Black Wednesday

“Black Wednesday” je instalacija realizovana u Školi za biznis (Alfred University), u posebnoj prostoriji za velike LED monitore koji služe za praćenje vrednosti akcija na berzi. Uobičajene informacije sa berze sam izmešala sa poetičnim izjavama, ironičnim rečenicama o moći, novcu i dominaciji, kao i statistike o depresiji, koristeći isti način prenošenja informacija.

 

Horizontalni ticker monitor je prenosio “top news” – između dnevnih vesti umetnuti su emotivno opisani intimni događiji iz jednog dana, izjave sa foruma o depresiji, izveštaji o vremenu kao i neka od uobičajnih egzistencijalstičkih pitanja. Neke od ‘vesti’:

 

9:00 Foggy, cold. It's really too cold. / 9:15 I am in fever / 9:30 My tears melt ice / 10:00 Iraq recruits: Underpaid, under trained, under pressure / 10:15 He complained of low mood / 3:10 A man on the bus told me: "You don't look happy " / 3:30 Time will heal. What if time was the illness? / 7:45 27 bodies found / 8:00 We turned into coldest silence / 1:30 How should I live? How should I think?.......

 

Na velikom tzv. tracker monitoru sam negde ostavila redove koji prenose vrednosti akcija sa berze, ali nazivi akcija su zamenjeni rečima poput: interes, želja, svetost, nečistoća, pravila, pohlepa, ograničenja, paranoja, tako da ti pojmovi postaju parametri čija se vrednost meri brojkama sa berze. Takođe su izlistani podaci sa ankete o tome šta je najbolji lek protiv depresije koji otkrivaju čudne izbore, pa su tako brojni lekovi, biljke, aerobik, pa i emotivna podrška kućnih ljubimaca, ispred podrške porodice i prijatelja.

 

Svi ovi podaci su vizuelno potpuno uklopljeni u standardni način prezentovanja vesti i informacija sa berze. Suptilnom subvezijom informacija promenila sam svrhu ovih monitora. Tako značenje ovih različitih reči i rečenica izvučenih iz originalnog konteksta i postavljenih u neočekivan prostor, postaje ambivalentno i zbunjujuće.

 

 

Šum

 ‘’Šum’’ je jedan od četiri video rada koji su bili deo instalacija u javnim prostorijama. Kuhinja, ventilacioni prostor i veoma skučena prostorija za razvijanje filmova, su iskorišćeni za projekcije ovih video radova (prostorije u okviru School of Art & Design, Alfred University). ‘’Šum’’ je video snimak srca koje je u montaži transformisano u potpuno novo, amorfno stvorenje, odvojeno od tela ali ipak ‘živo’. Projektovano u kuhinji, u delu ispod sudopere, ovo strano, čudno ‘biće’ deluje kao da se kreće, pulsira, skače, raste, kao da želi da se odvoji od prostora u kojem je zarobljeno. Zvuk videa je miks zvukova bolesti srca. Prostor je ispunjen zvucima hipetenzije, kompletne blokade srca, šumova i raznih nedostataka ovog vitalnog organa, isprekidanih tišinom, koji se mogu oseteti gotovo telesno.

Intervencije u poznatim mestima gde su predmeti postavljeni na uobičajen način, pretvaraju svakodnevno iskustvo u horor, gde nešto jezivo uvek vreba iza ugla. Konfrontacija sa ovim čudnim tkivom i zvucima součava nas sa neprijatnim osećajem nečeg neobjašnjivog, što se uvek krije iza poznatog, nešto uznemirivajuće i ’drugo’.

 

>dis

Serija neonskih znakova, koji predstavljaju skraćenice psiholoških poremećaja: PD (paranoid disorder), SP (social phobia), ADD (attention deficit disorder) i GAD (general anxiety disorder). Neonski znaci se obično koriste za privlačenje pažnje ili nas pozivaju da uđemo u određeni prostor. U mojim delima, njihova uloga je pomalo ambivalentna, jer ne nude prijatne sadržaje koji nas privlače.

 

Znaci, odnosno psihološki poremećaji su povezani i sa bojama koje se koriste za označavanje nivoa opasnosti od terorističkih napada. Taj sistem je uveden u Americi posle 11. septembra 2001, i imaju sledeće značenje: crvena boja označava ekstremnu opasnost; narandžasta boja koja označava visok nivo opasnosti se koristi svakodnevno za New York državu i sve aerodrome i danas; i treća boja, žuta, označava  povišenu  opasnost koja se, po proceni nacionalne službe za bezbednost ne umanjuje od 11. septembra na teritoriji cele države. Plava boja – ''generalni rizik'' i zelena – ''nizak rizik'', nisu korišćene otkako se koristi sistem.

 

Ovaj sistem je samo metafora za savremnu politiku najvećeg broja država – stvaranja straha i paranoje da bi se stanovništvo lakše kontrolisalo. Vera da svi imamo nekakve psihološke poremećaje nas navodi na preteranu samoanalizu i takođe izoluje od spoljašnjeg sveta. Tako nas ovi znaci, svetleći u mraku, navode na preispitivanje zašto se prepuštamo iluzijama, čak i kada znamo da su samo iluzije.