Antoaneta

Serijal fotografija, 2008.

Šta je toliko fascinantno, intrigantno i još uvek neodoljivo privlačno u tom „kostimiranom razdoblju“ 17. veka? Period baroka, prepun dekorativnosti, kiča i beskrjnog, besmislenog gomilanja kao oličenja moći i hedonizma velikih kolonijalnih sila, iznova se javlja, u možda tek drugačijoj formi, samo tri veka kasnije kao posledica istih ljudskih strasti i požuda i ovog puta, megalomanske, industrijske proizvodnje. Prekomernost zlatnih, baroknih ornamenata u prošlosti, u 20. veku postaje lažni sjaj “glamuroznog” života opsednutog novcem. Biti slavan, biti bogat, biti moćan, posedovati! Ko će više, ko će brže, ko će pre? Sve se može kupiti, sve se može imati, svako ima svoju cenu. Čovek postaje roba. Ljudskost se gubi kroz kozmetiku i plastiku, dostojanstvo čoveka vrhuni u izgledu savršene “lutke sa naslovne strane” Vogua, ideal Barbike pretače se u čistu prazninu ljudskog koje to više nije. Ljudi-fantomi zatočeni u jednom sistemu koji se sve više ubrzava, čija produkcija premašuje samu sebe: proizvodi se više nego što se može potrošiti. Preobilje pakovanja, reciklaža ... U 18., kao i 21. veku, stvari kulminiraju, dolaze do svog vrhunca, samog apsurda, rasprskavaju se.

U potrazi za novim formalnim sistemom koji bi mogao da prevaziđe ono što je uobičajeno, akcenat se stavlja na glamur i podvodi pod životni stil. Marija Antoaneta simbol je upravo jednog takvog delovanja. Ona je poslednji stadijum neprestanog akumuliranja želja i atributa, potrebe da se bude besmrtan. Nova moderna je novi rokoko 21. veka; vrhunac kapitalističke trke koja je od stvaranja proizvoda prešla na proizvodnju informacija učvršćujući spregu moći i znanja. Bez limita u brzini i količini, želi se sve, uvek još, uvek više, kao u kokainskoj zavisnosti. Jedina granica koja se moze postaviti je smrt- cocaine overdose.

Apologia Turbo Folka

Projekat: video, poster, fotografije, 2009.

Video rad “Apologia Turbo Folka” počinje pričom u kojoj su 2008. godine naučnici iz CERN-a greškom, stvorili crnu rupu, kroz koju je Zemlja prošla i pojavila se u paralelnom univerzumu; bez živih bića, samo sa artefaktima. U tom novom univerzumu, bića sa druge planete istražuju Zemlju. S obzirom na činjenicu da na našoj planeti više ne postoji nikakav život, već samo artefakti kao ostaci nestale civilizacije, ova planeta postaje bogato arheološko nalazište za bića sa planete skoro identične našoj, čak i nazivom - Zemlja 1. Imajući na raspolaganju samo “arheološki material”, ova bića, u pokušaju da rekonstruišu istorijski i kulturni razvoj, tretiraju “turbo folk” kao značajan kulturni fenomen i dolaze do potpuno pogrešnog zaključka da je to bio vrhunac postmodernističke umetnosti. Ovo je takodje aluzija na evaluaciju kulturnih vrednosti, na to ko donosi sudove, iz koje perspective i kako se takva stanovišta šire u javnosti.

“Turbo folk” je uticao na generacije odrastale 90-tih na području Srbije, pa čak i na one koji su svoj identitet gradili kontrirajući mu.

Njegov uticaj ne bi bio tako značajan da je tada postojao neki drugi “kulturni” izbor. “Turbo folk” je imao eksluzivno pravo na pojavljivanje u medijima dok je sve ostalo bilo potisnuto na margine. Pojava “turbo folka” kao takvog nije predstavljala problem. Svaka zemlja ima svoju kič muziku i idole u njenim zvezdama. Problem je bilo to što je on bio u toj meri dominantan kao i njegova povezanost sa politikom i mafijom.

Ovaj projekat nije samo lična priča, on je lokalan kao i globalan, glokalan. Kako su stvari mnogo drastičnije i transparentnije u totalitarnim režimima, tako i “turbo folk” odražava stanje stvari na jednom širem aspektu. Ovaj narativ naglašava priču u kojoj moćnici kreiraju kulturne paradigme, ali isto tako se u jednom iskrivljenom ogledalu reflektuje slika zapadne imperije. Srpski “turbo folk” je jedna ogoljena forma kapitalističkog društva i njegov mutirani produkt.

Abject Meso kao otelovljenje straha

Serijal fotografija, 2009.

Fotografije Abject su početak jednog dugotrajnog procesa preispitivanja moje profesionalne i lične pozicije.

Teškoća da se prihvate socijalne uloge, da se bude deo sistema i funkcioniše u skladui sa njim, postaje u jednom trenutku glavna tema koja se reflektuje na moj rad. Suočavanje sa činjenicom da se ipak mora odrasti, postaje noćna mora, u snovima gde je strah reprezentovan kroz meso. To se razvilo u opsesiju gde se pivlačnost i gadjenje smenjuju. Živo, krvavo meso i unutrašnji organi simbolizuju telo, seksualnost, ljudsku prljavštinu, samu smrt. Takvo telo ovde istovremeno postaje mesto straha i neodoljive požude.

Ukidajući granicu izmedju sopstva i spoljašnjeg sveta, a u isto vreme odvajajući se od animalnog – izvrtanjem same utrobe, organsko telo se pojavljuje kao jezivo i prljavo.

Na ovim autoportretima, izbrisana je svaka ekspresiju sa lica i stvoreni su neki drugačiji karakteri. Tamo gde se značenja urušavaju (Moći užasa, Kristeva 1989.), mesto gde su granice nejasne ili ne postoje, je mesto gde ja nisam. Bilo je potrebno da poreknem sebe da bih ponovo “nastala”.

Proces odvajanja je praćen prihvatanjem reda i njegovih pravila, spoljašnjeg sveta i njegovih zakona izraženih kroz jezik i komunikaciju sa drugima. Otpor prema spoljašnjim pritiscima, tudjim željama i zahtevima, postojećim identitetima, vodi me ka onom marginalizovanom, prljavom, diskriminisanom, zabranjenom, ali isto tako i ka potrebi za pročišćenjem. Prema Kristevi, to se jedino može postići kroz religiju ili umetnost. U mom slučaju to je bio čin umetničkog stvaranja.Abject mora biti isključen iz samog tela i živog sveta zato što tamo ni ne pripada i mora biti smešten sa druge strane imaginarne granice izmedju Ja i tog zastrašujućeg sveta (Moći užasa, Kristeva 1989.).

O meni

BIOGRAFIJA

Jana Stojaković rođena je 1981. godine u Beogradu, gde trenutno živi i radi.>

Obrazovanje:

Magistarske studije (MFA), klasa prof. Brian Chalkley,Chelsea College of Art & Design, London, magistrira s najvećom ocenom-distinction), 2009.

Specijalisticke studije (Postgraduate studies), Chelsea College of Art & Design, London, 2008.

Dodiplomske studije, Centar za Ženske studije, Fakultet Političkih nauka, Beograd, 2006.

Osnovne studije, odsek slikarstvo, klasa prof. Čedomira Vasića, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd, 2006.

Stipendije:

2006. - Stipendija Vlade - Fond za mlade talente Republike Srbije i

2005. - Stipendija Ministarstva za obrazovanje i sport

Glavne izložbe:

• ”Act Art 7“, London, 2009.

• „London’s posters in Winnipeg”, 2009.

• „Impossible Exchange“, Frieze, London, 2009.

• Magistarska završna izložba, Chelsea College of Art&Design, London, 2009.

• „Going postal“, Institute of Contemporary Arts (ICA), London, 2009.

• “Condensation 2009”, Bodhi Gallery, London, 2009.

• “Best regards from the blind spot”, Montehermoso, Vitoria, Španija, 2007/ 2008.

• “MAGISTRALE Kulturnacht”, Potsdamer Strasse, Berlin, 2007.

• Samostalna izložba „Glamurozne proteze“, Kulturni centar “Magacin”, Beograd, 2006.

• Re_Set:[01], Context Galerija, Beograd, Srbija, 2006.

• „GREEN BEAT“ video selection, Tuborg loud and clear, Beograd, 2006.

• ”MAGISTRALE Kulturnacht”, Potsdamer Strasse, Berlin, 2006.

• „Uggacchanta”, Der Lions Campus Club, Bremen, 2006.

• Izložba crteža u Domu Omladine, Beograd, 2006.

• Outside Project, Tursko kupatilo, Beograd, 2006.

• Samostalna izložba ”Künstlerich/ lich Leben’’ “Umetnički/ veštački život’’, galerija “Kocka”, Beograd, 2006.

• FLU-id, Dom omladine, Beograd, 2005.

• Grupna izložba u studiju ‘’SACI’’, Firenca, 2005.

• Aprilski susreti, SKC Studentski kulturni centar, 2005.

• “Nelagodnost u prostoru”, Studentski kulturni centar SKC, Beograd, 2004.

• Feshion changing identity, Video rad u okviru BELEFa (beogradski letnji festival), 2004.

Web site