Absence

Absence je serija fotografija nastala dan nakon smrti moje bake u decembru 2008 godine. Fotografisala sam detalje u njenom domu u kome je zivela skoro trideset godina: sitnice koje su joj znacile, suvenire sa putovanja, cvece koje je odrzavala, cipele koje je nosila do poslednjeg dana, kisobrane koje je koristila...

Fotografije su nastale iz gladi da zabelezim njene tragove, mapu njenog postojanja, da zamrzenem trenutak, da se pravim da je ona jos uvek tu, ne zeleci da budem svesna da ona tim stvarima nece imati priliku da nadje drugo mesto, da ih njena ruka nikada vise nece dodirnuti. 

Shoot me!

SHOOT ME je deo multimedijalnog ongoing projekta pod naslovom Dance Rehearsal Project, zapocetog 2008 godine i koji je do danas imao kao ishod seriju izlozbi i performansa u Rimu, Beogradu i New Yorku. Radi se o performansu ali nije u pitanju performans umetnika; umetnik je iza foto aparata kojim fotografise (engl. shoot) improvizovanu generalnu probu (dress rehearsal) u kojoj ucestvuju volonteri koji se odazivaju na javni otvoreni poziv (open call).

Kao sto sam naslov, Dance Rehearsal (Plesna proba) najavljuje, SHOOT ME pretvara probu (rehearsal) u predstavu. Mala, improvizvana bina i improvizovani, baletski tutu su elementi koje nudim volonterima. Volonteri, kao klasicne balerine i baletani pred izlazak na pozornicu, treba da stanu u red da bi se u tom redu osetili strah, nervoza i konkurencija kao da se radi o dugo i vredno pripremanom komadu a ne o delu koje nije ni napisano. Cilj je da se sto bolje i autenticnije izgleda na fotografiji. U stvari nema ni samog performansa, sustina je pozirati. Od volontera ocekujem da se udube u ulogu klasicnog baletana ili balerine i da slobodno interpretiraju momenat kako ga zamisljaju; imaju slobodu da se obuku i/ili nasminkaju kako zele dok ja sa druge strane fotografskog objektiva pokusavam da zabelezim taj momenat.

Prethodnica ovom performansu je serija fotografija pod naslovom Fuck Art Let's Dance,slikana u Beogradu, Rimu, New Yorku i Briselu 2008, 2009 i 2010 godine. Snimanja tih fotografija su sama po sebi bila toliko uzbudljiva da sam zajedno sa kustoskinjom Jovanom Stokic, koja je imala ideju da to sto se desava iza bine pretvorimo u glavni dogadjaj, odlucila da fotografisem javno i da isto tako koristeci nove internet mogucnosti video prenosa, transmitujem performans iz prostora u kome ce se glavni dogadjaj odvijati u druge prostore od interesa sirom sveta u isto vreme. Ovaj dogadjaj je efemeran, kao i svaki drugi performans, kao talk show ili fudbalska utakmica, i cak i ako se ponovi nikada nece biti isti; iz tog razloga, prenosom, pokusavam da produzim njegov kratak zivot i da ucinim da emociija putuje sirom sveta. Miks klasicnog baleta sa visoko stilizovanom modnom fotografijom, filozofijom Velikog Brata i novim medijima je veliki izazov za mene da se razvijam kao umetnik poigravajuci se klasicnim kanonima i super savremenim izazovima lepote, umetnosti i drustva.

HAPPY B-DAY BARBIE!

Selebriti lutka Barbie je proslavila pedeseti rodjendan 9. marta 2009 godine. Simbol konformistickog, konzumistickog , sterlinog drustva dvadesetog veka, usla je u pozne godine lepsa i mladja nego ikad. Dok svet svom svojom tezinom i velicinom srlja u ekonomsku krizu, bezbrizna Barbie jurca sa jedne super luksuzne zurke na drugu u svom novom sportskom automobilu, svojom ultra jahtom, ili je cak sama organizuje u svom novom luksuznom domu opremljenim najinteresantnijim dizajn i antickim komadima. Iznad svega ona voli svoj poziv modela koji joj daje mogucnost da se besprekidno presvlaci ali koji ne uspeva da joj resi uvek jako komplikovanu dilemu: Sta da obucem veceras? – ovo zivotno pitanje, nesto kao biti ili ne biti, je sustina celog njenog postojanja.

Kao sto je Barbie dala zivot 30godisnim, pa onda 40godisnjim, sada i 50godisnjim devojcicama iz sage Sex and the City koje su uzor milionima devojcica, devojaka i zena sirom Zemljine kugle da pumpaju silikonima, katuju i pejstuju najneobicnije delove tela, od usana do usana vagine (labiaplasty – “regulisanje i ulepsavanje spoljasnje zenske genitalne strukture”), ona je verna kopija nemacke playgirl lutke Lili. Lili je rodjena u formi stripa u nemackom tabloidu Bild-Zeitung 1952 godine, da bi kasnije njeno glatko telo, jedre grudi i duga plava kosa dobile trecu dimenziju u vidu istoimene lutke od 30ak centimetra, namenjene za zabavu odraslih muskaraca i mogla se kupiti na trafikama, bas kao Barbie i Sex and the City dvd danas. Na samom pocetku, garderoba ove ikone stila i jos po neceg svodila se samo na dve sexy verzije: naivna devojcica u baby-doll spavacici i bad-girl u helankama i golog stomaka.

Zelim da bude jasno da ovo nije lekcija morala vec umetnicki projekat koji proucava drustveni fenomenom plasticne lutke od nekih tridesetak centimetara.

Da bih otkrila tajnu uspeha ove ikone i njene filozofije, intervjuisala sam pojedince i pojedinke sirom sveta, na temu licnog iskustva sa Barbie lutkom (kuriozitet: jedan od najvecih svetskih kolekcionara Barbie lutke je tridesetdvogodisnji sicilijanac Giovanni Madonia koji radi kao dormen u istocnom Londonu i poseduje 32000 barbika), sakupila obimnu kolekciju publikacija (knjige, casopisi, internet stranice), ucestvovala na chatovima, aukcijama, u Facebook grupama itd.

Rezultat mog istrazivanja su video i audio zapisi intervjua, razmenjeni e-mailovi, fotografije, isecci iz novina, knjige i drugo.

O meni

Rodjena u Beogradu (1978), zivi i radi u Rimu, vizuelna umetnica Marta Jovanovic Bosi je diplomirala na americkom univerzitetu Tulane. Deo univerzitetskih studija je provela u Firenci, na akademiji Lorenzo de Medici. Marta je izlagala u Srbiji i inostranstvu u saradnji sa kustosima kao sto su Achille Bonito Oliva, Umberto Scrocca i Jovana Stokic. Na projektu Fuck Art Let’s Dance je radila sa trupom Troubleyn belgijskog umetnika Jan Fabrea, a njeni provokativni radovi su 2009 godine bili izlozeni u muzeju Pietro Canonica u Rimu.

Samostalne izlozbe: FUCK ART LET’S DANCE, GSU KCP, Pancevo (2010), tekst Jovana Stokic; FUCK ART LET’S DANCE, Generalni Konzulat Republike Srbije, New York, SAD (2010), kustos Jovana Stokic; DANCE REHEARSAL PROJECT, Museo Pietro Canonica, Rim, Italija (2009), kustos Simone Verde; PORTRAIT GALLERY, Electronic Art Café, Rim, Italija (2009), kustosi Umberto Scrocca i Achille Bonito Oliva; FUCK ART LET’S DANCE, Galerija SULUJ, Beograd, (2009), kustos Marina Martic; NO WONDERLAND – HOTEL O3one, Beograd (2007), kustos Maja Ciric; PRIVATE SCREENING, Galerija Art Gate, Beograd (2006); 1059 – O3one, Beograd (2006), kustos Milica Pekic.

Od kolektivnih izlozbi se izdvaja ucestvovanje u samostalnom projektu Impossible Exchange, umenice Brine Thurston na Frieze Art Fair-u u Londonu (2009).

Web site