Muška stvar

"Muška stvar", ciklus fotografskih radova Borisa Šribara, predstavljen kroz novu prizmu muškosti – bez muškosti, podriva (negira) stereotipni macho diskurs, gde bazična moć podrazumeva aktivni novac i još aktivniji kurac. U ovom slučaju, muška alatka bez identiteta kao skrivena, nevidljiva, poistovećuje se i izjednačuje sa ženskim - gino principom, magičnim trouglom postanja, ženskim genitalijama, što je u okviru nagoveštaja, pretpostavke i enigme, distancira od vulgarizma i neukusa, približava čednosti i čini je sofisticiranom i uzbudljivom. Borisov Homo Erectus je svojom ambivalencijom, aseksualnošću i kastracijskom bespolnošću, utoliko više angažovan i političan, jer je jasno konotiran u pravcu ravnopravnosti polova i dostizanja idilične ravnoteže na drugim, zapostavljenim, a vrlo bitnim nivoima, intelektualnom i duhovnom.

Drugi deo izložbe uključuje konceptualnu samoposlugu, odnosno degustaciju slatkiša u obliku odlivaka autorovog penisa, što sadrži neophodnu dozu egzibicionističke hrabrosti, antropofagične opskurnosti, bizarnosti i promišljenog ataka na publiku. Prema očekivanju je da žene budu otvorenije prema ovom slatkom izazovu, a da se muškarci blentavo smeškaju i odbiju ponuđeni zalogaj, no dajmo šansu prijatnim iznenađenjima! Genijalan test za homofobe, mediokritete i snobove! Ja ću ga pojesti sa užitkom.

                                                                                                         Kosmogina

Ja jedem sve

Kupala sam se u svom bazenu sa društvom, bio je petak. Savršen dan. Nisam ni slutila, ali odjednom zgrabile su me ruke nekakvog čoveka. Sećam se njegovih tetovaža na podlakticama. Sledeće što sam videla bila je drvena palica, nisam ni stigla da otvorim usta i bam! Udarac u glavu.

Mislila sam da je to moj kraj, ali onda sam srela njega...

Fish

Rođena sam u Jaloviku. Tamo sam i odrasla sa svojom majkom, tri sestre i dva brata. Živela sam srećno, trčala po seoskim poljima, valjala se u blatu, bio je to divan život.

Onda su jednog dana došli neki ljudi i odveli me. Strah je bio nepodnošljiv. A onda sam upoznala Borisa...

Pink Pig

U radu Ja jedem sve pravljene su kopije mrtvih životinja koje su u najčešćoj upotrebi na domaćim trpezama. Odlivci su skinuti direktno sa njihovih tela.

Kopije životinja su obojene u pink boju tako da posmatrač ne doživljava objekte kao mrtve životinje već kao nešto lepo, „slatko“. Životinje su stavljene u jednu romantizovanu ulogu gde govore o svom iskustvu pre smrti i momentu kad su upozale autora rada.

Kroz prizmu „pink cinizma“ rad je na relaciji između licemerstva današnjeg društva, savremenog konzumenta koji jede sve i autorove samomitologizacije koja se provlači i kroz predhodne radove.

What is my citizenship?

Rad tematizuje klišee i predrasude koje postoje prema određenim nacijama, kao i činjenicu da u današnjem svetu vrlo često ljudi najrazličitijih nacionalnih pripadnosti poseduju isto državljanstvo. Cilj rada je da posmatraču onemogući građenje takve predrasude, već da posmatra određene ljude i zaključuje o njima na osnovu opštih stvari, prepoznatljivih kod svih ljudi. Šribarove kolege, prijateljei i poznanici nas posmatraju sa fasada grada. Od svake fotografisane osobe umetnik zahteva samo jednu rečeniocu. Samo jedan iskaz, koji se toj osobi u tom trenutku čini važnim. Tako nastaje spektar izjava o životu, o željama, o snovima ili sasvim banalnim stvarima, koje čine ljudsku svakodnevnicu.

Nestanak privatne sfere, kao jedan od fenomena javnog prostora, koji se na Zapadu javlja s početka 1990-tih godina, u Srbiji se sreće nešto kasnije, početkom novog milenijuma, kao posledica zakasnele tranzicije.

S jedne strane se zapaža nestanak javnog prostora zajednice u korist privatnog (privatizovanje od strane pojedinih mega-koncerna), i istovremeno nestajanje pojedinca, individue i njeno potpuno povlačenje u anonimnost. Rad What is my citizenship? ide korak dalje, otvarajući važno pitanje, koje bi se moglo formulisati na sledeći način: Koja prava može da ima pojedinac u javnom prostoru, bez otkrivanja svoje nacionalne, političke ili socijalne pripadnosti?

What is my citizenship? je radjen kao site-specific rad u Gracu, u okviru festivala Štajerska jesen. Za potrebe rada fotografisano je više od 200 ljudi, srpskog državljanstva

O meni

Moj otac je rođen u Svilajncu, kao dete radne akcije. Nana je rođena na Hvaru, a deda joj je bio drugi muž, pošto su joj komunisti ubili prvog. Deda je iz Slovenije. Njegov otac je bio Jevrej koji je došao iz Nemačke, a njegov otac iz Francuske. Ja verujem da je bio Isusov potomak... Dedina majka je poreklom od Uskoka. Živela je u šumi otuđena od ljudi i imala kosu do zemlje. Moja majka je rođena u Tekerišu. Kad je bila mala ujeo ju je vukodlak... Dedu su ubili, a babu su davile veštice. Ja sam Boris Šribar rođen 1979. u Šapcu, u Srbiji. Diplomirao na Fakultetu lukovnih umetnosti, vajarski odsek u Beogradu.

 

Web site

http://borissribar.webs.com/