CONTEMPORARY LONELINESS (video instalacija, 2009)

Otuđenje je jedan od glavnih problema savremenog sveta. Unapređivanje sredstava komunikacije za rezultat je dalo nešto potpuno suprotno svom prvobitnom cilju- umesto zbližavanja između ljudi, došlo je do otuđenja i usamljenosti.
Pojam prijateljstva gubi svoje stvarno značenje. Čovekova iskonska potreba za fizičkim kontaktom i stvarnim susretom zamaskirana je “fake” prijateljima, a neostvarenost u stvarnom svetu sada je kompenzovana u virtualnom svetu – konstruisanjem “novog JA”. I što je čovek aktivniji u onlajn socijalnom netvorkingu, postaje više izolovan u stvarnom svetu. Dok raste broj online prijatelja, smanjuje se broj onih stvarnih. Uopšte nas ne može začuditi da na pitanje koliko neko ima prijatelja, kao odgovor dobijemo trocifreni, četvorocifreni, petocifreni ili neki još veći broj. Međutim, o tim prijateljima ne znamo gotovo ništa- ko su zapravo, čime se stvarno bave, nismo čak ni sigurni da je to njihovo pravo ime, a diskutabilno je i stvarno postojanje svake od tih osoba.
Najzad ti “fake” prijatelji polako postaju naši jedini prijatelji, jer one stare, ukoliko ih ne viđamo u onlajn svetu, ubrzo zaboravljamo.

Na tri monitora prikazana je usamljenost na tri različita načina:

- Contemporary loneliness I – voajerizam i strah od stvarnog susreta
- Contemporary loneliness II – želja za komunikacijom i izostanak povratne reakcije
- Contemporary loneliness III – sebičnost i autizam

Predviđeno je da posmatrač, koji je okružen ovim monitorima igra ulogu četvrte stranice. Ta stranica konačno zatvara kvadrat. Jedino „stvarno“ što se nalazi unutar tog omeđenog prostora su predmeti, koje su koristili učesnici u videu, i posmatrač. Sve ostalo je „fake“. Glumci su odigrali svoje uloge i otišli, ostavljajući posmatrača da prikazu usamljenosti da jednu novu dimenziju.

KISSING PLACE (video, akcija, instalacija u javnom okruženju, 2008-2009)

Projekat “Kissing place” nastao je krajem 2008. godine kao reakcija na zabrane,
koje ograničavaju slobodu našeg ponašanja u javnom prostoru. Takvih prostora,
zahvaćenih zabranama, sve je više,  kao i oblasti naseg ponašanja na koje se odnose.
Nasuprot tome, kvadratura prostora na kome su te iste akcije dozvoljene vremenom
se smanjuje. Sama ideja da će jednoga dana biti zabranjeno čak i poljubiti se bilo gde,
u početku je bila pomalo ironična. Međutim, u februaru 2009. godine, na moje veliko
iznenađenje, ljubljenje je zvanično zabranjeno na jednoj britanskoj železničkoj stanici.
Projekat “Kissing place” podrazumeva obrnuti postupak, dakle umesto zabrana,
u javnom prostoru se postavljaju oznake koje obeležavaju mesto za ljubljenje.
Saradnici u ovom projektu, mladi ljudi iz različitih gradova širom Srbije, markirali su
javne prostore u svom gradu koji bi po njihovom mišljenju predstavljali idealno mesto
za “kissing place” i to dokumentovali.
Takvih prostora, zahvaćenih ovakvim oznakama, sve je više.

LIKE HATE SAD (knjige, instalacija u prostoru, 2009)

Rad LIKE HATE SAD čine tri knjižice - „I would like“, „I hate“ i „I am so sad“, nastale kao rezultat istraživanja ove tri emocije (like, hate, sad), sprovođenog putem interneta. Kao uzorak su korišćene sve osobe koje su se oglašavale javno, putem ovog medija, bez obzira na njihovu starost, društveni stalež ili obrazovanje. Tako je dobijen širok spektar odgovora, gde je uočljiva kako razlika u stavovima tako i globalna razlika u slobodi izražavanja svake od ovih emocija.
Knjižica pod nazivom „I hate“ sadrži najveći broj izjava, zatim sledi „I would like“ i na kraju „I am so sad“. To nas navodi na zaključak da su osobe koje se oglašavaju putem interneta, i pored mogućnosti da sakriju stvarni identitet, još uvek najslobodnije u izjavama mržnje, dok o svojim slabostima pretežno izbegavaju da govore. Izjave mržnje su kratke, proste rečenice i obično ne sadrže dodatno objašnjenje.
Uz knjižice postoji i dodatak u obliku audio zapisa, gde kompjuterski sintetizovan glas čita sadržaj svake od njih.

O meni

Bojana S. Knežević

Rođena 1983. u Novom Sadu.

Obrazovanje:

Osnovnu i srednju školu završila u Novom Sadu.
2002 – 2005. studirala Pravni fakultet u Novom Sadu.
2005. Upisala osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
2009. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku Novi likovni mediji.
2009. Upisala master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku Novi likovni mediji, u klasi profesora Dragana Živančevića.

Predstavila svoje radove na više grupnih izložbi i festivala u zemlji i inostranstvu.
Član SULUV-a.

Grupne izložbe:

2006. „Outside project“, Firenca, Italija
2006. KEF, festival kratke elektronske forme, REX-Kulturni centar B92, Beograd
2007. KEF, festival kratke elektronske forme, REX-Kulturni centar B92, Beograd
2007. Svetski bijenale studentske fotografije, Akademija umetnosti Novi Sad
2008. „Wunderland“, Exposition d’art contemporain au Château de Rue, Rue, Švajcarska
2008. STARTFEST, Studentski art festival umetničkih škola i akademija „Izlaz- Tranzicija u umetnosti“, Multimedijalni centar Akademije umetnosti, Novi Sad
2009. „Voleti razlike“, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
2009. „Mladi 2009“, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Čačak
2009. 38. Novosadski salon „Mikro manevar“, Galerija likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad
2009. SHORTZ, Internacionalni festival studentskog filma i videa (u okviru internacionalnog video festivala - Videomedeja), Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
2010. „Novi članovi 2010“, Galerija SULUV-a, Novi Sad

Radionice:   

2006. Outside project, Firenca, Italija
2006. Chinese market, Akademija umetnosti, Novi Sad
2008. Radionica Szilarda Mezeija, Sterijino pozorje, Novi Sad
2009. Open design studio 03, Omladinski centar CK13, Novi Sad
2009. Open design studio 04, Omladinski centar CK13, Novi Sad

Bibliografija:

Svetski bijenale studentske fotografije, Akademija umetnosti Novi Sad, ur. Ivan Karlavaris, Novi Sad 2007.
STARTFEST, Studentski art festival umetničkih škola i akademija „Izlaz- Tranzicija u umetnosti“, Akademija umetnosti Novi Sad, Novi Sad 2008.
Mladi 2009, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, ur. Milica Petronijević, Čačak 2009.
38. Novosadski salon „Mikro manevar“, Kulturni centar Novog Sada, ur. Maja Erdeljanin, Novi Sad 2009.
Novi članovi 2010, SULUV (Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine), ur. Đula Šanta, Novi Sad 2010.

Ostalo:

Bavila se glumom, muzikom i plesom.
Radila kao televizijski novinar i voditelj.
Autor muzičkog projekta Hor13Bojana.
Član multimedijalnog dua Toy Corner (muzika, video, teatar)

Stipendije:

2008. Eurobank EFG školarina za 100 najboljih studenata državnih univerziteta u Srbiji
2010. Fond za mlade talente, Ministarstvo omladine i sporta, „stipendije za 1000 najboljih studenata“