu. Trkači se smenjuju na otprilike 200 metara. Kada štafeta doće do nevelike industrijske zone tu je čekaju odabrani, primerni  mladi ljudi, zaposleni u nekoj od tada veoma uspešnih fabrika („Krušik – precizni liv“ , „Metal Mionica“, „Fima“, „Mladost“ itd. )

I te godine sve je išlo po ustaljenom protokolu, trkači su se smenjivali na ulazu u samu varoš ... Međutim, jedan od trkača, zaposlen u to vreme u „Metalu“ imao je svoju ideju o Štafeti – umesto da svojih 200 metara sa štafetom u rukama istrči na paradan i protokolaran način, trudeći se da ta „trka“ traje što duže, on uzima štafetu i trudi se da svoju maršutu, pa i sledeću i onu posle nje, istrči u što kraćem vremenskom roku! Dakle – ovaj mladi čovek čitav događaj je shvatio kao sportsko nadmetanje! Tako se dogodilo da umesto parade, opšteg slavlja koje traje duž glavne ulice i priredbe koja sve vreme odjekuje sa razglasa, dok TV Beograd i TV Valjevo snimaju prilog za dnevnik koji će biti emitovan te večeri , a koji prati Štafetu na njenom putu kroz gradove Jugoslavije,  štafeta munjevito projuri kroz varoš Mionicu.  Sve to ne bi bilo toliko strašno da Mionica nije toliko mala i da čitava paradna ruta štafete nije iznosila samo oko 1000 metara, dakle, ako je mladić trčao veoma brzo – čitav događaj je morao trajati neplanirano kratko!

Kažu da su ga jedva stigli na „Valjevskom putu“ i oduzeli mu štafetu...

................................................

“Tito - to smo mi”  -- jedna od parola korišćenih prilikom otvaranja fabrike „Krušik – precizni liv“ u Mionici 1980. godine; bila je napravljena od slova isečenih u stiroporu , postavljena na crveni fon , krasila je fasadu novotvorene fabrike.

Ova parola direktno me asocira na “Lično je političko” ( “The Personal is Political” ) – čuveni esej Karol Haniš iz 1969.

U kontekstu malog  incidenta koji se dogodio prilikom prolaska Štafete mladosti  kroz malu varoš Mionica , koji je i  glavna tema ovog rada, ideja da je političko lično iz današnje perspektive, mogla bi se oslikati još jednom poznatom parolom našeg doba  – “Just do it”.

“Just do it” - reklamni slogan za sportsku opremu u direktnoj je vezi  sa video radovima koji su tu da ilustruju ideju jednog čoveka  da je štafeta zapravo trka – sportsko nadmetanje, i ništa više od toga.

*

Rad je realizovan u okviru Mikser Art zone u saradnji sa ngo KIOSK u maju 2011. u silosima Žitomlina, Beograd

Mlada partizanka

    skulptura - gips, autolak, dimenzije 80 x 40 x 37 cm, 2008. Beograd

U ovom radu sam, slično kao u RGB, pokušala da dostignem područje ultimativnog kiča. Kombinovala sam tradicionalnu predstavu heroja (predstave biste heroja narodnooslobodilačke borbe) i predstavu manga (hentai) heroine iz stripova sa pornografskim sadržajem.Karakter je inspirisan idealima na kojima je moja generacija odrastala – idejama slobode, ljubavi i požrtvovane borbe za ove vrednosti. Partizanka je, osim što je bila uspešan borac, u isto vreme bila i seks simbol. Ideja „poprsja” (u ovom slučaju prenaglašenog), spojena je s predstavom savremenih heroja manga stripova da bi se kreirao takozvani character – lik, čija se osobenost ističe isključivo spoljašnjim atributima (uniforma, vojnička kapa). Kvazitradicionalna predstava heroja odslikava, takođe, i moje razmišljanje o odnosu prema skulpturi u novije vreme u Srbiji, odnosno o opšteprihvaćenoj popularnoj ideji biste koja predstavlja lik heroja, i dalje samoj ideji heroja, herojskog čina i žrtve, pri tom sam tradicionalnu predstavu prebacila iz očekivano muškog polja u „nevidljivo“ žensko.

  Takođe, ideja o mladoj partizanki je pokušaj da se, koliko je moguće racionalno, bavim istorijom svoje porodice i ambivalentnim osećajem povodom uloge partizana u Drugom svetskom ratu.

  Referenca na japansku umetnost sa početka XXI veka, posebno na umetnost Takaši Murakamija tu je i da potcrta konfuzan osećaj nacionalnog identiteta. Dakle, ako bi pitanje glasilo - u kakvoj vezi su japanski manga stripovi i Narodnooslobodilački pokret, odgovor bi bio - apsolutno ni u kakvoj.

O meni

Rođena 1978. godine u Valjevu.

Relevantno obrazovanje:
2009. Diplomirala vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Mrđana Bajića
2007. Rekonstrukcija/Dekonstrukcija/Aproprijacija, radionica instalacije sa Kristijanom Tomaševskim , Međunarodna letnja akademija umetnosti, Salcburg, Austrija.
1997. – 2003. Studirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Izabrane grupne izložbe:

2010. XXV memorijal Nadežda Petrović , Čačak
2010. Karavukovo 0001 – kolonija , izložbe održane u : crkvi Sv. Martina Biskupa , Karavukovo; ZMUC, Beograd; UBMS, Beograd; Art Klinika, Novi Sad
2010. “Žensko pismo/Women’s writing” , galerija REMONT, Beograd
2010. “MLADI MAJMUNI (zauzimaju grad)”, Francuski kulturni centar , Beograd
2010. “Med i krv” , Art Klinika , Novi Sad
2009. “Med i krv “, Booze Cooperativa Centar, Atina , Grčka
2009. “Propozicija /refleksija” , galerija UBMS , Beograd
2008. KEF – festival kratke elektronske forme, kulturni centar REX, Beograd
2008. “Progresivne nade3” , galerija HAOS, Beograd
2008. Aprilski susreti, Studentski kulturni centar , Beograd
2007. HELIX Exhibition , galerija FLU, Beograd
2007. “Lost In Stallation”, Alte Saline , Salzburg, Austrija
2007. “2D MutantZombies” , Kontekst galerija, Beograd; Una Galleria, Bukurešt, Rumunija; MKL Gallery - Kunsthaus , Graz, Austrija
2006. “Tragom roda, smisao angažovanja”, galerija O3ON , Beograd
2006. “The meaning of Greatness”, kurator Sarah Pierce, Project Art Center , Dablin, Irska
2006. “Test Peaces and Blend in Moments” , kurator Sarah Pierce, galerija SKC, Beograd
2004.-2008. Godišnja izložba crteža malog formata i sitne plastike studenata FLU, galerija DOB, Beograd
Samostalne izložbe:
2009. “OPŠTA MESTA/ COMMON PLACES” galerija REMONT, Beograd
2011. .....................................................galerija „Nadežda Petrović“ Čačak
Ostale aktivnosti/nagrade:
2011. 25. Memorijal Nadežda Petrović Čačak – nagrada publike

2008. “Vladeta Petrić - vajar” – nagrada za posebne rezultate u skulpturi, FLU Beograd
2007. stipendija KulturKontakt Austija za radionicu instalacije na Letnjoj akademiji umetnosti u Salcburgu

2007. “Kritičarski kauč” – radionica sa kritičarkom Jovanom Stokić , FLU Beograd
2006. “2D MutantZombies”,radionica novih medija sa umetnokom Dejanom Grbom , Letnja škola Univerziteta umetnosti u Beogradu, Pirot

Web site

ana-krstic.com