IGRA SVETA U SVETU IGRE

Preokretanjem smisla određenih društvenih igara (šah, puzzle, karte, domine...) težim da istražim odnos čoveka i društva. Svet igara nudi bezbrojne mogućnosti za suočavanje i suprotstavljanje stvari i pojava, a igra koja me interesuje jeste ona koju Englezi nazivaju "game" (igra određena pravilima, za razliku od "play", igre dece i životinja) kroz koju učimo naše ponašanje u društvu.

Ova igra u svojoj osnovi sadrži tri elementa koja su suštinska za moja interesovanja.

Prvo, to je njen ludički karakter, prisutan u svim igrama, zbog kojeg joj se često pripisuje pojam detinjastog. Ali, uz to, ova igra počiva na zakonima matematičke logike i uredjena je prema društvenim zakonima. Primenom principa preokretanja smisla, umetnički radovi dobijaju kritičku dimenziju. Rezultat/cilj rada jeste traženje odgovora od strane igrača odnosno posmatrača.

U izlagačkom smislu, reč je o objektima, ispravljenim ready made-ima odnosno umetničkim verzijama nekih običnih igara, a u pitanju su i interaktivne instalacije, fotografije i plakati.

Projekat Igra sveta u svetu igre nastoji da istraži:

- način interpretiranja informacija i stvari koje nas okružuju;

- naše ponašanje kada se nađemo ispred nepoznatog/poznatog objekta koji ne sadrži "uputstvo za upotrebu";

- pitanje izbora i zavisnost krajnjeg rezultata od naše odluke;

- važnost postojanja cilja i pravila;

- važnost pobede;

- pitanje teritorije;

- pitanje funkcije.

Slika1: Bez naziva, ispravljeni ready made

Slika2: aim?game, interaktivna instalacija, 160x80x40cm

šahovska tabla, figure=PROVIDNOST=odsustvo svih ličnih karakteristika

IGRA SVETA U SVETU IGRE

Osnovno pitanje koje se postavlja u naredna dva rada je pitanje odluke, odnosno koliki i kakav uticaj i posledice može imati naša odluka.

Ako pred sobom imamo neizmerno veliki broj mogućnosti, odluka o jednom odredjenom rešenju ponekad ostavlja neizmerne posledice na nas i svet oko nas.

Za razliku od ovog, postoje i sistemi u kojima naša odluka i izbor odredjene mogućnosti ne utiče ni na šta nama vidljivo, stvari ostaju iste kao i da smo odabrali bilo koje drugo rešenje, odnosno nama vidljive (pristupačne) posledice ne postoje. Ali u svetu koji je iznad našeg materjalnog to je ipak prvo, peto, deseto...u svakom slučaju različito rešenje.

Slika1: Fin de l'histoire ou l'Histoire de la fin, puzzle, 80delova, 80x64cm, autokarta SFRJ

(u francuskom jeziku reč histoire ima dvostruko značenje-priča ili istorija)

Slika2: 2!+2!+14!+14!+24!+24!=1. puzzle, ogledalo, 80 delova, 80x64cm

izbor→odluka→rezultat ostaje isti

(rezultat ne zavisi od rasporeda elemenata→rezultat ne zavisi od odluke)

АМПЕЛМАНН

Predstavljene fotografije nastale su u Berlinu 2008. i Beogradu 2009. godine i bave se dešavanjima u ovim sredinama u periodu od 1990. godine do danas.Kao "glavne junake" ove priče izabrala sam Ampelmann-a (čovek sa semafora) i table sa nazivima ulica, kao simbole koji po meni oslikavaju to vreme na pomenutim područjima.

Ampelmann je jedno od retkih obeležja Istočnog Berlina koje je opstalo i nakon ujedinjenja Nemačke i pada zida, kada su mnoga obeležja Istočnog Berlina zamenjena onima iz Zapadnog. Zahvaljujući pobuni ljudi koji nisu dozvolili njegovo uklanjanje sa ulica, Ampelmann je danas postao jedan od najvažnijih simbola Berlina.

Table nose stare  nazive ulica u Beogradu ispisane latiničnim pismom. U Beogradu, čak 1500 ulica promenilo je imena od 1990.godine do danas, a promenjeno je i pismo-od 2006.godine, imena, koja su bila pisana latiničnim pismom, pišu se samo na ćirilici.

Ove fotografije inpirisane su navedenim fenomenima.

Postavljanjem izabranih simbola-Ampelmann-a i tabli u određen odnos sa spomenicima (kao nosiocima-obeležjima značajnih događaja i vremena) i objektima koji simbolizuju novonastalu situaciju (ambasade bivših republika SFRJ), uspostavljen je određen vid komunikacije između ovih elemenata.

Na taj način, ovim radovima sam želela da kroz odnos društva prema spomenicima i simbolima određenih vremena (kao što su Ampelmann i nazivi ulica) istražim odnos ljudi prema sopstvenoj prošlosti.

Oba elementa koja su korišćena na ovim fotografijama-Ampelmann i table- predstavljaju  "ispravljeni ready-made".

Rad predstavlja seriju od 22 fotografije u kojoj su jedna fotografija iz Berlina i jedna iz Beograda povezane u diptih.

O meni

Mirjana Blagojev (1974, Zrenjanin)

Diplomirala na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu (1996). Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (smer vajarstvo, 2000). Stekla master diplomu Ecole Superieure des Arts Decoratifs u Strasbourg-u, Francuska (smer objekat-staklo, 2005). Magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (smer vajarstvo, 2007). Radi kao stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (katedra za vajarstvo). Kao član asocijacije OKUP iz Strazbura učestvovala u organizaciji Festivala Alternativne Kreativne Razmene (FACE) održanom u Beogradu i Novom Sadu (2005). Član ULUV-a od 2008. godine.

Važnije izložbe:

2003  Festival OKUP#2, LAB galerija, Strazbur, FR
2005  «Martovske nedelje», galerija «La Chaufferie», Strazbur, FR
        «Objekat života», galerija «La Chaufferie», Strazbur, FR  
        Izložba u okviru manifestacije «10 godina demokratizacije Balkana» u organizaciji Saveta Evrope,ENA, Strazbur, FR
2006  Izložba «Generacija bez granica» u okviru manifestacije « Strazbur- glavni grad stakla», Gradska kuća, Strazbur, FR
        Izložba «Dva pogleda», galerija MJC Bazin, Nansi, FR
2007  «Noć muzeja», Muzej Katedrale Notre Dame, Strazbur, FR
        Caravane #4, pozorište Maillon Wacken, Strazbur, FR
        Kulturni centar La Galet, Strazbur, FR
2008  Izložba novoprimljenih članova ULUV-a, Novi Sad, SR
        Salon fotografije „Grad okom kamere“, Kulturni centar, Zrenjanin, SR

SAMOSTALNE IZLOŽBE:

2001  «Nesporazumi», Dom omladine, Beograd, SR
2007  «Kreigranje», MP  Art, Novi Sad, SR
2009  «Igra sveta u svetu igre» - Muzej Savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, SR
                                   - Savremena galerija UK Ečka, Zrenjanin, SR
        «Lično mapiranje grada-žurnal iz Berlina», Galerija 73, Beograd,SR
        «Ампелманн», Galerija SULUJ, Beograd, SR

Web site