Menu
Producition Workshop Archive Finale 2010

 

 

 

 

Maja Obradović

UBICU TE, VIDELA SAM TI LICE!

Без загрљаја, молим!

је назив серија цртежа-објеката који се баве непостојањем менталне хигијене у савременој Србији али и судећи по свему, и у савременом свету. Настала из разговора са женама које су нападнуте и силоване (у различитим условима-рат или мир), радови покушавају  да пронађу заједничке тачке свих ових Женских наратива.  Прећи преко ужаса и потражити помоћ је људско али ћутати и бити осуђен на кривицу је заправо, стварност.

ГУБИТАК ИМЕНА И ИДЕНТИТЕТА  Била сам померена из свог мртвог угла уметника онога тренутка када је једна од Жена пристала на разговор, одливање руку, груди, ушију али не и на то да на цртежу буде лик, њена глава, њено име и презиме. Отуда појава аутопортрета као једина могућност зарад стварања новог, сублимираног идентитета. Постало је јасно да постоје одређене границе које су током разговора постављене према мени као уметнику који зарад стварања из угла Другог  улази у туђе тело, ум, бол, на непознату  територију! Према њеном казивању то што јој се десило је срамота и Она мора сносити кривицу. Током напада с леђа њене руке су биле блокиране једном руком нападача а уста су јој покривена другом, до мере гушења. Зато сам и направила директан одливак са уста и браде са њеног лица као потенцијалних места нестанка, путем гушења, као оних који су у тренутку Силе највише и прокрвљени.  Она је рекла: ''Најжалије ми је сто му никада нисам видела лице. Али видела сам кроз сан...Сутрадан је дошла моја сестра и желела да ме загрли али ја сам се најежила и стресла. Болео ме је загрљај и молила сам да ме више нико не грли поново. И данас загрљај тешко подносим'',  11.мај 2009.год. На питање шта је полиција рекла, како је средина реаговала, каже да готово никоме није ни рекла а да је полиција покушала утешити речима -Замислите шта би било да сте у његовој кожи и да тако данима и сатима чекате да неког нападнете с леђа...а онда видите две другарице, момка и девојку, нико да наиђе сам....

На њен плач, схватам да је тортура тек почела.                                                                                                           

 


CORRUPT

CORRUPT-pokvaren, korumpiran, kvarenje…

САМОЗАБОРАВ ТЕЛА  Гледати тело које је свесно негирано од стране жртве и покушавати продрети у тело као место догађаја и деловања Силе је контрадикторност којом се баве ови цртежи. Прво је потребно освестити код жртве Тело. А то сам покушала одливањем гипсом директно са тела а затим одливањем у латексу. И на крају спој цртежа-акварела  и одливака . Фасада Тела, тј. Лице Тела је сведок живљења који у себи заправо носи Интимну Идеју Света о насиљу као негативној еротици.Из тог разлога сам желела реконструсати најбитније тренутке физичког напада, напада средине  као и једнако важног, доживљаја Жене о свом Телу после догађаја. Ту има мало разлике,  све је то узроковало унутарњи хаос жртве што је обично и најчешће на крају резултирало и болесном стању Тела.  Заједничко за велики број интимних изјава јесте осећање сопственог Тела распона од обичног животињског меса до најобичније биљке.

Тада сам отишла у кланицу и велике фрижидере где се чувају делови органа животиња намењени за продају у исхрани људи. Колоритска сличност је велика а обешеност меса о велике куке и репетиција процеса сец-сец, одговарају осећају измучености, несвести, немару према свему што се као насиље збива а које су жртве описале. Отуда и одливене груди нападнуте Жене заједно са призором меса у једнаком односу 2:2. Зато је назив уствари критика доживљаја Тела, као оног које промењено Силом, које је кварљиво, покварено што би одговарало односу средине према Телу такве Жене, које породица често напушта. Данас је важније одузети право на говор онога који има шта да каже, онога кога 'боли' јер је лако заменити углове жртва-нападач, уметник-жртва, уметник-нападач... Поверење које ми је дато, од стране свих Жена, као уметнику је било изузетно важно али и тешко за добијање, тако да је рад стално у прогресу.

 

 

 


WRONG

WRONG-pogresan, netacan, nepravedan, nemoralan…

Након што сам покушала да одлијем читав торзо Жене, она се уплашила и пала на столицу а калуп је остао поред ње. Тачније, Она се уплашила  јер је гипс почео да одузима влагу из њеног Тела. Жеља да се поново интегрише одливак је замењена још интимнијом белешком-дала ми је свој дневник, унутар ког ми је показала два искрзана папирића са текстом који је настао дан након напада 2009. Али наравно, опет уз објашњење да је немогуће да га добијем као документ и изложим. Отуда се цео текст појављује на десној страни цртежа. Правило је исто-нема лика ни имена! Отуда аутопортрет!

Попут Andrian Piper: ”Моја стратегија  самоодбране је да трансформишем бол у значења.” Oна-моја стратегија самоодбране је дневник. Ја-моја стратегија самоодбране је да трансформишем дневник у цртеж .

 На питање како убити човека, које је постало мантра и опсесија, одговор може бити да су разни начини и-да, све их користимо. Мој покушај је био усмерен на тражење људског, хуманог људског тамо где се оно ни не тражи а постоји. С тога ми је неизмерно важно људско говорење, не само због наратива колико због покушаја реконструкције бола и његове компарације у различитим условима. Може се поставити питање како схватити овај колаж сцена јер је документаран материјал тежак и обиман те трпи банализацију уколико се не очисти на адекватан начин. Одговор у виду Ничеовске промисли “људско, исувише људско” и даље је на снази.


 

O meni

B I O G R A F I J A

 IME I PREZIME: MAJA OBRADOVIC

DATUM ROĐENJA: 19.07.1983.g.

ADRESA: Poručnika Spasića I Mašere 18/47, Srbija

 

OBRAZOVANJE

(2007/2008) – upisala doktorske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek – slikarstvo, red.profesor Jovan Sivački

(2006/2007) – diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti   u Beogradu, odsek – slikarstvo, red.profesor Jovan Sivački

 (2001/2002) – upisuje Fakultet likovnih umetnosti u                Beogradu, prosek ostvaren u dosadašnjem školovanju 10,00

 

SAMOSTALNE IZLOŽBE

   (22. decembar 2009-9.januar 2010) Chaos Galerija,

   nagradjena izložba iz fonda Vlade Veličkovića, Beograd

 (22.septembar-11.oktobar, 2009) 'Zašto crvena?' , Galerija zaduzbine Ilije M. Kolarca, Beograd

(2-14.septembra, 2008) ’Slojevi memorije’, Galerija Doma Omladine, Beograd

 (januar, 2008) ’La tristezza durera’, Galerija Fakulteta likovnih umetnosti, Beograd

  (3.novembar, 2008) ’Fragile in an empty castle’,

   Balmoral, Bad Ems, Germany

 

GRUPNE IZLOŽBE preko 10

 (12-17.10.2009) 'Evolution and the future', Galerija Progres, 'Beograd post festum', zajedno sa nemačkim umetnikom

Kurtom Benningom ('Beogradski crteži'), Beograd

  (16.5.2009)-'Budoar', galerija Eurocentra, 'Noć muzeja', Beograd

  (novembar, 2008)- ’Erotika’, Magacin, Kraljevica Marka

  (2008)- Henkel art award, Kuća Legata, Beograd

  (2007) – grupna izlozba The Net of Choises, galerijaIMPEX, Budimpesta

 

NAGRADE:

(15. decembar 2008) Nagrada za crtež iz fonda Vlade Veličkovica

 (septembar, 2008) – Art stipendium Kunstlerhaus Schloss Balmoral, Bad Ems, Germany

 (2006/2007) – Velika nagrada „Rista i Beta Vukanović, slikari“; Specijalna nagrada knjižare-komision „Talent“ FLU Beograd;

 (2006/2007) – Dobitnik nagrade XIV Bijenala studentskog crteža Srbije, Dom kulture Studentski grad;

 (2006/2007) – Dobitnik I nagrade XIII beogradske mini-art scene, Galerija Singidunum, Knez Mihailova br.40, Beograd;

 (2004/2005) – Dobitnik nagrade za slikarstvo „Ljubica Sokić, slikar i profesor ALU“, FLU Beograd

CLAN ULUS-a od 2008. god.